NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duh vremena<br>Milivoje Glišić
Moralna superiornost

Ministar za više i visoko obrazovanje Jevrem Janjić, koji je ukinuo školsku godinu, nudi studentima konkretan vid saradnje

      I predsednik Milošević forsira mašinsku struku. U već istorijskom govoru, pre tri dana u Novom Sadu, na otvaranju železničko-drumskog mosta "Boško Perošević", naš predsednik pohvalio je pregnuća i rezultate domaće tehnike na planu obnove. Ono što svet ne može za nekoliko godina, mi možemo za nekoliko meseci, jer smo bolji. Skraćujemo godine, dižemo moralno superiorne mostove...
       Građevinari ponosni, dišu punim plućima, gutaju svaku reč pohvale s najvišeg mesta; metalci, prekaljeni kao čelik u veličanstvenom podvigu, rade i bez plate - stigao im deo februarske! Samo šačica gunđa. Za takve (što gunđaju) preporođeni Studio B našao je pravu reč: petparačka javnost! Petparačka javnost, kaže Studio B, ne veruje ni prevejanom selektoru fudbalske reprezentacije...
       Sam predsednik stigao je iz Sremskih Karlovaca specijalnim vozom za brzine od dvesta kilometara na sat, u vagonu domaće pameti! Druga klasa udobnija od aviona. Vagon je kompletno naš, samo su delovi i materijali od kojih je napravljen uvozni. Specijalni voz vukla je hrvatska lokomotiva. Zašto hrvatska kad imamo domaću? Zašto moralno-politički nepodobna, izrađena pod Antom Markovićem, zvali su je "Antina lokomotiva". Tada smo, podsećam, izvozili lokomotive i tenkove, jer su slični.
       Nema, dakle, veze što je lokomotiva bila hrvatska; rumunski intelektualci okopavaju repu kod Vase Marijanua iz Kovačice, rekao je Vasa Marijanu predsedniku Miloševiću. Naša pamet, za razliku od rumunske, nije na njivama, osim u Padinskoj Skeli, kad nešto zabrlja...
       Dok se predsednik Milošević vozio brzim prugama, dve pete kolone, javlja RTS, srpska i ruska, sastale su se u Moskvi da razrade scenario dalje izdaje svojih naroda i svojih režima, tako da je gradski saobraćaj u Beogradu kolabirao, na šta je prvi ukazao JUL, a pridružio se i SPS. Vlada ne dozvoljava više cene privatnim prevoznicima, da zaštiti narod od sopstvenih nameta, s tim što je za haos kriva opozicija, samim tim što je opozicija!
       Inž. Bane Ivković, ministar, dao je reč, na Novom Beogradu, da kod ovakve opozicije u gradu neće biti ni vode!
       Primetno je da su u vrhu vlasti sve sami inženjeri (inž. Tomić, inž. Šainović, inž. Lilić, inž. Ivković, inž. Mrkonjić, inž. Šešelj... pardon, redovni profesor Šešelj, itd.). Inženjeri ljudskih duša! Inženjerska struka zahvatila je i narodnu prosvetu. Posle Dositeja i Dače Markovića, nemamo sreće s popečiteljima prosveštenija. Ređaju se agronomi, fizičari, tu su i organizacione nauke, nikako da se nađe neko iz humanističkog sektora, ako ne računamo doktora Bojića! Ministar za više i visoko obrazovanje, fizičar prof. dr Jevrem Janjić, Valjevac iz JUL-a, geografski je Novosađanin, dok je ministar za srednje i nisko obrazovanje Simonović takođe po vokaciji mašinac.
       Takvom stanju stvari mnogi su uzroci: najpre, kao što smo videli, naklonost predsednika Miloševića metalsko-mašinskoj struci, zatim školovanje uz rad (sklad između teorije i prakse), kao i istorijska činjenica da je i J.B. Tito u slobodnom vremenu imao strug!
       Fizičar Jevrem Janjić (1939), bivši rektor Novosadskog sveučilišta, čim je došao na mesto ministra višeg i visokog obrazovanja u Vladi Srbije (što je samo polovina kapaciteta legendarnog Jove Todorovića), oročio je autonomiju univerziteta: ima da traje dok su studenti dobri! Kad prestanu da slušaju, prestaje školska godina! Ministar Janjić zaključio je, posle konsultacija sa nadležnim organima, da je studentski pokret "Otpor" fašistička ekspozitura NATO pakta u otadžbini, i,a da bi joj ograničio manevarski prostor, prekinuo je školsku godinu (kod nas se i godine završavaju pre roka!), zabranio je okupljanje na fakultetima, zapretio vanrednim merama i referisao Mirku Marjanoviću.
       Univerzitet je sačuvan, pobedili su bolji!
       Ministar Janjić, čini se, smatra (jer ne reaguje kad biju!) da je batina iz raja izašla. Ministar Janjić se ne oglašava kad tuku studente, u uverenju da je ta šačica to i zaslužila. Šta je prvi studentski zadatak? Da uče, a ne da misle!
       Postavlja se izdvojeno pitanje ministru Janjiću: je li on dozvolio profesionalnim, kratko potšišanim dripcima da tuku studente u njihovim učionicama? Po kom to Ustavu i Zakonu o univerzitetu deluje pararežimska garda, tetovirana ružama i golubovima? Ima li - idemo na krajnji primer - i naša malenkost pravo da angažuje telohranitelje i da zagospodari okolnim kafanama?
       I ključno pitanje: kome formacijski pripadaju dvodimenzionalni univerzitetski telohranitelji (širina i debljina) - Jevremu Janjiću, Zoranu Sokoloviću, Vlajku Stojiljkoviću, Milošu Labanu ili KUL-u, budući da je Univerzitet nezavisan od politike?
       Rektor Purić - prirodne nauke - ne reaguje egzaktno. Ćuti.
       Trenirajući strogoću, ministar Janjić je samo okrnjio svoj ministarski moralni kredit: fakulteti su otključani! Tamo gde nema telohranitelja, ima studenata - dolaze i bune se. Polažu ispite.
       Ministar Janjić je, restriktivnom politikom, studente naveo na veće zlo: sada studenti iz "Otpora", a i oni zavedeni, idu u SANU i Francusku 7. Traže podršku za pobunu. Dok je pobuna bila u okviru autonomije univerziteta, mogla se kontrolisati. Sada se stvari usložnjavaju...
       Janjić, u očajanju, nudi studentima konkretan vid saradnje: "Studentima se mora dati pravo da više učestvuju u realizaciji i stvaranju programa."
       Šta ćeš više: učešće u realizaciji i stvaranju programa!?
       Studentima je to malo. Neko ih je zaveo.
       Pobedićemo, međutim, i pobedili smo, kaže predsednik Milošević, zato što smo bolji...
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu