NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Zagonetni evro

Amerikanci i Britanci, dakle, na pojavu gledaju sa stanovišta globalizacije privrede po američkom uzoru i pod američkim vođstvom. Evropljani su svesni većeg dinamizma (već pomalo "pregrejane") američke privrede, ali i činjenice da su SAD najveći svetski dužnik

      Pad evra ima u svakodnevnom životu građana Evropske unije mnogo značajnije posledice nego što se to naslućuje iz analiza složenih evropsko-američkih političkih i ekonomskih odnosa. Poljuljano je poverenje u zajedničku evropsku valutu. Evro, jedinstvena evropska valuta, pao je posle nešto više od godine dana postojanja za četvrtinu svoje nekadašnje vrednosti u odnosu na američki dolar - u situaciji kad Evropska unija, kako to reče francuski ministar finansija Loran Fabijis, nikad nije bolje ekonomski stajala za poslednje dve decenije nego u ovo vreme. Naravno, kad pada evro, padaju i nemačka marka ili francuski franak, odnosno nacionalne valute svih 11 zemalja Evropske unije koje su ušle u "Evrolend". To je upalilo crveno svetlo u Briselu i podstaklo ministre finansija na brzu akciju dok je u javnosti rodilo sumnje u dugotrajnost i postojanu vrednost zajedničke evropske valute.
       Postoje dve ekonomske posledice ovakvog stanja, jedna po Evropu povoljna, bar na kraći rok, a druga nepovoljna. Pad evra je podstakao izvoz iz Evropske unije i učinio evropsku robu jeftinijom, odnosno konkurentnijom na američkom tržištu. S druge strane, zbog relativno niske interesne stope od 3,75 odsto, oslabio je priliv kapitala u evrozonu, pa se investitori radije orijentišu na američko tržište, gde je interesna stopa bezmalo dvostruko viša - 6 odsto. Proizlazi i da investitori gube poverenje u zemlje Evropske unije i da za pravu čvrstu valutu smatraju jedino američki dolar.
       Evropska centralna banka je stavljena na prvu veliku probu. Ocene finansijskih stručnjaka su protivrečne i, što je najgore, niko se ne usuđuje da predviđa dokle će evro padati. Nil Parker, funkcioner Kraljevske banke Škotske, predviđa katastrofu: "Ako Evropska centralna banka ne preduzme čudotvornu spasilačku misiju, oni koji se uzdaju u evro biće sigurni koliko i putnici na palubi Titanika." Predsednik Evropske centralne banke Vim Duizenberg nastojao je da umiri duhove: "Građani Evrope mogu biti uvereni da je budućnost evra kao jake valute zasnovana na stabilnosti i snazi evropske privrede."
       Stručnjaci priznaju da se suočavaju sa zagonetkom. Tačno je da evro nastavlja da posrće, ali je tačno i to da su upravo zemlje iz evrozone ostvarile u poslednje vreme znatne privredne uspehe. One imaju solidnu stopu godišnjeg rasta od tri do četiri odsto, nisku stopu inflacije i smanjenu nezaposlenost. Privreda Evropske unije u celini je u ekspanziji, a zemlje u tranziciji jedva čekaju da "uđu u Evropu".
       Amerikanci se slažu da privreda Evropske unije napreduje dosta dobro, ali "ne i dovoljno dobro" da bi u potpunosti mogla da sledi znatno dinamičniju američku privredu. (Po običaju, sa ocenama Volstrita saglasan je londonski Siti.) Po ovim tumačenjima, razloga zbog kojih evro pada ima više, ali je osnovni taj što Evropska unija kasni sa sprovođenjem "strukturalnih reformi". Navodi se da se pod tim podrazumeva dinamičnije tržište rada, sa širim ovlašćenjima privatnih poslodavaca, manje oporezivanje kompanija i manje uplitanje države u privredu, veću ulogu akcionara, veće podređivanje zakonima tržišta i slično.
       Ali, ako takva objašnjenja nisu sasvim jasna - a mnogi evropski stručnjaci priznaju da nisu - jedan britanski analitičar je pošteno uprostio stvar. "Strukturalna reforma" - rekao je on - "učtiv je način da se kaže da Evropa treba svoju privredu da saobrazi američkoj ili britanskoj."
       Amerikanci i Britanci, dakle, na pojavu gledaju sa stanovišta globalizacije privrede po američkom uzoru i pod američkim vođstvom. Evropljani su svesni većeg dinamizma (već pomalo "pregrejane") američke privrede, ali i činjenice da su SAD najveći svetski dužnik i da će i dolar morati jednom da počne da gubi svoju sadašnju vrednost, premda je teško naslutiti kada. Utisak je, međutim, da pad evra ima u svakodnevnom životu građana Evropske unije mnogo značajnije psihološke posledice nego što se to naslućuje iz analiza složenih američko-evropskih političkih i ekonomskih odnosa. Naprosto je poljuljano poverenje u zajedničku evropsku valutu.
       Nemci su nekad verovali da će jaka nemačka marka biti pouzdana garancija za jak i stabilan evro. Suočeni sada sa činjenicom da je evro pao za 23 odsto u odnosu na dolar, i da je to oslabilo i marku, oni su se okrenuli protiv evra. Dok se vlada drži dogovora i javno se ne koleba, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Nemaca nije više za zajedničku evropsku valutu. Uvođenje evra je ispalo skuplje nego što se mislilo. Možda su neke zemlje sa slabijom privredom od toga i imale koristi, ali Nemačka nije, jer sad dolar vredi 2,2 nemačke marke, a toga ranije nije bilo - rezon je takozvanog običnog čoveka.
       Kod Francuza je obrnuto - 85 odsto ispitanih vidi u svakodnevnom životu veću korist od evra nego od franka. Inflacija je niža nego u Nemačkoj, privreda je u usponu, izvoz u ekspanziji, plate postupno rastu. Istina, rastu i porezi, pa neki imućniji Francuzi radije žive u Londonu nego u Parizu, a i strani poslovni ljudi nalaze da je profit teže ostvariti u Francuskoj nego u ostalim zemljama Evropske unije. Postoje i "evroskeptici" koji procenjuju da će Francuzi nešto kasnije osetiti ono što sad već osećaju Nemci.
       U ostalim zemljama preovlađuju nespokojstvo i očekivanje da Evropska centralna banka, u kojoj su najuticajniji Nemci, "učini nešto" za zaustavljanje pada evra. Opala su ulaganja stranog kapitala, jer investitori radije odlaze u Ameriku. Procena je da će to na duži rok najviše pogoditi manje imućne članice Evropske unije, a još više zemlje koje čekaju na puno članstvo, kao što su Poljska, Češka ili Mađarska. Drugima, koji su još dalje od pridruženog članstva, veće rastojanje neće doneti utehu: privrede tih zemalja ponajviše su vezane za nemačku marku, a preko nje za evro. Što se nas tiče, stanje na buvljaku ostaje neizmenjeno.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu