NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Napredak u nazad

Sveti arhijerejski sabor SPC o ofanzivi vlasti protiv slobode medija. Ko hoće da ukloni Artemija iz Gračanice. Carigradska patrijaršija arbitrira u Makedoniji. Kome se nesviđaju novokomponovani svetitelji?

      Sazvavši Duh sveti, vladike srpske na Svetom arhijerejskom saboru prošle i ove nedelje razmatraju "sva pitanja iz života Crkve i naroda" kojih je priličan broj. Zasedanje je "zatvoreno za javnost" a zvanično saopštenje bi moglo biti objavljeno u subotu. U javnosti se pre svega postavlja pitanje da li će Crkva ponoviti svoja dva prošlogodišnja zahteva da predsednik zemlje podnese ostavku. Stanje je u zemlji u međuvremenu još gore, izolovanost Jugoslavije u svetu veća a unutrašnja represija intenzivnija. To i vladike znaju, samo nekolicinu od njih to mnogo ne uznemirava, tako da se očekuje da će prošlogodišnji zahtevi biti aktuelizovani.
       Zasedanje Sabora ipak protiče, kako jedan od njegovih učesnika kaže, bez nekadašnjeg entuzijazma. Kao da vladike osećaju samo obavezu da se jednom godišnje saberu, razmene eparhijske izveštaje, odobre rad Svetog sinoda između dva zasedanja i dopune Sinod dvojicom novih članova. Kao da je sve već rečeno, nedostaju nove ideje i inicijative, iako ih stanje u zemlji i te kako zahteva.
      
       Ignorisanje
       Na samom početku Sabora nije se mogla zaobići činjenica o novoj, kao nikad pre snažnoj ofanzivi vlasti protiv slobode medija, upravo onih koji su radu Crkve posvećivali najviše pažnje. Uznemirenost episkopa zbog ovoga otvoreno je saopštena vlastima i javnosti. Režimski mediji čak ni kanonizaciji svetitelja, što je važan događaj za svaku zemlju, međutim, ne posvećuju nikakav prostor. U Crkvi pomišljaju da je možda nekome zasmetalo što se među novim svetiteljima nalazi i mitropolit crnogorski Joanikije Lipovac, koji je od "komunista mučki ubijen" i čiji zemni ostaci do današnjeg dana nisu pronađeni.
       Prošle nedelje u evropskim crkvenim medijima bilo je izveštaja da je na početku Sabora episkop bački Irinej protiv episkopa raško-prizrenskog Artemija izneo "ceo spisak optužbi", ali da je većina episkopa odbila da o tome raspravlja, samo je to primila k znanju. "Odlučujući branitelj Artemijev bio je mitropolit crnogorski Amfilohije Radović." Ove vesti našle su potvrdu u patrijaršijskim izvorima, uz čuđenje šta je sve kosovskom episkopu prebačeno. Povod je bilo pismo episkopa Artemija decembra prošle godine povodom patrijarhovog odlaska na prijem za "Dan Republike" kod saveznog predsednika, kada ga je pratio, ili odveo, episkop bački. Mnogi smatraju da je ta kritika imala za cilj da se episkop Artemije ukloni iz Gračanice, da se tamo postavi neki "kooperativniji" vladika, da se Crkvi ne bi i dalje prebacivalo da u svom vrhu ima "izdajnika", crnomantijaša koji se, osim bogosluženja, bavi i "narodnim poslovima" kad se zna da ima ko je za to "patriotski" zadužen.
       Makedonsko pitanje je takođe na saborskom dnevnom redu. Ono Patrijaršiji izmiče iz kontrole. Carigradska patrijaršija nudi "svoje dobre usluge". Zimus se povodom ovoga ona obratila Beogradu, ali odgovor nije stigao. Zato je pred Sabor u Beogradu boravio mitropolit Meliton iz Carigrada da bi razjasnio ponudu. Carigrad želi da se po svim pravoslavnim pitanjima pita, da i arbitrira, a Skoplje više ne smatra Beograd mestom gde je nadležnost za rešavanje njegovog statusa. To je sada na Bosforu. Status autonomije bi možda zadovoljio Skoplje, ali ne u okviru Srpske već Carigradske patrijaršije. Uključenje trećeg, carigradskog "faktora" u ovo pitanje Saboru prilično otežava rešavanje.
       Novi trend u pravoslavlju je, kažu u Crkvi, da se za sve pita Carigrad koji ide ka tome da stvori "pravoslavnog papu". Prema nekim mišljenjima, to i nije tako loše, među pravoslavnim poglavarima prvom među jednakima, carigradskom, treba dati veća prava kako bi se izbeglo prenaglašavanje nacionalnog. Atina je već najavila da bi prihvatila ohridsku ili skopsku arhiepiskopiju, ne pominjući pri tome koju bi ulogu u ovome imao Beograd.
      
       Obnova
       Ne bez pristanka ili inicijative Carigradske patrijaršije, srpska parohija u Johanesburgu potpašće pod Aleksandrijsku patrijaršiju a status srpskih eparhija u Australiji, verovatno i u Americi pod Beogradom Carigrad je samo tolerisao ali ne i prihvatio. Ovo se odnosi i na bugarske, rumunske, ruske eparhije. Prema ovoj verziji, svi pravoslavci u nepravoslavnim zemljama, u dijaspori, ne potpadaju pod svoje nacionalne crkve već pod Carigradsku patrijaršiju.
       Saborsko bavljenje "crnogorskim" pitanjem mnogo je jednostavnije. Niko u svetu ne može i neće da prihvati stvaranje nove crkve od raščinjenog sveštenika čiji je sav klir problematičan i pod nekom crkvenom kaznom. Rukopolaganje Miraša Dedeića za "mitropolita" ni za koga nije validno, njegov slučaj je crkvenosudski okončan u Carigradu, čiji je bio klirik. Za crnogorskog predsednika Đukanovića pismo patrijarha Vartolomeja treba da predstavlja ozbiljno upozorenje, ima se utisak, po nekim saznanjima, da on to shvata.
       U razmatranju odnosa između Crkve i države, što je uvek saborska tema, moći će se konstatovati da pomaka nema - nema denacionalizacije, nema veronauke ni pastirskog rada u vojsci. Neće "popovi" osvećivati obnovljene mostove, škole, fabrike, ideološki nisu poželjni i podobni. Crkva od ove vlasti ne očekuje prekid njene marginalizacije, "obnova" će se obaviti bez nje.
       Kako reče (privatno) jedan vladika, napredak, ali u nazad, dobija u brzini. Hrišćanski je nadati se preokretu, a Sabor ga ne može isposlovati. Možda će to, kaže on, uspeti novokanonizovanim svetiteljima.
      
       KONSTANTIN TROJICKI
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu