NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Odumiranje duga

Od 1991. godine umrlo je više od 650 000 štediša a oko 300 000 njih nema naslednika kao ni 20 odsto živih štediša

      Starim deviznim štedišama opet se pruža prilika da se raduju, zavisno od nivoa preostalog optimizma: isplata prve rate devizne štednje trebalo bi, napokon, da počne 1. jula ove godine. Savezna skupština donela je odluku da se ovaj rok, predviđen za prošlu godinu, pomeri zbog bombardovanja za godinu dana, i on upravo ističe. Posle mnogih prolongiranja, brojnih izmena Zakona o deviznoj štednji i raznovrsnih (uspelih) pokušaja da se ova obaveza odugovlači, hoće li ovoga puta biti novca za isplatu koju zakon propisuje i da li se država ozbiljno sprema da najzad vraća dugove?
      
       Rekordni diskont
       Oko tri miliona štediša od države potražuje 6,479 milijardi maraka glavnice, ili ukupno 7,611 milijardi maraka sa pripadajućim kamatama do 2011. godine, kad bi ceo dug trebalo da se isplati. Ove godine će, kako zakon predviđa, svaki štediša 1. jula dobiti po 150 maraka, što bi državu (koja je preuzela dug) trebalo da košta oko 183 miliona maraka. Ovoliko novca država, sasvim je jasno, nema. Zakon predviđa isplate isključivo u čvrstoj valuti, osim ako štedišta baš ne zahteva isplatu u dinarima po zvaničnom kursu. Kako je zvanični kurs od šest dinara za marku trenutno četiri puta manji od realnog, teško da će neko uputiti takav zahtev.
       Ovo, naravno, uopšte ne znači da se prva rata štednje, ako isplata stvarno počne, neće isplaćivati u dinarima po zvaničnom kursu. Savezni ministar finansija Dragiša Pešić nedavno je izjavio kako se "ipak nada da će obaveze prema štedišama da se izmiruju u devizama". Borka Vučić, direktorka Beogradske banke, pak, izjavljuje kako je za ovu namenu obezbeđeno dovoljno dinara (ne precizira odakle), pa još samo ostaje da se pribave devize. Ovo su, reklo bi se, relativno pouzdani znaci da se zakon neće baš doslovno primenjivati.
       Ukoliko štediše prihvate isplate u dinarima, kao što se dosada radilo, znači da će umesto 150 maraka primiti nepunih 40 i da će se država razduživati uz diskont od čak 75 odsto. Ekonomista dr Goran Pitić iz Instituta ekonomskih nauka za NIN kaže da se odavno govori o prodaji štednje uz diskont (naravno, u dogovoru kupca i prodavca) i on svakako ne bi bio mali, ali u ovom slučaju može se dogoditi da država, bez konsultovanja sa štedišama, sama sebi odredi diskont.
       Nije, naravno, isključeno ni da se ponovo odloži isplata štednje, bez obzira da li će se to učiniti i formalno, ili prosto zato što štediše neće želeti da prime ovaj dinarski "kusur" na ime svoje štednje. Ministar Pešić je, doduše, izjavio da "savezna vlada za sada ne planira odlaganje ove obaveze". Ako je to tačno, postavlja se pitanje zašto se ovoliko kasni sa nekim pratećim poslovima: prvo, savezna vlada bila je dužna da do 1. marta emituje obveznice po osnovu devizne štednje, kojima bi se kupovali akcije preduzeća, poslovni prostor, građevinsko zemljište i stanovi u državnom vlasništvu. Ovo ne samo da nije urađeno, nego tek početkom aprila ministar Pešić izjavljuje kako su "u toku pripreme za štampanje obveznica".
      
       Imovina dužnika
       Drugo, na stranu to što je poslovni prostor u državnoj svojini (bar onaj najbolji) već prodat za gotovinu, bez reči o štedišama, a nije urađena ni druga zakonska obaveza: svi dužnici morali su do kraja januara ove godine da naprave spiskove sa detaljnom specifikacijom imovine kojom raspolažu i koju će ponuditi štedišama, u slučaju da ne obezbede novac za isplatu štednje. Ta obaveza odnosi se na saveznu državu, Narodnu banku, poslovne banke i republike Srbiju i Crnu Goru. To do sada niko nije učinio, s tim što je Crna Gora jula prošle godine donela uredbu po kojoj će devizne štediše kupovati akcije preduzeća u vlasništvu države i onih koja budu ponuđena na javnu prodaju.
       I, treće, svi navedeni dužnici morali bi do 20. juna da uplate svoj propisani deo obaveza za isplatu štednje na poseban račun kod centralne banke. Obaveze su raspodeljene ovako: savezna država obezbeđuje 20 odsto duga po štednji, Narodna banka i poslovne banke po 15 procenata, Srbija 48,15 procenata i Crna Gora 1,85 odsto. Prvo je republikama članicama ova obaveza odložena za iduću godinu, a onda se, kako saznajemo u bankarskim krugovima, u Narodnoj banci ove uplate banaka ne prihvataju. Kako nam je u jednoj ovdašnjoj banci objašnjeno, razlog bi moglo biti to što one svoj deo uplaćuju u dinarima po zvaničnom kursu, a Narodna banka taj dug posle mora da isplaćuje u devizama.
       Postoji, doduše, mogućnost da se do 20. juna sve ovo sredi i novac obezbedi, ali je ona veoma mala. Bez obzira na to, devizne štediše su pokrenule postupak pred Ustavnim sudom da se utvrdi da li je ovaj zakon o izmirivanju obaveza po osnovu devizne štednje građana saglasan sa Ustavom SRJ. Član 22 pomenutog zakona čak predviđa da se, njegovim stupanjem na snagu, obustavljaju svi neokončani sudski postupci, pa i izvršne presude u korist štediša. I ne samo to - zabranjuje se pokretanje budućih postupaka kod suda za naplatu štednje.
      
       Uzaludne tužbe
       Ni do sada štediše koje su tužile poslovne banke i dobile presude nisu mogle da naplate svoj novac, jer su pred šalterima (u društvu sudskih izvršitelja) obaveštavane da u trezorima nema para, tako da su se uzalud izlagale dodatnim troškovima i maltretiranju. Ali, bar niko nije branio da se preko suda, redovnim zakonskim putem, makar formalno izbore za svoje pravo.
       Kakav tretman devizne štediše u ovoj državi uživaju, videlo se već bezbroj puta, ali se sada unose i elementi cinizma: kako, recimo, protumačiti informaciju da Beogradska banka "planira izgradnju apartmanskog naselja u parku kompleksa hotela Centra za socijalnu rehabilitaciju 'Banja Kanjiža' u Kanjiži" i da će te apartmane (veličine od 30 do 50 kvadratnih metara) ponuditi kao kompenzaciju za deviznu štednju? Sličan poduhvat planiran je i u Jajincima, na Miljakovcu III i na Bežaniji, samo u obliku stanova. Zašto se štedišama ne bi ponudile i vozne karte, bonovi za benzin, ili letovanje na Mauricijusu, pita se jedan ovdašnji bankar.
       Kako je počelo, sve će manje štediša uspeti da doživi da se nekako dokopa svoje štednje u bilo kom obliku: prema podacima Udruženja deviznih štediša Srbije, čak 80 odsto štediša starije je od 60 godina. Od 1991. godine kad je problem nastao, do sada je umrlo više od 650 hiljada štediša, a od njih 300 hiljada nema naslednika. Ni 20 odsto od preostalih živih štediša nema naslednika, pa će državi ukupno biti oprošteno oko 600 miliona maraka. U slučaju da sve ostalo napokon pošteno plati.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu