("Milošević - mit i stvarnost", NIN br. 2577)

      Gospodin Zvonimir Trajković je više puta u poslednje vreme privukao pažnju šire javnosti, a mnoge - među kojima i potpisnika ovog teksta - prijatno iznenadio iznoseći izuzetno zanimljive pojedinosti o Slobodanu Miloševiću i njegovim ličnim i političkim sklonostima. Verujem da nisam jedini koji se iskreno obradovao što se čovek koji je dugo bio bliski saradnik Miloševića i dobro ga upoznao, odlučio da tako otvoreno prikaže drugo lice čoveka koji se duže od jedne decenije surovo poigrava sudbinom svoga naroda. Posebno je bilo zanimljivo pročitati razložnu poruku koju je gospodin Trajković, kao njegov bivši savetnik, uputio Miloševiću sa predlogom da "ako je zaista patriota" podnese ostavku, jer ovaj narod s njim na čelu "nema budućnosti".
       Sa takvim osećanjem zadovoljstva i uvažavanja počeo sam da čitam i najnoviju ispovest gospodina Trajkovića, objavljenu u prošlom broju NIN-a. Ali zanimljivi detalji koje je tom prilikom poverio čitaocima NIN-a izazvali su sasvim drukčija osećanja. Razlog je u tome što ti detalji, koji potiču sa neposrednog izvora, ne pružaju samo dopunsku sliku o Slobodanu Miloševiću i njegovom shvatanju politike i političkog morala, već - reklo bi se - dosta verno ocrtavaju i likove onih koji su Miloševiću utirali put za "osvajanje i ujedinjenje svih srpskih zemalja". Pod takvima podrazumevam i gospodina Trajkovića, koji ne skriva, čak sa izvesnim ponosom ističe, da je snažno duvao u jedra Miloševićevog broda bez kormilara.
       Iz ispovednog kazivanja gospodina Trajkovića vidimo da je grupa zagriženih srpskih nacionalista na Kosovu, u koju je svrstao i Dušana Ristića, iako je piscu ovih redova poznato da je Ristić trezvenije razmišljao o rešavanju kosovskog problema, relativno lako našla čoveka sa kojim je odlučno krenula u novi boj na Kosovu. Vreme će, nadam se uskoro, pokazati šta je tačno od ovoga što je Trajković izneo, ali je velika bruka i sramota ako je tačno da se Milošević tako lako upecao na udicu grupe kosovskih Srba. Mada Trajković tvrdi da u njihovom pokušaju da kosovske Srbe "dovede u ravnopravan položaj nije bilo nikakvog 'osvešćenog' nacionalizma", iz navedenih primera nije teško zaključiti da je između Miloševića i kosovske grupe srpskih nacionalista postojala velika podudarnost ne samo u poimanju kosovskog problema i neshvatanju političkih i istorijskih tokova, već i podudarnost u mišljenjima kako istorijski kosovski čvor može da se reši "za sva vremena".
       Za potpuniju analizu Trajkovićevog zanimljivog svedočenja treba sačekati kraj njegove ispovesti. Međutim, i ono što je rekao u prvom nastavku, dovoljno jasno govori kako je Milošević, kao čovek "po meri" uzjahao osedlanog kosovskog ata i, uz snažnu podršku srpskih šovinista, uključujući i Trajkovića, krenuo u poslednji kosovski boj.
      
       Miloš Mišović,
       Beograd