U Jugoslovenskoj kinoteci nalaze se filmski fondovi Lovćen filma i Zeta filma, ali će Vlada Crne Gore povratak tih fondova morati da traži od Vlade Srbije. Kad se oni dogovore, sledi račun po metru trake

      Kad krenu deobe, iskustvo govori da je kultura prva na udaru. Kad dođe vreme pomirenja, opet se počinje s kulturom. Tako je, nekako, najlakše. I najlepše, što bi rekla bivša srpska ministarka koja je ojadila tadašnji budžet za kulturu da bi izbacila na tržište najskuplju (i najgluplju) srpsku rečenicu.
       Vlada Crne Gore je 24. aprila na inicijativu Ministarstva za kulturu i Udruženja filmskih radnika Crne Gore donela odluku o osnivanju nacionalne kinoteke i tako se pridružila bivšim jugoslovenskim republikama koje su iz fonda Jugoslovenske kinoteke uzele svoje filmove. Do sada su svi dobili šta su tražili, pa zašto ne bi i Crna Gora. Jedino je pitanje načina i uslova. Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović se ne smatra nadležnim u ovom slučaju i za NIN kaže da će "Vlada Crne Gore tim povodom morati da se obrati Vladi Srbije". Pa kada se to dogovori, dolazi na red svođenje računa. Imali ste toliko metara trake, jedan metar jedna nemačka marka...
      
       Oskarovac je Crnogorac
       Novoimenovani v.d. direktora Crnogorske kinoteke Gojko Kastratović kaže da generacije i generacije ne znaju za osnivače Crnogorske kinoteke Velju Stojanovića i Ratka Đurovića, koji su snimili filmove "Lažni car Šćepan Mali", "Zle pare", "Kampo Mamula", "Četiri kilometra na sat". Crnogorska kinematografija ne poseduje te filmove. Zašto crnogorska kinematografija ne bi imala prvi dokumentarni film o Njegošu koji je 1949. godine snimljen u produkciji Avala filma, a za koji je tekst napisao Mihailo Lalić? Ili, zašto ne bi imala sjajan dokumentarac Radivoja Lole Đukića o egejskim Makedoncima i njihovoj borbi, za koji je scenario takođe napisao Mihailo Lalić?
       Zašto da crnogorska kinematografija nema filmove Nikše Jovićevića koji je radio sjajne dokumentarce za Dunav film, ili filmove Veljka Bulajića, Vlatka Gilića, Vlada Perovića, Mila Đukanovića? Zašto da Crna Gora nema filmove Duška Vukotića, jedinog jugoslovenskog oskarovca, člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti? Prirodno bi bilo da Crna Gora ima svoj kinotečki bioskop i da u saradnji sa ostalim kinotekama upoznaje mlade gledaoce sa kinematografijama Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Mladi ljudi u Crnoj Gori ne samo da nemaju mogućnosti da se upoznaju sa crnogorskom kinematografijom, već ne mogu da vide ni vredna ostvarenja drugih kinematografija.
       S druge strane, mi imamo na Cetinju glumačku akademiju, od ove godine školujemo i pozorišne reditelje, i ti studenti nemaju mogućnosti da vide nijedno značajnije filmsko ostvarenje. To vam je kao da studirate književnost, a nemate gde da pročitate Tolstoja ili Dostojevskog."
      
       Hvala Jugoslovenskoj kinoteci
       Kastratović kaže da u prvoj fazi konstituisanja Crnogorske kinoteke predstoji izrada statuta, profilacija kadrova, nabavka osnovne tehnike, stvaranje prostornih uslova. Potom sledi prikupljanje filmskog fonda crnogorske kinematografije, filmova crnogorskih autora, filmova o Crnoj Gori koji se nalaze u svetu, nabavka remek-dela svetske, ali i srpske, hrvatske, slovenačke kinematografije...
       "U Crnogorskoj kinoteci", kaže Kastratović, "najpre treba da imamo ukupnu proizvodnju Lovćen filma koja je data na čuvanje Jugoslovenskoj kinoteci. Tu se nalaze žurnali o Crnoj Gori i svi filmovi koje je Lovćen film proizveo od 1949. do 1962. kada je definitivno prestao da postoji. Jugoslovenska kinoteka je sa velikom pažnjom brinula o tom materijalu i zaštitila ga na najstručniji način, na najvišem profesionalnom nivou. A poznato je da se ni o toj Kinoteci ne brine koliko bi trebalo, koliko ona to zaslužuje kao ustanova od svetskog renomea i značaja."
       Na pitanje da li formiranje Crnogorske kinoteke postavlja i pitanje opravdanosti daljeg naziva kinoteke u Beogradu kao Jugoslovenske, Gojko Kastratović odgovara:
       "Kada je o samom imenu reč, Jugoslovenska kinoteka već odavno nije jugoslovenska već srpska. Međutim, ona je to ime s pravom zadržala jer je u celom svetu poznata kao Jugoslovenska kinoteka. I stoga ne sumnjam da će tako visoko profesionalna kuća pokazati razumevanje kao što ga je pokazala i u slučaju formiranja Hrvatske, Slovenačke i Makedonske kinoteke. Uostalom, fond bosanske kinematografije još uvek se upakovan čuva u Jugoslovenskoj kinoteci sve dok ga ne preuzmu.
       Ne vidim razloga da neko unapred sumnja u motive osnivanja Crnogorske kinoteke ili da se sumnja u odnos Jugoslovenske kinoteke prema Crnogorskoj kinoteci. I verujem da neće biti nikakvih nesporazuma".
       Istini za volju, Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, za vest o osnivanju Crnogorske kinoteke saznao je iz novina:
       "Bez namere da prejudiciram", kaže Zelenović, mislim da je red poteza trebalo da bude drugačiji. Naime, u čitavoj stvari najlakše je doneti odluku o osnivanju kinoteke. Za takvu odluku, a čujem da je napravljen i elaborat, mislim da je bilo dosta logično konsultovati Jugoslovensku kinoteku koja postoji 50 godina i koja bi sigurno mogla da ponudi neke korisne sugestije.
       Ali, kako je odluka već doneta od strane Vlade Crne Gore, partner za dalji razgovor biće Vlada Srbije, jer mi tu nismo nadležni. Mi smo nacionalna institucija od posebnog interesa za Republiku Srbiju, naši filmski fondovi su nacionalno dobro i kao takvi zaštićeni su Zakonom o kulturnim dobrima Republike Srbije. Kao nacionalna institucija Vlade Srbije učinićemo sve što se dve vlade dogovore. Međutim, nas zanima gde će ti filmovi biti čuvani, u kakvim uslovima, koja je obučenost ljudi koji će brinuti o fondu. Jedno je dati filmove, a drugo je preuzeti na sebe obavezu da ti filmovi budu čuvani i sačuvani kao što je to bilo u Jugoslovenskoj kinoteci poslednjih 50 godina."
      
       Crna Gora nije plaćala
       Filip Vujanović, dakle, treba da potpiše zahtev, a Mirko Marjanović da ispostavi račun. U Jugoslovenskoj kinoteci postoji dokumentacija o preuzimanju na trajno čuvanje ukupnog fonda Lovćen filma, Zeta filma i dva filma Muzeja Crne Gore o Balkanskim ratovima. Stare filmove koji se odnose na Crnu Goru Kinoteka je otkupljivala od privatnih vlasnika kao što je otkupljivala i druge filmove.
       Podsećajući da je fond Jugoslovenske kinoteke podeljen između republika i pokrajina 12. marta 1972. godine (Kinoteka je prestala da bude savezna ustanova 1971. godine), Zelenović kaže da je tada utvrđena i obaveza republika da finansiraju čuvanje svojih filmova u Kinoteci i dodaje:
       "Kinoteka je godinama pokušavala da Crnu Goru uključi u nabavku i rekonstrukciju filmova, ali to nikada nije prihvaćeno od nadležnih organa Crne Gore. Hoću reći, nikada nisu hteli da daju ni dinara. O tim zahtevima najbolje može da govori sadašnji direktor Crnogorske kinoteke gospodin Kastratović, jer je zajedno sa nama pokušavao kod crnogorskih vlasti da obezbedi sredstva za rekonstrukciju crnogorskih filmova, ali mu to nije uspevalo. Mi smo, međutim, taj posao ipak obavljali i filmove čuvali u dobrom stanju snalazeći se za novac kako smo znali i umeli."
       Naravno, nije Crna Gora bila jedina koja nije davala novac za Jugoslovensku kinoteku dok je ova bila ustanova od saveznog značaja. Ništa nisu davale ni Makedonija, Slovenija, Bosna i Hercegovina, kao ni pokrajine. Federacija je pokrivala troškove sa 22,78 odsto, grad Sarajevo je za program davao 2,11, Srbija 1,46, Hrvatska 0,32, a sve ostalo, 73,33 odsto para činili su sopstveni prihodi Kinoteke. Ulaganja federacije nisu bila u filmove, već je tim sredstvima finansirana međunarodna saradnja (članarina i putovanja), plata direktora...
       Hrvatska je 1981. godine obezbedila uslove za čuvanje fondova Jadran filma i Zagreb filma, i odnela ih. Nekoliko dana uoči rata 1991. Slovenci su odneli svoje filmove. Priznavši da nemaju gde da čuvaju filmove bosanskohercegovačke kinematografije, nove vlasti iz Sarajeva su zamolile da im Jugoslovenska kinoteka i dalje čuva filmove. Doduše, pre dve godine je reditelj Bata Čengić zatražio četiri svoja filma da bi ih prikazao na retrospektivi u Ljubljani, i više ih nije vratio.
      
       Na kraju - račun
       Reditelj Jirži Mencl je nedavno poslao svog slovačkog kolegu u Jugoslovensku kinoteku uz rečenicu: "Svaki reditelj kad-tad mora da dođe u Beograd zbog nekog filma. Najbolja kolekcija češkog filma, posle Praga, nalazi se u Jugoslovenskoj kinoteci." Prepričavajući nam ovo, Zelenović kaže da je Gojko Kastratović utoliko u pravu kada kaže da je Jugoslovenska kinoteka svetska po svom značaju:
       "Setite se samo kada je proletos počeo onaj užas. Prvi koji su se javno oglasili nisu bili iz bivših jugoslovenskih republika, već Bernardo Bertoluči, Teo Angelopulos, Nikita Mihalkov...I to vam, uz mnogo toga ostalog, govori da mi nismo ni jugoslovenska ni srpska, već svetska kinoteka u nadležnosti Republike Srbije. Mi smo svetska banka filmova jer je i naša briga o filmovima na najvišem svetskom standardu. Osim neprocenjive duhovne vrednosti, naši filmovi su i ogromna materijalna vrednost. Jer, u njih su takođe uložene silne pare. Ne znam koliko su oni koji su doneli odluku o osnivanju Crnogorske kinoteke svesni činjenice da se ne može graditi depo za smeštaj nekoliko stotina hiljada metara filmske trake, već za milione metara. Smatram da je trebalo najpre osnovati muzej, jer je to mnogo jednostavnije napraviti od kinoteke. No, kako god bilo, kada posle dogovora dveju vlada dođe na red razgovor sa Jugoslovenskom kinotekom, mi ćemo i u slučaju Crne Gore morati da sprovedemo računicu kao i u slučaju drugih, danas bivših jugoslovenskih republika."
       Prema nekim grubim procenama, crnogorski materijal u Jugoslovenskoj kinoteci iznosi oko 800 hiljada metara filmske trake. Slovenačka kinoteka, poređenja radi, ima četiri miliona metara trake, što se računa u pristojan fond za male zemlje. Inače, da bi neko bio priznat kao kinoteka, mora da bude član Svetske federacije filmskih arhiva. A uslovi za ulazak u ovu asocijaciju su veoma strogi. Tako je Slovenačka kinoteka tek prošle godine, posle osam godina postojanja, primljena u tu federaciju. Hrvatska kinoteka ima 20 miliona metara filmske trake.
       U Jugoslovenskoj kinoteci se, na temperaturi koja nijednog trenutka ne sme da pređe 20 niti da padne ispod 17 stepeni, pri vlažnosti vazduha koja ne sme da bude veća od 60 procenata, skladište filmovi na 150 miliona metara trake.
      
       RADMILA STANKOVIĆ