U novosadskoj političkoj čaršiji mogu se čuti pre svega izrazi čuđenja i neverice da je žrtva baš ovaj čovek, koga su i politički protivnici uvažavali kao "više nego korektnog sagovornika". "S njim se moglo razgovarati. Naravno da je bilo i razmimoilaženja, ali toga ima i među koalicionim partnerima", kaže gradonačelnik Novog Sada, član Glavnog odbora SPO-a Stevan Vrbaški.Imao je, za srpske uslove, imidž modernog političara i prema ocenama političkih analitičara, važio je za pripadnika takozvane mekše struje unutar SPS-a. Takvo uverenje očito je vladalo i među građanima, što pokazuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja citirane novosadske agencije "Scan": Peroševića su Novosađani prošle godine izabrali za najpopularnijeg političara u gradu, ispred lidera Lige socijaldemokarata Vojvodine Nenada Čanka

      (Beta specijalno za NIN)
      
       Iako su u Srbiji ubistva postala gotovo svakodnevna pojava na koju se građanin pokorni već navikao, atentat na Boška Peroševića, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, predsednika novosadskih socijalista, saveznog poslanika i člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, umnogome je specifičan. Jer, to je prvo ubistvo koje se nije desilo u Beogradu, zatim, ubica je odmah uhvaćen jer je atentat izvršio na (više nego) javnom mestu, na otvaranju Međunarodnog poljoprivrednog sajma, i konačno - ubijen je Boško Perošević.
       U novosadskoj političkoj čaršiji mogu se čuti pre svega izrazi čuđenja i neverice da je žrtva baš ovaj čovek, koga su i politički protivnici uvažavali kao "više nego korektnog sagovornika". "S njim se moglo razgovarati. Naravno da je bilo i razmimoilaženja, ali toga ima i među koalicionim partnerima", kaže gradonačelnik Novog Sada, član Glavnog odbora SPO-a Stevan Vrbaški.
      
       Novo lice
       Peroševićeva politička karijera započela je u rodnim Odžacima, gradiću negde na pola puta između Novog Sada i Sombora. "Kao predsednik Skupštine opštine Odžaci (1989), prvi se u Vojvodini izjasnio za jedinstvenu Srbiju", piše u zvaničnoj biografiji Boška Peroševića koju je sačinio Pokrajinski sekretarijat za informacije. Na mesto predsednika Izvršnog veća Vojvodine izabran je 1993, a potom u još jednom mandatu 1996. Službenica Izvršnog veća Vojvodine seća se dana kada je došao na ovo radno mesto: "Niko ga pre toga nije poznavao, bio je potpuno novo lice." Dakle, postao je predsednik vojvođanske vlade. Na podsećanja da je Vojvodini faktički oduzeta gotovo sva autonomija izmenama Ustava Srbije te da on zapravo predsedava vladom bez ikakvih ingerencija, Peroševićev odgovor je uvek bio isti: "Ja radim po Statutu (Vojvodine), a kada se Statut izmeni, i ja ću raditi drugačije."
       Imao je, za srpske uslove, imidž modernog političara i prema ocenama političkih analitičara, važio je za pripadnika takozvane mekše struje unutar SPS-a. Takvo uverenje očito je vladalo i među građanima, što pokazuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja citirane novosadske agencije "Scan": Peroševića su Novosađani prošle godine izabrali za najpopularnijeg političara u gradu, ispred lidera Lige socijaldemokarata Vojvodine Nenada Čanka.
       "Tom čoveku ne mogu ništa zameriti, nijednu ružnu reč o njemu nisam čuo", kaže nam penzioner u novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici na pitanje šta misli o pokojnom Peroševiću. Svoju popularnost Perošević je sigurno dugovao i dobrom tretmanu na RTS-u, premda na toj televiziji nikada nije bio suviše eksponiran. Uostalom, i drugi političari iz vladajuće nomenklature imaju dobar tretman na RTS-u, a popularnošću se ne mogu podičiti.
      
       Odluka centrale
       Da je Perošević u političkom usponu, potvrdio je u februaru i njegov izbor na mesto prvog čoveka novosadskih socijalista, drugog po veličini odbora ove stranke u Srbiji. Na toj izbornoj konferenciji Perošević nije imao protivkandidata, a Novim Sadom kružila je priča da dan pre izborne konferencije niko od ljudi iz novosadskog odbora socijalista nije znao za novo kadrovsko rešenje. Saznalo se da je takva odluka doneta u Beogradu, bez konsultacija sa novosadskim socijalistima. Sam Perošević potvrdio je tada agenciji Beta da je predlog o njegovom imenovanju došao iz centrale stranke. "U svim partijama se o ključnim pozicijama kao što je ova odlučuje u centrali. Gradska organizacija socijalista u Novom Sadu je druga po veličini u Srbiji, i o njoj ipak mora da se odlučuje na samom vrhu", objašnjavao je Perošević.
      
       Propagandni udar
       Od stupanja na tu funkciju Perošević je radio na promeni imidža tog dobrano posrnulog odbora SPS-a. Socijalisti su u Novom Sadu preko noći postali otvoreniji i za novinare nerežimskih medija, u preuređenim prostorijama delovali su gotovo "reformisano" a sam Perošević bio je jedan od retkih socijalista u Vojvodini koji je broj svog mobilnog telefona stavio na raspolaganje novinarima. "Voleo je novinare, i nije pravio razliku između režimskih i nerežimskih", priča njegova saradnica. Doduše, uglavnom nikada nije želeo da komentariše globalna politička zbivanja u Srbiji, govoreći da je on pre svega predsednik vojvođanske vlade i da ga interesuju samo operativa i struka. "Pozovite stranku, Pokrajinski odbor, to nije moj resor", bio je njegov standardan odgovor na molbu da reaguje na neka politička zbivanja u Srbiji.
       Dolaskom na mesto predsednika novosadskog odbora SPS-a započela je i agresivna kampanja ove stranke na lokalnom nivou protiv vladajuće koalicije u Novom Sadu, koju čine opozicione partije (DS, SPO, LSV i Reformisti Vojvodine). Na konferenciji za novinare nakon stupanja na novu dužnost početkom marta Perošević je rekao da je njegov zadatak da SPS povrati vlast u Novom Sadu koju je izgubio na lokalnim izborima 1996. godine.
       Već polovinom marta u Novom Sadu osvanuli su plakati novosadskog odbora SPS-a sa tekstom u kojem se napada aktuelna gradska vlast i optužuje za nesavesno trošenje gradskog novca. "Kada ih bolje upoznate, poželećete da im vidite leđa", pisalo je na letku, što je izazvalo i šaljive komentare, ali u kontrasmeru. Aktivnosti novosadskog SPS-a tako su možda više od svih govorile da se vlast na republičkom nivou sprema da raspiše lokalne izbore pre leta. Kada se od toga odustalo, SPS u Novom Sadu više nije štampao plakate, ali je Perošević nastavio da obilazi mesne zajednice po gradu. Novinari nezavisnih medija u dva maha su mu zamerili što su im pozivi za obilazak pojedinih delova Novog Sada i okoline stizali sa zaglavljem Pokrajinskog sekretarijata za informacije, iako su to bile najave za stranačke (SPS) obilaske.
       U rašomonijadi oko ingerencija nad srušenim novosadskim mostovima između grada i Republike, i Perošević je učestvovao. Tu se već znao i iznervirati, pa je tako 1. februara, nakon što su gradski oci svečano proglasili početak radova na izgradnji mosta koji je trebalo da zameni u NATO udarima srušeni Varadinski most, rekao agenciji Beta da je to "čisto politički potez".
      
       Izborni džoker
       "Oni koji su to uradili, znaju zašto. To može biti samo kontraproduktivno, jer ono što se kaže, to mora da bude i ispoštovano, a ovde nisam siguran da će biti tako", rekao je Perošević. Kada je mesec dana kasnije, zajedno sa Mirkom Marjanovićem, presecao vrpcu kako bi, na istom mestu gde i gradski oci mesec dana ranije, proglasio početak radova na istom mostu, ali u izvođenju Direkcije za obnovu, izgledao je iznenađeno kada su se, za vreme njegovog govora, iz mase čuli povici "Lopovi, lopovi" i "Bando crvena". Neka bude spomenuto i da radovi na ovom mostu, iako dva puta otvarani, još nisu počeli.
       Propagirao je politiku SPS-a, ali se u govorima klonio teških reči, mada je i njegov vokabular bio pun klišea i fraza, najviše o multietničnosti Vojvodine i dobrosusedskim odnosima 26 vojvođanskih nacija, razvoju vojvođanske poljoprivrede. Pokrenuo je čak i projekat regionalne saradnje Dunav-Kriš-Moriš-Tisa između Vojvodine i mađarskih i rumunskh županija, ali, uprkos dobrom početku ideje za koju se možda pretenciozno govorilo da je na tragu ideje Evropske unije o saradnji regija, taj projekat je zamro.
       Uglavnom, od završetka NATO bombardovanja, za vreme kojeg je imao dobru saradnju sa tadašnjim gradskim premijerom Časlavom Popovićem, Perošević je bio posvećen obilasku gradilišta po Vojvodini. Opozicija mu naročito zamera što je zapostavio sve oranice koje su ove godine pre bile spremne za gajenje pirinča nego pšenice. Jer, zbog visokog nivoa podzemnih voda, uzrokovanog zapuštenom kanalskom mrežom, mnoge njive u Vojvodini ostale su u parlogu, što će se sigurno osetiti na bilansu hrane. Ipak, Perošević je obavljao funkciju predsednika Izvršnog veća Vojvodine, potpuno razvlašćene institucije u okviru Skupštine Vojvodine, čiji je prošlogodišnji budžet bio nekih pet puta manji od budžeta grada Novog Sada.
       Za njegovo ime uglavnom se ne vezuju nikakvi skandali. Jedan trač čak kaže da je pripremao povlačenje iz SPS-a i iz politike, ali da je potom po nalogu "odozgo" postavljen na mesto predsednika novosadskih socijalista, da bi ostao u igri, kao džoker dobrog imidža i čistog obraza partije pune kompromitovanih pojedinaca.
       Meštani sela Ratkovo, u kojem je Perošević uglavnom u siromaštvu odrastao uz babu i dedu, pričaju da je često dolazio u rodno mesto i brinuo se za podizanje pravoslavne crkve i vodovoda u selu. Međutim, oni kažu da su rodbina i prijatelji pokojnika videli ćara od veze s njim: spominje se tako neka farma pilića, fabrika testenina, bankarski krediti... Ali su to priče bez opipljivih dokaza. Za samog Peroševića vezuje se posedovanje velike kuće u lepšem delu grada. Posledice Peroševićevog ubistva već su vidljive. Ako ostavimo po strani sve krajnje neukusne manipulacije smrću jednog čoveka, što se Novog Sada i Vojvodine tiče, za njim neće žaliti samo SPS, već i opozicija, ali i novinari. Jer, kao što reče Stevan Vrbaški: "S njim se moglo razgovarati."
      
       DINKO GRUHONjIĆ (Beta)
      
      

Intervju        Boško Perošević je početkom godine, preko posrednika, ponudio intervju NIN-u. Razgovor je stalno odlagan, a Perošević je od njega odustao kada je izabran za šefa novosadskih socijalista.

      
      
      

Istine i laži        Gorica Gajević, generalni sekretar SPS-a: "Pucanj na Boška Peroševića hitac je i u sve nas. Ovaj teroristički akt uperen je protiv našeg naroda i države, protiv svih koji se suprotstavljaju hegemonizmu, fašizmu, izdaji, haosu...        Agresor svoje oružje stavlja u ruke domaćih slugu i izroda da za njih obave prljavi posao, da seju strah i haos, da spreče obnovu i razvoj naše privrede i našeg društva. Oni sprovode svoj davno zacrtani cilj - hoće da zapale Srbiju, pokušavaju da nasiljem sruše vlast, da izazivaju ulične nerede, da podstaknu građanski rat.        Ta šačica izdajnika i kriminalaca, fašističkih jurišnika NATO stranaka, zvali se oni 'Otpor' ili nekako drugačije, nisu ništa do obični plaćenici NATO agresora, sa kojima će se Srbija obračunati kao što se obračunala sa svakim drugim zlom."        MUP Srbije, Sekretarijat u Novom Sadu: "Utvrđeno je da je (atentator) Milivoje Gutović bio aktivista organizacije 'Otpor' i, prema sopstvenoj izjavi, Srpskog pokreta obnove, i da je bio u bliskim odnosima sa nekim njihovim članovima i simpatizerima za koje se raspolaže podacima da su bili podstrekači i inspiratori ovog zločina. Takođe, utvrđeno je da je Gutović boravio u inostranstvu i da je održavao kontakte sa stranim državljanima."        Ivan Marović, aktivista "Otpora": "Vrlo je bitno da je saopštenje iz policije stiglo posle saopštenja iz SPS-a. To, kao i mnoge druge stvari, pokazuje da je ovo klasično podmetanje."        Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove: "O ubici Boška Peroševića ne znam ništa, osim da je u pitanju monstrum s kojim SPO nije imao nikakve veze.        U pitanju je njihov čovek, veoma poverljiv, jer ne može svako već godinama da bude radnik obezbeđenja Novosadskog sajma."        Živorad Smiljanić, predsednik Skupštine Vojvodine: "U košmarima besanih noći, kada ne razlikujem javu od sna, pitam se ZAŠTO? Ako je terorizam nastavak rata, onda je ovaj rat nelogičan. ZAŠTO GINU SAMO NAŠI? U svakom ratu ginu i na jednoj i na drugoj strani. U svakom ratu pobeđuju hrabri. A mi smo dokazali i sebi i celom svetu da smo hrabri. U poslednjem ratu ratovali smo protiv mnogo jačih po oružju, ali mnogo slabijih po moralu. Ratovali smo protiv moralnih nakaza, koji su nam ubijali decu i to nazivali kolateralnom štetom. Ratovaćemo i protiv naših moralnih nakaza koje ubijaju mučki, sa leđa."        Radiša Milić, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Odžacima: "Milivoje Gutović je pre dve nedelje, pred oko 200 svedoka, ljudi prisutnih na sahrani Perse Tanasković, majke jednog našeg prijatelja, pročitao govor i u jednom delu govora izjavio: 'Drugovi i drugarice, mi smo se odbranili od NATO agresora i mi ćemo uspeti u obnovi i izgradnji zemlje uz pomoć našeg komandanta oružanih snaga i predsednika Slobodana Miloševića.'"        "Politika", 16. maj, strana 18: "Kako se može čuti u Ratkovu, nije izvesno da su se Perošević i Gutović uopšte i poznavali, a ako jesu, onda sasvim površno."        Milosava, sestra atentatora Milivoja Gutovića: "Kakva svađa, znam da se sad svašta priča, nikad s komšijama nije imao spora, retko je u Ratkovo i dolazio. Nije se s ocem pokojnog Boška, našim prvim komšijom, mogao svađati oko zemlje kad ni nemaju zemlju, a mi smo našu dali u arendu."        Goran Matić, savezni ministar za informisanje: "Ubica Boška Peroševića je, po saopštenju MUP-a, Milivoje Gutović, rođen 1950. godine u Odžacima. Gutović je simpatizer SPO-a i istovremeno aktivista pokreta 'Otpor'. Bio je angažovan u poslednje vreme na lepljenju njihovih plakata po Odžacima i okolini, u noćnim satima. Istovremeno, ubistvo je planirano i kod Gutovića je pronađena mapa Novosadskog sajma, hale 27 gde je počinio zločin. Njegov idol je inače bio Majkl Borman, kome se divio. Jedno vreme, on je bio na privremenom radu u Švajcarskoj.        Radi se o osobi sumnjivih seksualnih sklonosti, osobi koja je pogodna za manipulaciju i ucene, koja je, zajedno sa svojim podstrekačima i nalogodavcima, obavila ovaj gnusan čin nad licem koje, iako je iz njegovog mesta, nikada nije poznavao. Očigledno je da je reč o naručenom ubistvu koje je smišljeno i podstrekavano od strane okruženja Milivoja Gutovića.        Sa sigurnošću možemo reći da nije reč o individualnom činu jednog manijaka, nego o organizovanom ubistvu koje iza sebe ima duboku idejnu i političku pozadinu, i čiji je cilj da utiče na destabilizaciju SRJ spolja, od istih onih mentora koji su izveli i oružanu agresiju i sve oblike pritisaka na našu zemlju."        Milivoje Perošević, otac Boška Peroševića: "Milivoja (Gutovića) sam u poslednje vreme retko viđao. Ali dok je studirao znam da mu je Boško čak pomagao oko nekih tehničkih crteža. Mislim da je postojala izvesna ljubomora, jer ipak je Boško bio šest godina mlađi a završio je fakultet pre Milivoja. Ali, ipak, ne mogu da shvatim... Sve mi liči na ubistvo Džona Lenona, na kojeg je pucao neki fanatik kako bi izašao iz anonimnosti."               Priredio N. VRZIĆ