Smisao najnovijeg manevra režima u Srbiji jeste da se obezbedi sigurna većina u Veću republika Savezne skupštine i tako spreči svako eventualno iznenađenje. Naročito pokušaj opoziva predsednika Republike

      U ona "stara dobra vremena", mnogi su novinari, skupštinski izveštači, svoje tekstove počinjali čuvenom rečenicom: "Dok Beograđani mirno spavaju, prozori saveznog parlamenta svetle do duboko u noć, do rujne zore. To savezni delegati usvajaju novu ekonomsku rezoluciju, za sledeću godinu."
       A danas? Savezni parlament jedva da i postoji. Gotovo da i ne radi. Nedavno je savezni poslanik Dragoljub Mićunović izjavio da je za četiri godine Savezna skupština imala četiri radna dana! Bio je to povod za razgovor sa autorom ove izjave.
       - Kada je uveden višepartijski sistem, u prvom trenutku je bilo nešto više uvažavanja parlamenta i nekih parlamentarnih debata, anketnih odbora i neke odluke su se mogle čak izgurati bez obzira na manjinu u parlamentu. To je prenosila televizija. Dakle, oni su to sa dosta ustupaka hteli da našminkaju. Međutim, kako je vreme promicalo, oni su se vratili starim stilovima posla, starim metodama državnog socijalizma, a parlament je bio potpuno suvišna šminka.
       Pre desetak godina i republički parlament ličio je na demokratske parlamente Evrope. Bilo je govora, replika, svađa, opozicija je mogla da kaže šta misli. Ali, i republički parlament je u međuvremenu postao protočni bojler za odluke vlade. Međutim, mnogo je to grotesknije bilo sa Saveznim parlamentom. Kako je savezna država polako ulazila u krizu, tako je taj parlament postajao sve besmisleniji i sve suvišniji. Taj parlament se sastao da bi izabrao predsednika Republike. Od tog trenutka parlament predsedniku Republike više nije bio potreban. On taj parlament i ne poziva čak ni na jednogodišnji svečani prijem, nego bira sebi odane, a one druge poslanike ne tretira uopšte kao poslanike.
      
       Zašto se sve to događa?
       - Problem je bio odmah posle konstitucije tog parlamenta - njegovo drugo veće, Veće republika, nije moglo da se izabere zato što je u Crnoj Gori primenjen drugi zakon pa većina odlučuje ko će biti u tom veću. Dok se to ne uskladi sa Ustavom i zakonom, važi stari parlament. Tako da mi u Veću republika imamo lom kakav je postojao za vreme Kromvela u Britaniji (parlament je trajao dok je mogao, deceniju i više). Imamo ljude, poput gospodina Srđe Božovića, koji predstavljaju Jugoslaviju u nekim parlamentarnim delegacijama mada im je pre četiri godine istekao mandat. Jer, oni su birani iz jedne skupštine Crne Gore koja je raspuštena povodom novih izbora i izborom nove skupštine. Nikakav legitimitet oni više nemaju.
      
       Reč je o pukoj formi, zar ne...
       - To je bio način da se kobajagi formalno, a u stvari bez ikakvog legitimiteta proguraju nekakve savezne uredbe, zakoni, itd. da bi savezna vlada, eto, kao nešto imala, neku legitimaciju zašto postoji taj parlament.
       Međutim, grotesknije je sada kada je Ustavni sud doneo odluku da se bira proporcionalno, pa su sad izabrani novi, ali na drugi način, čak i ovi srpski. Onda ispada da ni ovi ne samo što nisu legitimni, kojima je istekao mandat, nego su nelegitimni i ovi drugi, jer nisu izabrani po pravilnom zakonu, nego po zakonu koji je u suprotnosti sa Ustavom. Znači, čitavo jedno veće je potpuno nelegitimno, a nijedan zakon nije i ne može da bude punovažan i ne stupa na snagu dok ga ne usaglase oba veća. Moraju u istovetnom tekstu u oba veća da ga usvoje i tek onda stupa na snagu. To znači da mi u stvari četiri godine nismo pravna država, jer ovi zakoni, kakvi god da su, koji se donose, nemaju formalnu važnost i nisu ih legitimno doneli legitimni predstavnici.
      
       Može se zaključiti da ni izbor predsednika Jugoslavije nije apsolutno legitiman.
       - Nije bio. Ali, problem je i kako radi taj parlament. Dok je u Skupštini Srbije bilo neke javnosti i televizija je to snimala direktno, u saveznom parlamentu se apsolutno nije moglo ništa dogoditi.
       Ja sam se javljao od prvog dana, na početku svake sednice. To je nekima delovalo veoma smešno, ali meni je bilo važno da uđe u stenografske beleške da se poslovnik krši. Kad se poslovnik prekrši, onda odluke koje se donose nisu formalno u redu i nisu važeće. Svaki put sam opominjao predsednika Veća građana da je prekršen član, mislim 218, koji jasno kaže da je predsednik Veća dužan da obezbedi direktan prenos sednice od strane RTS i Televizije Crne Gore. To piše crno na belo. I naravno, prethodni stav je da je sednica javna i da je rad Veća javan.
       Predsedavajući onda kaže - da glasamo da li je prekršen poslovnik. I kaže, javan je i može neki novinar da bude na galeriji.
       Ja kažem: vi možete misliti da ja tu nešto zanovetam i da se pravim lud. Ne, ja vam pokazujem do koje mere vi sami sebe ne cenite kad dozvoljavate da ulazi u zapisnik nešto što ne postoji...
      
       Vi ste redovno, pre svake sednice, tražili reč i upozoravali da se poslovnik ne poštuje. Da li su bar jednom to priznali?
       - Nikada. Piše, takođe, da sednice počinju u jedanaest sati. Pošto parlament sam ne odlučuje ništa, nego oni moraju da telefoniraju ovom ministru, onom ministru, predsedniku države, predsedniku vlade... mi sedimo i niko nas ni o čemu ne obaveštava.
      
       Savezna skupština ima dobar i jeftin restoran.
       - Restoran radi, ljudi se muvaju po toj kafani. Ja sam na jednoj sednici rekao: Gospodine predsedniče, znam da ste vi direktor železnice i svi znaju kako rade naše železnice i da kasne takođe po dva-tri sata. Ali, nemojte taj stil da prenosite u parlament, jer na železničkoj stanici vam kažu voz iz Lapova kasni 180 minuta. Vi nama ovde ne kažete ništa... Stavlja se to na glasanje i većina izglasava da je jedan i petnaest, u stvari, jedanaest sati!
       Šta je to i šta se tu dešava sa tim ljudima? Međutim, mora da se izglasa da nema greške i da opozicija nije u pravu kad napravi ijedan prigovor.
      
       Šta je naš savezni parlament? Na šta je sveden?
       - Parlament je sveden na fikciju, čistu fikciju, koja više nikome nije potrebna. I zgrada Skupštine je počela da se upotrebljava u druge svrhe. Na primer, za svadbe, mada piše u poslovniku da niko ne može da uđe u Skupštinu bez poslaničkog poziva. Hoću da kažem da je to žalosna situacija. Ali, ta kriza parlamentarizma u stvari je samo refleks naše opštedruštvene krize. U jednoj zemlji nema pravnog sistema ukoliko su oni koji prave zakone i stvaraju to pravo ljudi koji ne rade svoj posao i ne sazivaju sednice, ne zasedaju.
       To odražava stanje potpunog sužavanja vlasti koja se nalazi u rukama predsednika Republike, potpuno nezavisno i od parlamenta i od vlade, od ustavnih ovlašćenja.
      
       U kakvom mi to sistemu živimo?
       - Sa tog stanovišta, imamo autokratiju. Međutim, situacija je još gora, jer u autokratiji ljudi odgovaraju za to što čine i jedino su za to odgovorni. Ovde je ta odgovornost rasplinuta u tom smislu da niko nije odgovoran. Niko nije odgovoran ni za šta. Ko rukovodi carinama? Vlada, valjda, ili ko je odgovoran za to. Kako je moguće da je to ušlo a da se ne zna kako je ušlo i ko je odgovoran. To ovde više nije bitno.
       Savezna vlada odgovorna je saveznom parlamentu. Veliku vlast vlada ima po Ustavu. Naravno, parlamentu treba da odgovara vlada. Ali, vlada ne odgovara nikome, ona nikome nije ni potrebna. To je potpuno suvišna vlada, jer je to u stvari samo dupliranje srpske vlade, s tim što ova savezna nema tu podršku koju srpska ima. Ti zakoni koje ona donese niti važe, niti se primenjuju u Crnoj Gori i na Kosovu. Oni se primenjuju samo u Srbiji pa, prema tome, srpska vlada je sasvim dovoljna da neke stvari pokrije.
       Savezna vlada služi samo svrsi da postoji iluzija o jugoslovenskoj pravnoj državi. Dakle, to ima svrhu samo zbog legitimisanja predsednika Republike. Ni savezne uredbe, a kamoli zakone, niko više ne uzima za ozbiljno. To govori, naravno, o stanju u federaciji.
       Tako su i sve priče o očuvanju našeg suvereniteta besmislene.
      
       Ovih dana Skupština Srbije izabrala je novih dvadeset poslanika iz vladajuće koalicije, za Veće republika. Zašto?
       - Vidite, to je velika igra koja ima dva pitanja.
       Prvo, Srbi su imali ovde u Srbiji jedan zakon po kome su oni mogli tako da biraju i to smo mi jedanput uradili. Tada su bili izabrani oni koji su bili vladajuća koalicija. Posle toga su to oni promenili i dopustili su da i neki drugi mogu da uđu u taj parlament.
       Kada su Crnogorci prešli sa tog zakona koji je proporcionalno predstavljao stranke, onda su oni videli da je Srbija to uradila da bi ojačala svojih dvadeset poslanika, koji bi njih kontrolisali. Onda su oni rekli i mi ćemo to isto da uradimo i mi ćemo imati svojih dvadeset i mi ćemo tako uzurpirati savezni parlament.
       Sad je tu nadigravanje. Oni hoće da pokažu da je to neustavno i, evo, mi se sada prilagođavamo, poštujemo Ustav, prilagođavamo se tome i to radimo proporcionalno. Naravno, proporcionalno je ispalo ovako: pošto to ne prolazi tamo, oni su sebi opet napravili jednu delegaciju, pažljivo odabranih dvadeset momaka, i na taj način oni već imaju brigadu za blokadu.
      
       Mogu, znači, da spreče svako iznenađenje.
       - Budući da postoji pozitivna diskriminacija u izboru, što znači da Crnogorci umesto valjda šest, koliko bi po broju birača trebalo da imaju u Veću građana, imaju trideset. Zahvaljujući tome i zahvaljujući svim onim od četrdeset ili četrdeset četiri poslanika, u koaliciji sa crnogorskim SDP oni su imali tu većinu. Sada kada su se promenili odnosi, onda bi koalicija, ako bi se ponovio neki od prethodnih rezultata, onih pretprošlih, a može se očekivati da oni dobiju i mnogo više sada, ona bi sa glasovima iz Crne Gore, iz Đukanovićeve partije, mogla da formira većinu i to je vrlo, vrlo izvesno. Tu sada dolazi i onaj problem poslanika sa Kosova i otuda ne bi mogli doći i tamo izbori ne bi mogli da se obave.
       Dakle, oni ubedljivo gube Veće građana u Saveznoj skupštini. Ako je išta izvesno u ovom trenutku, to je da oni gube većinu koju sada imaju u Veću građana. U to sam siguran. Znači, poslednja linija odbrane jeste Veće republika. Blokada bilo koje odluke u Veću građana. Jedna od predloženih bila bi sigurno izbor novog predsednika države. Ali, to će biti blokirano onako kako je uređeno u Veću republika. Nema odluke, nema novog predsednika.
      
       PETAR IGNJA