Kad čovek ne gleda televiziju skoro nikad, ne bi trebalo da je uopšte gleda. Ali dogodi se ponekad da silom prilika pogledate u ekran i onda više ne možete da odvojite oči od njega, neprestano se čudeći šta tu sve ima i koliko "priče" sa TV sutradan i narednih dana izazivaju komentara u javnosti, tj. među svim nesrećnicima kojima je to zabava, čak i jedina zabava.
       Tako je, pre neko veče, oko 1.maja bio najavljen film "Maska Zoroa" a posle njega "Širom zatvorenih očiju". Verzirani u TV zabavama su znali ono što nepoznavaoci TV programa nisu. Pre filmova bio je jedan od susreta političara, na TV Palmi, pod rukovodstvom vlasnika, direktora, voditelja i novinara (verovatno i društveno-političkog radnika) Mikija Vujovića. To je, kažu, "jako" poznata emisija koju je on osnovao, pa ukinuo, pa je počeo opet. Šta ćete kad je čovek vlasnik - valjda televizije. Čudno je da TV dueli još interesuju gledaoce, ali kad hoće, dobiće. I dobili su. Šešelj se svađao sa trojicom opozicionara - ili su suprotstavljali stavove. Opšta svađa. Nenaviknutom čoveku neprijatno, kao da i on učestvuje, ali nevoljno. Kao što u ovoj zemlji svi učestvujemo u ovome što se događa, uglavnom bez volje, što deleći volju sa onima koji to voljno rade i zbog neke koristi u proseku izgleda prosečno.
       Tri na jednoga, zar se i to može? Može, mi smo (upišite reč koja nedostaje). Ali, to nije bilo tri na jednoga, zato je najveštiji od njih i pristao na ovakav susret. To je bila borba svi protiv svih. Samo je jedan ćutao. Onda se drugi naljutio i otišao. Zatim je Miki Vujović prekinuo predstavu (i nije pustio pornić kao što smo se nadali,nije ni posle - valjda mu se nije gledao ili nije želeo da nisko zadovoljstvo preraste značaj državnog praznika). Druga runda je bila samo dosadna repriza prve.
       Tada je počeo film sa proslavljenim Antoniom Banderasom -"Maska Zoroa". Na TV programima nisu pomenuti drugi glumci iz tog filma osim Zite Džons. Svi su mislili da je to "Antonionov film", a to je, u stvari "Entonijev film" (Anttonio, Antondž). Ser Entoni Hopkins je zaigrao u ovoj limunadi samo da bi pokazao da maestro može da odsvira simfoniju i na pikolu. Jadni Banderas, onako mali, ciganskog izgleda (možda i jeste Ciga) skakao je, bacao se na konja, pored konja, na Zitu, pored Zite, a ser Entoni je glumio. I jedan i drugi su, svaki u svoje vreme, bili "Zoro" i svima je bilo krivo što na kraju filma nisu ubili mladog Zoroa, ali to nije moglo da se izvede jer je Zita bila kćerka matorog. Onda nisu imali izbora te ubiše matorog, a mogli su ga ostaviti da kunja do drugog dela filma.
       Vrhunac večeri bio je film "Širom zatvorenih očiju". To je poslednji Kjubrikov film. Zaista poslednji.
       Posle su pričali, ljudi naravno , da ništa nisu razumeli. Valjda je bilo prekasno. Prekasno da shvate šta se sve događa. Različito su komentarisali i politički dvoboj. Neki su govorili da je Šešelj bio savršen (marketing u politici), neki da je Batić bio nadmoćan. Treći, da je Velja Ilić jedini bio otmen i nije se svađao. Četvrti, da je Banderas divan.
       Zatim, da nije trebalo da poskupi hleb i da ova država previše juri novinare, i... da mi ništa ne razumemo, jer živimo širom zatvorenih očiju.