NASLOV: "Novi autorski strip u Srbiji 2"
AUTOR PROJEKTA I UREDNIK: Radovan Popović
IZDAVAČ: "KVS", BEOGRAD, 1999.
PRODUKCIJA: ""CyberREX", Beograd

      Slobodan Ivkov
       Neverovatno, ali ovo je bilo tek prvo "pravo", "ozbiljno" štampano izdanje posvećeno domaćem stripu koje je, konačno, posle pauze od punih osam meseci (januar-avgust), objavljeno u 1999. godini. Mora se naglasiti ono: "štampano izdanje", jer je ovdašnjih strip-projekata u obliku pojedinačnih ili zajedničkih virtuelnih prezentacija na Internetu tokom prošle sezone postavljeno mnogo, i za ovu priliku valja samo ukratko konstatovati da su skoro sve na nivou najboljeg što se na Mreži trenutno širom sveta postavlja, a tiče se "devete umetnosti". Po svemu se izdvaja superiorni sajt Baneta Kerca (adresa: members.tripod.com/čbkerac)
       Februara 1998. Radovan Popović, poznat od ranije kao uspešan urednik izvanrednog časopisa "Striper", predstavlja u kulturnom centru "Cinema Rex" svesku čudnog naslova "- + - = +". Na svu sreću, njen podnaslov "Novi autorski strip u Srbiji" mnogo je toga, mada ne sve, razjasnio. I sam autor projekta je, to se vidi iz uvodnika, kolebljiv. On, pored pomenutog podnaslova, nudi još nekoliko mogućih odrednica: "alternativni strip", " andergraund strip", čak i "alternativni andergraund". Bilo kako bilo, tek tu izdavačku jedinicu je činilo 31 ostvarenje od nešto više autora (zbog pseudonima i zajedničkog rada na nekim pričama teško je utvrditi tačan broj zastupljenih umetnika).
       Od tada su se svakog 13. u mesecu, što povodom izložbi, što zbog promocija, a što zarad drugih zajedničkih akcija, domaći stripari okupljali u bivšem bioskopu "Rex" na Dorćolu. Iz tih druženja su proistekle dve izuzetno zanimljive (štampane!) sveske "Čovek iz bunara" i "XER Files".
       Državne institucije su aprila 1999. godine, "u paketu" sa stanicom "Radio B92", jednostavno preuzele i "Cinema Rex". Time su sve aktivnosti, pa i stripske, prekinute. No, ne zadugo. Veoma brzo, na Internetu se pojavio sajt "cdžberrex", na kojem su sva iznenada prekinuta događanja, uključujući i strip (na primer konkurs: "Stripom protiv istine"), inadžijski nastavljena.
       I tako, pojavio se drugi štampani deo stripskog projekta "- + - = +". Kao i u slučaju svih ranije nabrojanih stripskih akcija, finansijsku podršku, bez koje bi oni sasvim izvesno bili nerealizovani, pružio je Fond za otvoreno društvo. O nekakvoj komercijalnosti izdanja nema ni govora.
       Sadržaj sveske sigurno nije ono najbolje što trenutno poseduje domaća stripska scena ali jeste sjajan presek onoga što još naši stripari kreiraju za domaću javnost. Da, javnost, a ne tržište. Jer, tržište stripa, koje podrazumeva sve primerene mu zakonitosti, uključujući potražnju i ponudu, zaradu izdavača i honorar autora, predstavljanje ideja publici i povratne informacije koje služe za korekciju, kao i još mnogo toga - u Srbiji danas ne postoji. Tako ispada da je ono što se može videti u "Striperu" istovremeno i najbolje što je od našeg stripa na sceni još preostalo.
       Pažljivi poštovalac vizuelne grafičke naracije zapaziće da su stripska dela, koja su nekada (sedamdesetih, naročito osamdesetih) postojala u bivšoj SFRJ kao incidentni presedani (pojedina ostvarenja Zorana Smiljanića, Andreja Savskog, Alema Ćurina i još nekih) i koja su objavljivana, na primer, u časopisu "Vidici" kao egzotični, pomalo anarhistični egzemplari), u za njih povoljnim društvenim prilikama metastazirala i iz egzotike i rezervata izašla na slobodu, te od simpatičnih usamljenih, hrabrih izuzetaka prerasla u opasno, konformističko pravilo. Sažeto: "Ljuae fuerant vitia, mores sunt", tj. "Što su nekad bili poroci, sada su običaji".
       Osnovna poruka projekta "Minus plus minus daju plus" je, nadajmo se opravdano optimistička: kao i u apstraktnoj matematici prepunoj paradoksa, i u našem lokalnom okruženju koje je u svakom pogledu u minusu, pojedine udružene, po svim pretpostavkama depresirane negativne vrednosti, ipak mogu dati nešto pozitivno.
       A što se samog srpskog stipa tiče, evo, do maja 2000. nije se pojavio magazin sa aktuelnim domaćim autorima, ne samo po kvalitetu ravan prošlogodišnjem "Striperu", već nijedan uopšte.