Nova zgrada se zida, ali niko ne zna kada će publika u nju ponovo ući. U međuvremenu, spremaju se nove predstave - "Jedanaest nedelja", "Koštana", "Prljave ruke"

      Prvi čin velike drame Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji se zbio u požaru 17. oktobra 1997. godine, bio je tragičniji nego što se pretpostavljalo. A drugi čin, obnavljanje porušenog, odužio se više nego što se očekivalo. Neizvesno je kad će ova drama biti okončana.
       Posle požara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Komisija Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu obavila je vizuelno-makroskopski pregled zgrade i utvrdila: potpuno rušenje drvene krovne konstrukcije na delu iznad gledališta i pozornice; uništenje krovne konstrukcije iznad bine, oštećenje na zidovima gledališta i izražene degradacije gornje zone zidova; oštećenje betonskih stubova; oštećenja spuštenih plafona iznad galerija i okolnih prostora; oštećenja konstrukcije ograde galerije, nagorela nadvratna greda iznad ulaza na drugu galeriju.
       Uklanjanjem dela postojeće konstrukcije omogućeno je njeno sagledavanje i, kako saopštava Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, utvrđeno je sledeće: kako je objekat više puta adaptiran i rekonstruisan, dobijena je izuzetno "nečista" konstrukcija sa puno neuobičajenih i neprimerenih konstruktivnih rešenja, delovi međuspratne konstrukcije izvedeni su izuzetno nekvalitetno, temelji su građeni od različitih materijala, ispod pojedinih podužnih nosećih zidova temeljnih stopa nema, neki delovi temeljne konstrukcije izvedeni su od "trpanaca".
       Na osnovu ovakvih nalaza došlo se do zaključka da je "sanacija ovakve konstrukcije delikatna, vremenski dugotrajna i skupa, a dobijena rešenja bi bila manje sigurnosti i nižeg kvaliteta". Zato je odlučeno da se izvrši kompletna zamena konstrukcije.
      
       Novi izraz nasleđa
       Na temeljima bivše značajne pozornice duha, ali i istorije, niče nova zgrada JDP-a. Na ovom mestu 1867. godine sagrađen je Dvorski manjež - vojna jahačka škola; 1917. zgrada je adaptirana u drugu zgradu Narodnog pozorišta, popularno nazvano Manjež; deset godina kasnije pozorište je izgorelo, ali je već sledeće 1928. godine sagrađena nova zgrada Narodnog pozorišta, prema projektu arhitekte Nikolaja Krasnova. Između dva svetska rata u ovu zgradu useljen je parlament Kraljevine Jugoslavije, da bi tek 1947. bila adaptirana, prema projektu arhitekte Momčila Belobrka, za potrebe Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
       Sadašnja građevina gradi se po projektu arhitekte Zorana Radojčića "i prijatelja", po prvoplasiranom radu na konkursu koji su organizovali Skupština grada Beograda, JDP i Savez arhitekata Beograda i Srbije.
       Odlučujući se za ovaj rad, žiri je saopštio: "Senzibilnom modernističkom intervencijom prvonagrađeni rad jednako vredno integriše arhitektonsko nasleđe Krasnova i Belobrka u novi arhitektonski izraz. Pročišćena forma objekta afirmiše istorijske slojeve, istovremeno ih uključujući u jedinstvenu celinu novog objekta, eksponirajući ih kao izuzetne doprinose prethodnih intervencija. Autor je ostvario vredan prostorni tok od parka, preko atrijuma i foajea dvostruke visine do gledališta. Ovim je Belobrkov atrijum vrednovan kao izuzetno značajan segment pozorišta, kojem je u novoj celini dat i novi značaj..."
       Investitor gradnje je Skupština grada, a poslove koordinacije pripreme i nadzora nad izgradnjom objekta obavlja Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
       Radovi na raščišćavanju ruševina počeli su 3. aprila 1998. Direktor Sektora za pripremu i projektovanje Direkcije mr Vesna Zlatanović-Tomašević kaže: "Kako se rušilo, tako se i gradilo po novoj dokumentaciji."
       I odmah napominje da se usput moralo rešiti više nepredviđenih problema: podzemne vode, zatim kanalizaciju Muzičke akademije koja je išla ispod pozorišta trebalo je izmestiti u dužini od kilometar i po iz Ulice srpskih vladara u General Ždanovu, takođe izmestiti toplovod i preraditi sanitarni čvor Muzičke akademije, a zatim i podzidati Muzičku akademiju u delu prema pozorištu u dužini od četrdeset metara i visini od dva i po metra. Problem je nastao i kada je Muzičkoj akademiji vraćen deo prostora koji je koristilo JDP, jer je time iskrsla potreba za preprojektovanje dela objekta koji je već bio u izgradnji. Dodatni posao bila je i neophodna adaptacija Teatra "Bojan Stupica", da bi JDP i dalje moglo da funkcioniše.
       Završetak kompletne konstrukcije zgrade (do upravnog dela koji nije srušen), sa pokrivačkim radovima i na kosom i na ravnom krovu, postavljanjem donjih razvoda svih instalacija i pripadajućim delovima scenske tehnike, predviđen je za kraj jula. Ali, to će biti tek oko četrdeset odsto ukupnih radova i investicija. Posle slede enterijerski radovi i skupo tehničko opremanje.
       Kako i kojim ritmom će radovi odmicati posle jula (ako se i dotle izgura po planu), zasad je neizvesno. Razlog su, naravno, pare. Gospođa Zlatanović kaže:
       - Do pre mesec dana, dok su priticala sredstva po osnovu gradske takse od tri odsto, kojima se finansiraju ovi radovi, sve je bilo redovno, pa čak i u vreme rata. Sada, kada je Republika zaustavila dotok para, dospele finansijske obaveze prema izvođačima se ne izmiruju. Ali, oni i dalje rade, očekujući da pare stignu, tako da poslovi ipak ne kasne.
       Zasad je tako, a što se tiče daljih planova, gospođa Zlatanović se unapred ograđuje:
       - Zbog finansijske situacije u kojoj se nalazimo, nismo u mogućnosti da predvidimo vreme završetka Pozorišta.
      
       Predstave bez scene
       Kompletno završene kuće JDP, spremne za useljenje, dakle, još nema na vidiku, ali Jugoslovensko dramsko pozorište postoji u ljudima i u predstavama koje daje.
       - Radimo koliko god je to moguće normalno, ne oslanjajući se na prognoze kada će zgrada biti gotova. Igramo u Teatru "Bojan Stupica" i još nekoliko pozorišta - kaže dr Vladimir Jevtović, redovni profesor glume koji je od 8. jula prošle godine, odlukom Gradske skupštine, vršilac dužnosti direktora JDP-a.
       Ali, da bi se nastavilo i sa podstanarskim radom, trebalo je prethodno dosta toga uraditi. Rad u kontejnerima, kao prvobitno rešenje, nije bio moguć, pa se administracija smestila u jednu kancelariju Saveza dramskih umetnika Srbije, a direkcija u jednu kancelariju "Jugokoncerta". Obnovljen je rad radionice, da bi krojači mogli da kroje i scenski radnici da rade na opremi, jer bez opreme nema ni predstava. Uz pomoć grada, pokriveni su svi dugovi i obnovljeno redovno plaćanje honorara. U saradnji sa drugim gradskim pozorištima nastoji se da se povećaju i plate zaposlenima, koje već više godina nisu menjane...
       Od 1. oktobra u Teatru "Bojan Stupica" igraju se obnovljene predstave, kao što su "Punjene tikvice" i "Buba u uhu".
       - Opredelili smo se da sledimo osnovnu repertoarsku politiku JDP-a, a to je da se igraju klasici na nov način i oni savremeni komadi za koje verujemo da mogu postati klasika - kaže Jevtović. - Tako, od prošlog jula igramo Čehovljev "Višnjik". Drago nam je da su posle naše predstave stigle još dve=tri predstave od ovog autora, tako da sad imamo sezonu Čehova. Osim toga, obavili smo sve pripreme i napravili podele za nove predstave i sada se nalazimo pred pravom žetvom za sledeća dva i po meseca.
       Prva je na redu premijera "Čekajući Godoa" od Beketa, u režiji Bojane Lazić, sa klase Nikite Milivojevića na BK akademiji. Odmah potom sledi pretpremijera novog komada Radoslava Pavlovića "Jedanaest nedelja", u režiji Irene Ristić. Radnja se dešava u Beogradu za vreme NATO bombardovanja. Premijera je 19. maja.
       Od 3. maja počele su probe "Koštane" Bore Stankovića, u režiji Juga Radivojevića. To će biti njegova diplomska predstava, u klasi Svetozara Rapajića sa Fakulteta dramskih umetnosti. Bora Stanković, inače, nikada nije igran u JDP-u. Premijera "Koštane" biće 22. juna, tačno na stogodišnjicu prvog izvođenja ovog komada.
       Sartrove "Prljave ruke" Radoslav Milenković režira od 20. maja. Premijera je 29. juna. Zanimljiva je jedna glumačka izmena u ovoj čuvenoj predstavi JDP-a. Mihailo Janketić koji je igrao Igoa, od sada će igrati Odera, kojeg je nekada igrao Ljuba Tadić. Mladi igraju mlade, pa je Nebojša Milovanović Igo, a Nataša Šolak Džesika.
       Ovih dana obnovljena je i predstava "Bliže" koju je režirala Alisa Stojanović.
       Predstava u uzlaznoj liniji, koja se igra već pet godina, "Bure baruta" izvođena je jedno vreme u Narodnom pozorištu, a potom je preseljena u Teatar "Madlenijanum" u Zemunu. U međuvremenu, ova predstava gostovala je na festivalu "Milivoje Živanović" u Požarevcu, zatim u Kruševcu, Čačku, Lazarevcu i Pančevu. Na festivalu Evrope u Nici, 4. decembra postigla je veliki uspeh, pa je predstava odmah dobila poziv za gostovanje na Festivalu u Cirihu, u oktobru ove godine.
       - Postigli smo ono što smo želeli i što je najvažnije - zadovoljno ističe direktor Jevtović - sačuvali smo ansambl, obnovili stare i pripremili nove predstave i ponovo navikli ljude da svako veče dolaze u pozorište.
      
       Ansambl na okupu
       Niko iz glumačkog ansambla nije otišao, dao otkaz ili prešao u drugo pozorište. Samo su jednogodišnje odsustvo uzeli, uz obećanje da će se vratiti, Dragan Mićanović (otišao sa suprugom Anom Sofrenović u London), Tamara Vučković (Pariz) i Mirko Baćović (Podgorica). Svi ostali od 166 zaposlenih su na okupu. Neki su, doduše, molili da igraju samo stare predstave, da bi zbog malih plata mogli još nešto da rade i zarade.
       - Najvažnije je da je ansambl sačuvan, da bi svi bili spremni kada se zgrada završi - podvlači Jevtović. - Dešavalo se nekim pozorištima da dobiju zgradu a da nema ansambla, pa onda opet treba nekoliko godina da prođe da se on obnovi. Kod nas toga neće biti. Osim toga, dolaze mlađi ljudi. Podmlađivanje ansambla je tradicija JDP-a. Poznato je da je Teatar "Bojan Stupica" periodično dovodio nov talas mladih glumaca i reditelja. Dakle, dešava se ono što je trebalo da se desi - obnova JDP-a.
       Jugoslovensko dramsko pozorište ostalo je na dobrom glasu. Česti su pozivi za gostovanje iz Slovenije (Ljubljana, Maribor, Gorica), Sofije, Soluna... Stigao je poziv i za festival u Avinjanu, sledećeg leta.
       Ali, ipak, najčešći su pogledi glumaca upereni u građevinu koja niče na mestu gde su se duboko ukorenili. Pored kontejnera ili platana često se mogu videti kako razgovaraju glumci i radnici. Najupornija je Marija Crnobori, doživotni počasni član JDP-a, koja gotovo svakog dana nadgleda kako gradnja napreduje i brižljivo vodi dnevnik.
      
       JOVAN JANJIĆ
      
      
      

Ukupna cena 21 milion maraka        Gradnja pozorišta je skupa investicija. Predračun troškova je oko tri hiljade maraka po kvadratu korisne površine. S obzirom na to da će nova zgrada JDP-a imati oko sedam hiljada kvadrata, to znači da je za njenu izgradnju i opremanje potrebno oko dvadeset jedan milion maraka. U to je, osim gradnje i enterijera, uračunato i uređenje parka, sa svim naknadama za uređenje zemljišta.        Prema dinarskoj računici to izgleda ovako: do sada je ugovoren posao na građevinskim i građevinsko-zanatskim radovima, instalacijama, scenskoj tehnici i tehničkoj dokumentaciji od 120 miliona dinara (bez enterijera koji će najmanje toliko koštati), a do sada je plaćeno tek 51 milion dinara.        Glavni izvor finansiranja je gradska taksa. Od para prikupljenih kroz donacije, JDP (na čiji račun su sredstva uplaćena) kupilo je rasvetu, ne čekajući završetak objekta.