NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Slovenačko finale

Šta je kćer šefa klinike u Ljubljani ispričala Paolu Koelju dok se lečio na psihijatriji, i šta je od toga slavni pisac stavio u roman

      Posle bajkovitog "Alhemičara", brazilski pisac Paolo Koeljo (52) ponudio je čitaocima bizarnu povest o potrazi za srećom i životnim ciljem za koji bi se vredelo boriti. Taj roman naslovljen "Veronika je odlučila da umre" već postiže visoke tiraže u svetu, a u srpskom prevodu uskoro će ga objaviti beogradska "Paideia".
       Veronika je zdrava, naočita 24-godišnja devojka bistra uma, koja je povremeno svim čulima uživala u blagodetima života. Međutim, odlučuje da izvrši samoubistvo, i to u Ljubljani, jer, kaže Koeljo, "kad prohuji mladost, sve kreće nizbrdo. Započinje starenje, javljaju se bolesti, gube prijatelji. Tada tokovi života više nisu lagodni i bez sumnje donose samo patnju i bol." Veroniku muči i bespomoćnost na koju smo osuđeni u trpljenju nepravdi i grozota koje se dešavaju širom sveta. A novine o tome svakodnevno izveštavaju...Veronika uzima prekomernu dozu tableta za uspavljivanje, ali hitna pomoć stiže pre smrtonosnog dejstva. Posle ispiranja želuca, ona se budi u jednoj psihijatrijskoj klinici u Ljubljani. Lekari tvrde da je njeno srce u komi neizlečivo oštećeno i da joj preostaje nekoliko dana života. Tek kada joj periodična tahikardija signalizira smrt, svaki tren bitisanja postaje joj dragocen.
       Međutim, Veronika ne zna da je ona prva osoba podvrgnuta neobičnom terapeutskom eksperimentu. Ona je potpuno zdrava, lekari su joj veštački izazvali tahikardiju sa ciljem da ljudima kojima se bez pravog razloga smučio život, vrate samopouzdanje i radost življenja. Taj pokušaj je svakako paradoksalan način da se osobe razočarane životom ponovo uhvate u koštac sa sudbinom. "Spoznaja predstojeće smrti podstiče nas da intenzivnije proživimo život", kaže pisac.
       Kao i dosadašnja Koeljova dela, i "Veronika" je zasnovana na ličnim iskustvima autora. Kada je imao samo 12 godina, mladog Koelja su roditelji smestili u psihijatrijsku kliniku u Rio de Žaneiru. Smatrali su ga duševno poremećenim jer se družio sa ozloglašenim hipicima i odbacivao građanske norme ponašanja u koje je spadala i očeva želja da bude advokat, a on je već tada namerio da bude pisac.Koristeći to iskustvo boravka na psihijatriji, Koeljo se u ovom romanu pojavljuje kao osoba kojoj je kćerka šefa klinike u Ljubljani ispričala storiju o Veroniki. Tu autobiografsku epizodu Koeljo je ugradio u roman, iako su izdavači tražili da je izostavi. To je sasvim u skladu sa njegovom dosadašnjom praksom unošenja u svoja dela traumatičnih doživljaja, trenutaka očaja, ali i vrhunske sreće iz sopstvenog života.
       U intervjuu povodom svog poslednjeg romana Paolo Koeljo je izjavio da piše "za dete koje se krije u svima nama" i da je u "Veroniki" dao oduška svojim snovima, nadi i veri u bolji svet. Hoće li ovaj roman dostići slavu "Alhemičara" koji je preveden na 44 jezika, objavljen u 110 zemalja sveta i prodat u 12 miliona primeraka? Hoće li ga hvaliti Žak Širak, Boris Jeljcin ili Bil Klinton, svi odreda Koeljovi obožavaoci koji su hvalili "Alhemičara"? Američki predsednik, za koga nema pouzdanih dokaza da je u ruci držao išta osim Biblije na koju se zaklinjao, slikao se čak kako čita "Alhemičara". Koeljo veruje da će "Veronika" zabeležiti još veći uspeh. Videćemo. Jedno je izvesno. Omiljena Koeljova izreka koju čitaocima često ispisuje na svojim knjigama, "Sledite svoje snove", u ovom romanu je dobila pun smisao.
      
       ANDRIJA GROSBERGER


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu