Vuk Drašković sa bine poziva akademike da mu se pridruže, a ne zna da je počela najveća društvena igra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti - izbor novih članova. Svake tri godine javlja se ovaj virus koji prolazi tek sa izbornom skupštinom - 26. oktobra

      Nema tog akademika koji od danas pa do kraja oktobra neće uživati u pričama i kalkulacijama povodom izbora novih članova SANU. Baš kao što nema tog kandidata za besmrtnika koji neće animirati i lobirati za svaki glas. Ta društvena igra koja se ponavlja, ima svoj ritual i svoju lepotu, i samo oni što nemaju ama baš nikakvu šansu da svrate u Knez Mihailovu 35, ne shvataju koliko neizvesnosti, strepnje i čari ona nosi.
       Pre nego što se srpski intelektualac uhvati u to kolo, potrebno je ispuniti formu da bi mu se ime počelo spominjati. U "Politici" je 7. februara objavljeno da predloge za izbor redovnih i dopisnih članova SANU mogu da podnesu: ogranak, odeljenje ili tri člana Akademije, potom univerziteti, fakulteti, visoke vojne škole, naučne organizacije, naučna društva i udruženja i stručna društva. Rok je bio 30 april. A prvog juna je istekao rok za određivanje kandidata odeljenja i komisija od po tri člana za pisanje referata o kandidatima odeljenja koji su prošli dalje, i mišljenja o kandidatima van odeljenja.
       Do 30. juna moraju se održati sednice odeljenja na kojima se odlučuje o referatima i dvotrećinskom većinom biraju se kandidati koji su dobili podršku odeljenja. Tako se do prvog jula Predsedništvu SANU moraju dostaviti predlozi odeljenja za izbor novih članova i mišljenja odeljenja o predlozima institucija van Akademije. Ti referati predstavljaju detaljan i strog naučni portret predloženog kandidata, na osnovu kojeg se obavlja konačno glasanje na Skupštini SANU.
      
       JUL, SPS i SPO sa strane
       Možda više nego ranije, ove godine se govori o kandidatima koji su predloženi van Akademije. Prvo, zato što ih ima neuobičajeno mnogo (pedesetak) drugo, što su neka od tih imena posebno zanimljiva i poznata široj javnosti. I treće, što je njihov put do izbora za jednu stepenicu kraći u odnosu na trostepeni izbor koji važi za kandidate pod kupolom SANU. Tako je sa strane, za Odeljenje medicinskih nauka predloženo čak 18 doktora, među kojima su Aco Jovičić, načelnik Vojnomedicinske akademije, Jovan Hadži Đokić, direktor Kliničkog centra Srbije, njegov pomoćnik Predrag Đorđević, Milovan Bojić, direktor Kardiovaskularnog centra "Dedinje"... Ako je pažnja medija koncentrisana na to ko je pored Bojića još u JUL-u a ko pored Đorđevića blizak SPS-u, ne treba zaboraviti da je na ovom spisku predloženih i gradski sekretar za zdravlje Radmilo Rončević, kadar Srpskog pokreta obnove. Na samom Odeljenju glatko je prošao neurohirurg Vaso Antunović.
       Predsednik Matice srpske Božidar Kovaček predložen je spolja, ali Odeljenje mu nije dalo podršku. Ponovljen predlog spolja stigao je i za Duška Kovačevića, Miru Alečković, Jovana Ćirilova... Na samom Odeljenju nisu prošli Svetlana Velmar-Janković, Jovan Hristić, Milisav Savić, Mihajlo Pantić, Novica Petković, Darko Tanasković... Podršku akademika dobili su lingvista Ivan Klajn (stalni kolumnista NIN-a) i pesnik Milosav Tešić. Pesnik i prozni pisac Milovan Danojlić biće predložen Skupštini za člana SANU van redovnog sastava budući da već godinama živi u inostranstvu.
      
       Ko prošao, ko nije
       U mesta gde se čeka najduže u redu spadaju i Odeljenje društvenih nauka i Odeljenje istorijskih nauka. Na ovom prvom, na spisku su Slobodan Žunjić, Slobodan Samardžić, Mirko Zurovac,.. Potreban broj glasova da idu dalje dobili su Oskar Kovač i Dragan Simeunović, a kandidati van Akademije su dr Milenko Kreća, dr Andrija Stojković, dr Momčilo Grubač (ministar u vladi Milana Panića), dr Mladen Vilotijević... Sadašnji dopisni član dr Mihajlo Đurić predložen je za redovnog člana i prošao. Uzbudljivo je bilo, kako saznajemo, i na Odeljenju istorijskih nauka gde su prošli dekan Filozofskog fakulteta Mihajlo Vojvodić i profesor Radoš Ljušić i Miloš Blagojević, kao i istoričar umetnosti Dinko Davidov. Nije prošao dr Stanko Terzić. Bilo je i malo smeha: sa strane je predložen dr Petar Volk, ali istoričari za takvog "istoričara" nisu čuli. Objašnjeno im je da je Volk istoričar filma, ali ta disciplina se ne priznaje na ovom odeljenju. Odeljenje likovne i muzičke umetnosti možda će od jeseni biti uvećano za najmanje jednog člana - slikara Branka Miljuša.
       Ako se ima u vidu da je ukupno predloženo više od stotinu kandidata a da će tek petnaestak sa osam odeljenja dobiti vizu za izabrano društvo, jasno je od kolikog je značaja ona društvena igra s početka teksta.
      
       Sve se vrti oko krune
       Upućeni znaju kako sve počinje i kojim putem treba ići ne bi li se stekla famozna adresa u jedinoj beogradskoj pešačkoj ulici. Kandidati najpre počinju, manje ili više vešto, da animiraju novinare. Pokazalo se da su naročito spretni oni koji pretenduju na odeljenja za jezik i književnost i društvene nauke. Njihova imena se uoči izbora sve češće nalaze u novinama i na televiziji, učestane su promocije njihovih knjiga, romana, zbirki pesama, i sva se ta dela, uz ona ranija, u paketima dele akademicima, glasačima.
       Ozbiljno lobiranje među akademicima podrazumeva i dobro poznavanje unutrašnjih odnosa i snaga među njima. Upućeni tvrde, a skupštine SANU to mahom i odslikavaju, da je u Akademiji najborbenije jezgro takozvanih savetnika Krune, pa se u tom svetlu može razumeti i ovogodišnja navala leve koalicije - ali spolja. Ima i onih koji smatraju da u SANU prevashodno treba da budu osobe koje se prezivaju na "vić", ima i centrista koji nad karakternim i političkim osobinama prednost daju naučnom kvalitetu... Brojčano je najmanji uticaj akademika koji podržavaju vlast ili su sami u njoj. Bili, ili su još uvek. Pokazalo se poslednjih godina da to ne predstavlja dobru preporuku ni za koga. Zbog svega toga, neizvesnost sa ovogodišnjim izborom je počela i trajaće do prebrojavanja poslednjeg glasačkog listića na tajnom izboru.
       Međutim, samo se jedno čini izvesno. Starosni sastav SANU predstavlja apsolutno egzaktan i prilično depresivan podatak, pa bi se reklo da se svi akademici slažu makar u jednom - morali bi imati bar malo više onih kojima ne drhti ruka. (O tome je vrlo živo i ubedljivo nedavno govorio i predsednik SANU.) Dakle, Akademiji je životno potrebno podmlađivanje. Jer, prosek starosti na Odeljenju medicinskih nauka je 75, a u celoj SANU je veći od 72 godine. Primera radi, najmlađi akademik na Odeljenju jezika i književnosti je Matija Bećković, koji je prošle godine proslavio 60. rođendan.
       Hoće li u ovom izvlačenju neko mlađi da obori ove brojke bar za koji promil?
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
       JOVAN JANJIĆ