Prestonica je ostala bez nevladinih elektronskih medija. Opozicioni lideri ocenjuju da je zemlja ušla u otvorenu diktaturu

      Ako Beograđani u četvrtak u prodavnicama ne nađu hleb, biće to zato što je Unija pekara odlučila da obustavi proizvodnju i prodaju jer je "postupcima oko Studija B narodu oduzeta duhovna hrana". O tome će, međutim, malo ko moći da obavesti stanovništvo budući da je od srede rano ujutro glavni grad bez ijednog elektronskog medija koji nije pod konrolom vlade. Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, koju su potpisali potpredsednici Milovan Bojić i Vojislav Šešelj, Radio-televizija Studio B proglašena je državnom svojinom, uz obrazloženje da je u više navrata pozivala na rušenje legalno izabrane vlasti u zemlji i podsticala na terorističke akcije.
       Nekoliko stotina policajaca ušlo je u prostorije Studija B u palati "Beograđanka" nešto posle dva sata ujutro, razvalilo vrata i preuzelo stanicu, na čijem se Trećem programu radija emituje i popularni program
       B2-92. Policijskom akcijom onemogućen je pristup redakcijama i novinarima Radio Indeksa i najtiražnijeg dnevnog lista "Blic" koji se nalaze u istoj zgradi. Prema izjavi zamenika glavnog i odgovornog urednika "Blica" Momčila Petrovića, ljudi na ulazu u "Beograđanku" nisu želeli da objasne na osnovu čega je zaposlenima u ovom privatnom listu zabranjen ulaz. Prema izjavi Beti tonca Radio Indeksa, koji je tokom noći puštao muziku, u prostorijama ovog radija na 17. spratu nalazi se petnaestak policajaca.
       Oko četiri sata ujutro preuzeto je i dopisništvo Studija B u Mladenovcu. Kako je agencija Beta saznala od zaposlenih u TV Mladenovac, uniformisani policajci došli su u redakciju i tehničaru koga su tamo zatekli naložili da isključi signal.
       Za v. d. direktora i glavnog urednika Studija B vlada je odredila novinara RTS Ljubisava Aleksića. Na kanalu TV Studija B svaki sat se emituju vesti, delom preuzete sa programa Radio-televizije Srbije. Prva informacija u vestima je vladina odluka o preuzimanju stanice "na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike". Ostale vesti čita novinar RTS-a Nebojša Kotlajić.
       Urednik u Studiju B Milorad Roganović izjavio je da je u tu stanicu ušlo 100 do 150 policajaca "sa kapuljačama" koji su se predstavili kao "antiteroristička jedinica". "Posle 15 minuta došlo je još nekoliko autobusa sa policajcima u civilu koji se još nalaze u zgradi", rekao je Roganović desetinama novinara koji su se okupili ispred palate "Beograđanka".
       Grupa zaposlenih koja je radila tokom noći puštena je iz zgrade tek oko 11 sati. Prema rečima jednog radnika Studija B, na svakom spratu se nalaze policajci, kancelarije su otvorene, a u režiji se nalazi ekipa RTS.
       - Vlast je odlučila da deluje na samo težište slobode štampe sa nesagledivim posledicama po stabilnost zemlje i sudbinu njenih građana i sudbinu civilizovane demokratske Srbije - rekao je Milan Božić, potpredsednik Skupštine Beograda, koja je do srede bila osnivač i finansijer popularne gradske radio-televizije. - Između tri i četiri stotine policajaca upalo je u upravnu zgradu Studija B kao da su jurišna jedinica, antiteroristička jedinica. Razbijali su vrata iako su ključevi stajali na prijavnici. U zgradu su ušli ljudi sa kapuljačama, iz drugih medijskih kuća koji nisu hteli da pokažu svoj lik - izjavio je Božić pred diplomatama iz dvadesetak zemalja i velikim brojem novinara okupljenih u Skupštini grada u sredu u podne.
       Predsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda Spasoje Krunić rekao je da je pokušao da stupi u kontakt sa premijerom Mirkom Marjanovićem kako bi saznao "šta znači odluka o preuzimanju beogradske radio i TV stanice Studio B od strane vlade Srbije".
       Očito ostavši bez objašnjenja, Skupština Beograda i njeno Javno preduzeće Studio B tužili su Republiku Srbiju zbog ometanja poseda. U tužbi koja je predata Trećem opštinskom sudu u Beogradu navodi se da su organi Republike Srbije bez zakonskog osnova zauzeli prostorije Studija B i tako načinili smetnje poseda, kao i da nisu dobili nikakavo rešenje ili bilo koji drugi pravni akt na osnovu kojeg su prostorije Studija B preuzete i date na korišćenje Republici Srbiji.
       Ovu akciju vlade najoštrije su osudili opozicione stranke, novinarska udruženja iz zemlje i sveta, kao i Savet Evrope, nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer i mnogi drugi. Nezavisno udruženje novinara Srbije ocenilo je da je reč o "do sada najvećem udaru vlasti na slobodu javne reči". Portparol grčke vlade Dimitris Repas izjavio je da "takve akcije podrivaju demokratiju. Mi smo za slobodu izražavanja, nezavisnog funkcionisanja medija i mogućost da građani izražavaju svoje stavove i mi osuđujemo takve akcije".
       - Studio B je bio oči i uši Beograda i ovo je zapravo guranje prsta u oko Beograđanima. Siguran sam da će građani srpske prestonice, ali i cele Srbije ovo shvatiti kao atak na sebe - izjavio je za NIN predsednik Upravnog odbora Studija B Aleksandar Čotrić.
       Prema dogovoru udružene opozicije iz marta, ukoliko bi republičke vlasti eventualno preuzele Studio B, to je trebalo da bude signal za masovno okupljanje građana na ulicama Beograda.
       Posle sastanka lidera stranaka i koalicija demokratske opozicije, građanima je upućen proglas u kojem se navodi da je "zemlja ušla u otvorenu diktaturu. Suprotstavimo se tom nasilju odmah i svom energijom jer od toga zavisi naša budućnost i budućnost naše zemlje u celini. Svima nama pripada čast da odbranimo svoju otadžbinu od nasilja vlasti i izborimo se za novu, demokratsku Srbiju. Hapšenja, prebijanja i maltretiranja ljudi, gušenje medija i državni medijski linč svakoga ko kritički govori o vlasti, pokazuju da je režim rešio da zemlju pretvori u lični posed šačice ljudi kojima je potpuno svejedno šta će biti sa ogromnom većinom građana Srbije i njenim demokratskim institucijama." Naglašavajući da su svesni svoje istorijske odgovornosti, opozicioni lideri su pozvali građane Srbije da "svim oblicima građanske neposlušnosti, kao što su blokade saobraćajnica, ulične šetnje i obustave rada, pokažu režimu svoje neslaganje sa njegovim postupcima i da tako odbrane svoje preostale nezavisne medije.
       Procenjuje se da je program Studija B moglo da prati četiri do pet miliona stanovnika Srbije. Na mitingu u Beogradu okupilo se do 10 000 stanovnika glavnog grada.
      
       Ekipa novinara NIN-a
      
      

Između petokrake i orla        Teško da su ikoje vesti dobile toliko aplauza i uzvika podrške koliko one Studija B u sedam sati, čitane sa balkona Skupštine Beograda pred nekoliko hiljada Beograđana okupljenih između onog orla sa vrha gradske kuće i petokrake sa zgrade Predsedništva Srbije.        Nije vestima skandirano zato što su bile dobre, naprotiv. Iz rečenice u rečenicu, prekidano povicima mase, ponavljalo se: "zabrana", "gašenje", "protest" (masa viče "Otpor, otpor!" i "Ustanak, ustanak!"), "Slobodan Milošević" ("ua!" i "U Hag, u Hag, Slobodana u Hag", na to će okupljeni), "podrška Studiju B" (skandiranje: "Studio be!"),"represija", "vanredno stanje"...        Novinari u međuvremenu saznaju da je u Skupštini grada, iza zatvorenih vrata, novi vanredni sastanak opozicionih prvaka, sa kojeg se očekuju odluke o daljem toku protesta.        Stižu i vesti sa terena - utakmica "Zvezda" - "Sartid" završena je pobedom "Zvezde", a "delije", predvođene fudbalerima, novim šampionima Jugoslavije, dolaze da se priključe protestu. "Kod Slavije su!", saopštava spiker. Usklici oduševljenja nisu ni utihnuli, kad, nova vest - policija zaustavila "delije" na Slaviji. Voditelj poziva okupljene na smirenost i dostojanstvo, ali džaba, veliki deo okupljenih građana okreće mu leđa i kreće u pomoć "zvezdašima". "Kerovi, grobari", skandira se usput. Koloni se iz okolnih ulica pridružuju momci u "Zvezdinim" dresovima i sa crveno-belim šalovima oko vrata, pokoji sa kamenom u ruci. "Puno ih je gore", govore zadihano. "Probili smo se okolo."        Pred kružnim tokom, na kraju Ulice srpskih vladara, pred kolonu istrčava pedesetak policajaca u onoj čuvenoj "opremi za razbijanje demonstracija" - maskirna uniforma, kaciga sa vizirom, dugački pendrek. Ka njima poleću najpre kamenice, zatim metalne stolice i stolovi iz obližnjeg kafića, gađaju ih i navijačkim bakljama... Policija uzvraća kamenicama, a onda, juriš. Isukani pendreci spuštaju se po leđima onih hrabrijih, ili sporijih demonstranata. Pendrek po ruci dobija i prodavačica cigareta sa Slavije, usred žurnog pokušaja da pokupi svoju robu i pobegne. Masa policiji okreće leđa i kreće u juriš unazad, ka Skupštini grada . Za njom ostaju oboreni i zapaljeni kontejneri, betonskim kantama za đubre zaprečena General Ždanova ulica...        "Da je bio neko s megafonom, da komanduje juriš, jebali bi im kevu", govori razočarani mladić sa šipkom u ruci.               N. VRZIĆ