"Danas se nadvio crn oblak i nad sadašnjošću i nad budućnošću, pa strategiju odbrane, zaštitu od zatiranja moramo svi zajedno tražiti, ili bar dozvoliti da se to čini"

      Prof. dr Božidar Kovaček došao je na čelo najstarije kulturne ustanove srpskog naroda kao "čovek promena". Njegova zamisao nove, nacionalno osvešćenije fizionomije Matice, međutim, koliko nailazi na podršku, toliko otvara i neke nedoumice, što je i bio povod ovom razgovoru za NIN, obavljenom, nažalost, zbog Kovačekove zauzetosti, u pisanoj formi.
      
       Do kulturne javnosti dopiru glasovi o izvesnim komešanjima u Matici srpskoj i među njenim saradnicima, izazvanim jednim vašim programskim dokumentom. Recite nam o čemu se zapravo radi i zašto baš u ovom času nudite za raspravu jedan takav dokument?
       - U vašem prvom pitanju osećam prisenak apriornog nepoverenja i osude jer zašto bi teze ponuđene da se o njima razgovara, bile razlog uznemirenja. Pogotovu što je na sednici Upravnog odbora Matice srpske od 24. aprila 2000. odlučeno da one budu razmatrane na sednicama organa Matice srpske, prvenstveno na sednicama odbora Matičinih odeljenja. Rezultati, rezimirane diskusije, zaključci tih razgovora doći će tada na dnevni red sednice Upravnog odbora koja će svoje izjašnjenje o njima pripremiti za skupštinu. Ako iz tih izjašnjenja proistekne potreba da se menja Statut Matice srpske, biće zakazana vanredna skupština. Sem članova raznih tela Matice srpske i svi drugi članovi Matice pa i nečlanovi moći će se upoznati s tim tezama za razgovor jer će biti štampane u junskoj svesci Letopisa Matice srpske. Postupak, dakle, potpuno legitiman, otvoren i demokratski.
       Moje nuđenje da se raspravlja o strateškom programu Matice nije iz "ovog časa", kako se vama čini, nego od pre podosta godina. Napominjući da sam to prethodno "nekoliko puta izlagao i na Izvršnom odboru i na Predsedništvu", ja sam na sednici Upravnog odbora Matice srpske 21. decembra 1994. godine predložio da se u Matici otpočne s takvom raspravom iznoseći i teze za nju. To je primljeno k znanju, a rasprava odložena za neku od sledećih sednica Upravnog odbora. No, iako su te teze u pismenom obliku došle članovima Upravnog odbora na tri gusto kucane stranice, u zapisniku sa sednice se kaže da do rasprave nije došlo. Pomenuta razmišljanja izneo sam i na 122. redovnoj Skupštini Matice srpske održanoj 2. aprila 1995. no uz napomenu da na Skupštini ne bi trebalo voditi raspravu pre nego što je Izvršni i Upravni odbor ne pripreme. Posle izvesnog vremena, tačnije na sednici novog Upravnog odbora 11. marta 1996, ponovio sam predlog i ponovio teze ponešto modifikovane (Zapisnik sa te sednice, str. 13-17). O tom predlogu i o diskusiji da li je on podoban za raspravu (Zapisnik, str. 17-27) sažeto kazuje štampani Rad Matice srpske br. 33 str. 12 u Izveštaju o radu Matice za 1996: "U raspravi o fizionomiji Matice srpske, na osnovu izlaganja prof. dr Božidara Kovačeka, potpredsednika Matice srpske, svoje stavove su izneli: akad. Čedomir Popov, prof. dr Slobodan Glumac, akad. Milorad Ekmedžić, akad. Svetozar Koljević, akad. Svetozar Petrović, prof. dr Vojislav Marić, akad. Vasilije Krestić, prof. dr Slavko Carić, prof. dr Slavko Gordić, akad. Vojislav J. Đurić, Slobodan Beljanski i akad. Slavko Gavrilović, a usvojen je sledeći zaključak: Rasprava o fizionomiji Matice srpske još jednom će se voditi na Upravnom odboru, temeljno, pažljivo, ozbiljno i odgovorno, da se Matica ne bi dovela u nezgodnu situaciju. Osnova za raspravu pre upućivanja odborima odeljenja biće zapisnik sa sednice Upravnog odbora." Do ostvarivanja ovog zaključka nije došlo.
       Sve ove činjenice iznosim da vam dokažem da se ne radi o "ovom času" već o dugoročnom, isuviše dugoročnom, procesu sa ozbiljnim, sistematičnim i dalekosežnim ciljevima.
      
       Došao mi je do ruke taj vaš papir: iz njega se stiče utisak da se razlozi za promene u radu i ustrojstvu Matice pomalo izvlače i iz vokabulara vladajuće političke retorike koja Srbe ubeđuje da su žrtve sračunate svetskoistorijske zavere. Može li Matica, za razliku od SANU, da ostane i dalje van aktuelnih političkih podela i izvan stranačkih uticaja.
       - Sintagmu, floskulu, "svetskoistorijska zavera" ja nisam upotrebio ni direktno ni aluzivno. Ona je vaša. Istina je da moj tekst govori podrazumevajući ugroženost srpskoga naroda naročito u poslednjoj deceniji, a to niko ne može da ospori, ako zna i hoće da zna, za prisilni egzodus srpskoga naroda iz Slavonije, Kninske krajine, Dalmacije, Baranje, iz Bosne sa Kosova i iz Metohije; ako prebroji, ako ume i hoće da broji, koliko nas je manje; ako je bio u našim gradovima da čuje urlanje belosvetskih projektila, detonacije i jauke nad "koleteralno" ranjenima i ubijenima; ako hoće da sazna paralelne podatke o procentima u Hag privedenih, prozvanih i potajno notiranih za ratne krivce, a pogotovu za "krivice"; ako se obavesti koliko zahteva za otpust iz pravoslavlja (da bi se prešlo u katoličanstvo) stiže u naše dane Srpskoj pravoslavnoj crkvi; ako hoće da pročita (Letopis Matice srpske, sveska za maj 2000, str. 671) da je na području Kosova i Metohije u poslednjoj godini, do februara 2000. uništena 71 srpska crkva i sedam manastira.
       Kod nas se ne razlikuju dve stvari: politički programi i nacionalni program. Politička svakodnevica valja da ostane pred vratima Matice i to stalno naglašavamo. Dakako, članovi Matice mogu imati, mnogi i imaju, svoja politička uverenja, ali ih za to niko ne pita; Matice se to ne tiče ako ostaje van okvira njenoga rada. Međutim, nacionalni program srpskoga naroda i te kako se tiče Matice, ona je i nastala kao njegov zametak. Nacionalne programe, otvorene ili zapretene, imaju skoro svi narodi. Da li bi Jevreji i Izrael opstali bez nacionalnog programa, da li bi Nemci bez njega ostvarili ujedinjenje? Ti programi znaju biti opsesivni, šovinistički, agresivni prema okolini kakav je bezmalo ostvareni hrvatski od Starčevića zasnovan (trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti pa asimilovati, trećinu prognati) ili albanski koji se na monstruozan način odvija svima pred očima. Srbi nemaju nacionalni program otkad su se 1918. našli, gotovo svi, u jednoj državnoj zajednici. Nije im bio neophodan za elementarno egzistiranje. Danas se nadvio crn oblak i nad sadašnjošću i nad budućnošću, pa strategiju odbrane, zaštitu od zatiranja moramo svi zajedno tražiti, ili bar dozvoliti da se to čini, ako nam je zbog nečega zazorno da u tome učestvujemo. Uveren sam ipak da se oko minimuma mogu složiti svi koji osećaju pripadnost srpskom narodu. A to je nacionalna sloboda, svoja država, očuvanje jezika i duhovnosti, prirodan biološko demografski napredak, ekonomski razvitak, kulturni razvoj, ravnopravan, partnerski hod s ostalim narodima. Verujem i u mogućnost razumnog usaglašavanja u pogledu puteva ka tom cilju.
      
       Ne vodi li insistiranje na reafirmaciji uloge Matice kao nacionalnog kohezionog faktora i na omasovljavanju članstva ipak izvesnoj politizaciji koja bi stavljala u drugi plan Matičinu kulturnu misiju?
       - Kulturni deo srpskog nacionalnog programa kao časna obaveza bez sumnje pada i na Maticu. Ona je uspostavljala zajednički srpski duhovni prostor u vreme kada su Srbi bili rasejani po raznim državama, a i sada je tako. Prave kulturne misije nema bez šireg oslonca, pa stoga Matica treba da ima veći broj članova, tim pre što statutarno ima dve kategorije članova, one učlanjene saradnjom i one učlanjene članskim ulogom. Do politizacije lakše dolazi u zatvorenim krugovima nego u otvorenom društvu. A Matica jeste društvo, tako je i zakonom definisano, nije ni profesionalna institucija, ni državna ustanova.
      
       Kako je u današnjim uslovima moguće izbeći rivalstvo Matice i SANU, udvajanje poslova i rasipanje intelektualnih resursa?
       - Saradnjom. A ona je uvek bila veoma čvrsta i na partnerstvu zasnovana. Bilo je pokušaja, još u vreme SFRJ, da se ti odnosi pokvare, ali ostali su bezuspešni. U Upravnom odboru izabranom oktobra 1999. od 41 člana 11 je akademika među kojima su i predsednik i jedan potpredsednik SANU, dva od tri potpredsednika Matice članovi su SANU. Opasnost udvojenja poslova postoji, ali se stalnim dogovorima otklanja, pa tako i rasipanje snaga. Stoji, međutim, potreba da se Matica razvija divergentnije u odnosu na SANU, da se širenjem delatnosti na pravcima kojima se SANU ne bavi izbegnu preklapanja, a proširi prostor kulturnog delovanja. Tim širenjem povećavaće se i intelektualni potencijal, a nadajmo se i logistička podrška Matici.
      
      
       Koordinacija Matice i SANU na izradi nacionalne enciklopedije očigledno ne daje očekivane rezultate. Monopolišući pravo na ostvarivanje velikih naučnih i kulturnih projekata, MS i SANU praktički, kao u ovom slučaju, dolaze u poziciju da ih blokiraju, stave u funkciju obezbeđivanja sinekura i apanaža članstvu, onom koje je u biološkom smislu već na odlasku a u stvaralačkom onemoćalo. Vi zagovarate podmlađivanje članstva; hoće li ono i u ove poslove u većoj meri uvesti mlađe naučne radnike i stvaraoce?
       - Srpska enciklopedija je zajednička zamisao SANU i Matice. Zajednička su i radna tela, sa prirodnom prevagom SANU u vodećim funkcijama. Taj projekat sem osnovnog azbučnika nije uzeo maha, jer se čeka da država zakonom obezbedi njegovu sigurnost. U Matici niko nije pod platom što se enciklopedije tiče, za urađeno dobijaju se honorari vrlo skromni, a i neblagovremeni. O sinekurama i apanažama u Matici uopšte se ne može govoriti. Sem osnovnog servisnog osoblja, dosta malobrojnog, pod platom su još i arhivisti iz Rukopisnog odeljenja koje je među istraživačima veoma cenjeno kao izvor raznovrsnih podataka za našu prošlost i mora se profesionalno voditi. Od izbornih lica pod platom je samo sekretar. Članovi Upravnog odbora nemaju nikakve prinadležnosti, pa ni (naučni) sekretari odeljenja, ni urednici časopisa, ni predsedništvo. Sem predsednika koji dobija tradicionalni paušal "za fijaker", zbog svakodnevnih dolazaka, a on iznosi 800 dinara mesečno. Sve što se u Matici plaća, zarađeno je konkretnim obavljenim poslom, uglavnom su to autorski honorari. Kao što su plate osoblja gotovo apsurdno niske, tako su i honorari mali, neki kažu bezmalo uvredljivi. U poslovima enciklopedije moraju se naći mladi ljudi i kao stalno osoblje i kao honorarni obrađivači pojedinih jedinica. No, do toga može da dođe jedino kada se obezbede stabilna sredstva finansiranja.
      
       Jedna ekstremna formacija jezikoslovaca i pisaca optužuje već duže vreme Maticu i druge nacionalne ustanove i vodeće naučnike i stvaraoce da u pitanjima jezika i književne istorije sprovode hrvatski filološki program. U opštem duhovnom rasulu koje nas je zahvatilo, ne ostaju, međutim, i bez podrške izvesnih oficijelnih tribina. Kakav je odgovor Matice srpske na ovakve optužbe?
       - Vi ste rekli da je reč o ekstremnim gledanjima. To je tačno. Vrlo često to su i naučno nezasnovani stavovi egzaltirano kazani, pa kao senzacija zanimljivi i efektni za neupućene. Matica s njima ne polemiše, ne vredi. Radimo poslove oko jezika koliko god više i bolje možemo, ali ih usporavaju mala sredstva koja se za njih stiču, nedovoljna svest da je jezik osnovno, sveto dobro narodno ("Po jeziku dok te bude i glavom će tebe biti", pevao je Petar Preradović rodu, ne zna se baš kom, srpskom iz kojega je ponikao, ili "ilirskom" u kojem se adoptirao). Malo je naroda u Evropi s tako skromnim korpusom izučavanja svoga jezika. Još ih je manje koji o jeziku tako malo dnevno brinu kao mi. Zato ne treba da čudi erozija, siromašenje, nagrđivanje jezika svuda oko nas i zato mora da čudi izazivanje nesloge u nedozvoljivo malobrojnom sloju profesionalaca, koji treba da su zatočnici jezičkog narodnog bića.
      
       Matica je obavila mnoge krupne poslove koji se tiču jezika i objavila važne leksikografske i jezičke knjige. Zašto se oteglo u nedogled izdavanje jednotomnog rečnika sh književnog jezika?
       - Zbog sirotinje, zbog nepovoljnih kadrovskih koincidencija, zbog nesretnih prilika u izdavačkim poslovima koji zahtevaju veća ulaganja, zbog prelaska sa sh na srpski. No, kraj se vidi pa će se knjiga, veoma važna, pojaviti u okviru svečanih izdanja za Matičin jubilej. Naime, iduće godine navršava se 175 godina njenoga postojanja, pa će sve krupnije knjige koje se pojave do kraja ove godine i u idućoj nositi jubilejsku oznaku.
      
       Govorite o potrebi reorganizacije procesa izdavanja knjiga u Matici srpskoj. Šta nju iziskuje i u kom smislu bi tekla?
       - U Matici i njenim institucijama danas postoje četiri paralelna procesa izdavanja knjiga. Tri su nekomercijalna - u Matici, Biblioteci i Galeriji, dok Izdavačko preduzeće posluje čisto tržišno. Iz ovoga poslednjeg proizilaze veliki gubici koji načinju supstancu Matičine imovine, posebno pod uslovima takozvane tranzicije. Tako su danas dve knjižare u Beogradu izgubile ime Matice, a knjižara u Novom Sadu sačuvala je ime, ali zbog privatizacije, Matica nad njom nema više nikakve ingerencije, pa ni svojinske. Izdavanje knjiga i časopisa valjalo bi objediniti, svih onih koje proizilaze iz programa rada Matice, Biblioteke i Galerije, i to osnivanjem novog, izdavačkog, odeljenja Matice srpske. To odeljenje bi moglo delimično preuzeti i kulturno relevantne izdavačke projekte dosadašnjeg Izdavačkog preduzeća.
       Dodaću bez pitanja da mi je važno što sam javnosti mogao da kažem da su teze koje sam ponudio samo početak procesa, potpuno podložne promenama, dopunama, paralelnim rešenjima prilagodljivim svakoj specifičnosti što će, nadam se, završni dokument učiniti optimalnim.
      
       SAVA DAUTOVIĆ