Rusija će biti na strani srpske opozicije samo onda i samo u onoj meri u kojoj ona bude spremna da u budućnosti garantuje i štiti interese Rusije na Balkanu

      (Od stalnog dopisnika NIN-a iz Moskve)
       Ako je glavni cilj posete bio da delegacija srpske demokratske opozicije razmotri sa Igorom Ivanovom predizbornu situaciju u Srbiji i kršenje prava čoveka i slobode govora i izdejstvuje da Moskva izvrši pritisak na Beograd, kako bi se obustavio teror protiv opozicije i nezavisnih medija, onda je uspeh u najboljem slučaju bio polovičan: Rusi su sve saslušali, ali ništa nisu obećali.
       Uoči povratka delegacije srpske demokratske opozicije u Beograd, u utorak, posle dvodnevne nezvanične posete Moskvi, njen glavni akter i prvak Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je izjavio da zadovoljan napušta rusku prestonicu. Jer, kako on tvrdi, rusko rukovodstvo potpuno podržava demokratizaciju u Srbiji, nezavisnost sredstava javnog informisanja i sprovođenje demokratskih izbora u Jugoslaviji!
       Priča se ponavlja. Kao i po okončanju svoje prethodne posete Moskvi, Drašković preuveličava težinu izjava ruskih sagovornika.
       Naime, zvanični predstavnici Moskve su ne jedanput - kad je reč o političkim promenama, procesu demokratizacije ili izborima - isticali da od Jugoslavije ne očekuju ništa više nego što se radi u Rusiji. To je potvrđeno i ovog puta, u saopštenju o susretu zamenika ministra inostranih poslova Aleksandra Avdejeva sa trojkom srpskih opozicionih vođa, u delu u kojem se ukazuje na značaj stabilizacije situacije u Srbiji i Jugoslaviji, kao i na potrebu da se svi problemi rešavaju u okvirima Ustava!
       Faktički, međutim, Rusija je lidere srpske opozicije javno podržala jedino u vezi sa Studiom B izjavom u kojoj se u prvi plan stavlja "važnost što skorijeg vraćanja televizijske stanice Studio B njenom vlasniku, Skupštini Beograda".
      
       Tajanstveni Ivanov
       Ton poseti davao je Drašković, mnogo pre nego što su on, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica stigli u Moskvu. Ne samo time što je stalno bio u prvom planu i uvek govorio JA umesto MI, posredno stavljajući do znanja da je lider cele opozicije, a ne samo SPO-a, već najviše zato što su i on i predstavnik Srpskog pokreta obnove u Moskvi sve vreme samouvereno tvrdili da Drašković ima ugovoren susret sa ministrom inostranih poslova Rusije Igorom Ivanovom. Tako je ta zagonetka, da li će Ivanov primiti lidere srpske demokratske opozicije, zasenila sve drugo i okupirala zainteresovane više nego njihov cilj. Pošto se tako cilj poistovetio sa susretom, ispalo je da svrha nije ispunjena jer susreta nije bilo.
       Celog ponedeljka, jedinog punog radnog dana posete, Drašković i njegov moskovski ambasador uporno su ponavljali da će se ON sastati sa Ivanovom, a zvanični izvori Ministarstva inostranih poslova su ništa manje uporno tvrdili da će delegacija biti primljena, ali da ministar nema u planu da se sastane s njenim članovima. Sam Ivanov, koji je u Kremlju, pravi društvo predsedniku Vladimiru Putinu na samitu Rusija - Evropska unija, a potom je sam pregovarao sa portugalskim premijerom Antoniom Guterišem. Na pitanje novinara da li će se sresti i sa posetiocima iz Beograda, bio je tajanstven: Sada ništa ne mogu da kažem! (Četiri dana ranije, u Firenci, kategorički je demantovao Draškovića i rekao da ne planira da se s njim sretne.)
       Do kraja je ostalo nerazjašnjeno šta je bio glavni razlog odbijanja ruskog ministra da se sretne sa srpskim opozicionarima: da li zato što Moskva nije želela dodatne probleme s vlastima u Beogradu (utoliko više čini se mogućnim, što se uporno zucka o navodnim pripremama za posetu Vladimira Putina Jugoslaviji, ali se ne može ustanoviti ko je prvi lansirao tu glasinu). Ili zato što je sam Ivanov bio uvređen ponavljanim tvrdnjama SPO-a da je ofanziva na opoziciju i nezavisne medije u Srbiji usledila posle dogovora s Moskvom, tokom posete jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića. Ili pak zato što je Drašković unapred tvrdio da ima dogovor o susretu, dok Moskva kaže da ništa slično nije bilo usaglašeno.
      
       Ruski interes
       Kako bilo da bilo, kontakt je ostvaren, ali na nižem nivou i bio je isključivo, kako tvrde ruski zvanični izvori, konsultativnog karaktera.
       Ako se ima u vidu glavni cilj posete da trojica lidera, u ime cele srpske opozicije, obezbede podršku Moskve u sudbonosnom pitanju za Srbiju, u ovom trenutku uklanjanju s vlasti predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, njihov boravak je bio uzaludan. U saopštenju o susretu delegacije sa Avdejevom, na prvom mestu je stav o Studiju B: u razgovoru je ruska strana istakla važnost vraćanja televizijske stanice Studio B njenom vlasniku Skupštini Beograda. Avdejev je uz to, u ime Rusije, potvrdio neophodnost izvlačenja Savezne Republike Jugoslavije iz međunarodne izolacije i učvršćenja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Tome se dodaje da su učesnici susreta iscrpno razmenili mišljenja o situaciji u SRJ i oko nje, posebno u kontekstu kosovskog problema. Rusi su svojoj javnosti saopštili da su srpski predstavnici, sa svoje strane, izrazili duboku zabrinutost zbog unutrašnje političke situacije u (svojoj) zemlji, zbog akcija vlasti protiv opozicije i demokratskih sredstava javnog informisanja! Kao što se vidi, Avdejev ni na koji način nije zauzeo stav prema situaciji u Srbiji. Ali, to što saopštenje sadrži i razloge velike zabrinutosti srpskih predstavnika svedoči o tome da Rusija ne odobrava akcije vlasti u Beogradu, posebno primenu sile protiv opozicije i javnih glasila.
       Ipak, i pored najbolje volje da se u tome vidi i nešto više od onoga što piše, jasno je da je rezultat posete znatno slabiji od željenog. Ako to i nije debakl, o uspehu se ne može govoriti. Jer, Drašković, a s njim i Đinđić i Koštunica (njih dvojica se i nisu zanosili nekim optimizmom), prvo - nisu postigli glavni cilj, da razgovaraju s ministrom inostranih poslova Igorom Ivanovom, i drugo - nisu dobili javnu podršku Moskve za akciju protiv režima Slobodana Miloševića.
       Pozadina je jasna iako je iza osvetljene scene: Rusiji je Jugoslavija - što je van svake sumnje - potrebna bez obzira na to ko je na njenom čelu, Milošević ili neko od njegovih političkih protivnika. U krajnjoj liniji, bez obzira čak i na to kakva je unutrašnja politička situacija. Zato je Rusija, verovatno više nego Beograd i Podgorica zajedno, zainteresovana za očuvanje ove Jugoslavije, i takve kakva je. Ona je Miloševićeva i obezbeđuje joj izvesno uporište za ispoljavanje njenih strategijskih interesa. U kojoj meri će, međutim, sadašnja srpska opozicija biti spremna, ili u stanju, da garantuje Rusiji njene interese na Balkanu, i nije tako neizvesno, iz ovdašnjeg ugla. Naime, u Moskvi, u vlasti i među nezavisnim posmatračima i analitičarima prevladava uverenje da su lideri srpske opozicije pretežno već ne samo okrenuti prema Zapadu nego i pod njegovim znatnim uticajem, i da će se potpuno okrenuti na tu stranu u slučaju da dođu na vlast.
      
       Informativni karantin
       Zvaničnici su na sve načine ograđivali posetioce od štampe, a javnosti, kao što se vidi u prvom delu ovog izveštaja, ponudili izrazito doziranu informaciju. Pri tome, kad je reč o susretu sa Avdejevom, stalno su naglašavali da kontakti nisu zvanični. To se nije moglo drukčije shvatiti nego da ih nova Rusija, s Vladimirom Putinom na čelu, isto kao i Jeljcinova, svih proteklih godina, ne priznaje, odnosno da ostaje verna Slobodanu Miloševiću.
       Delegacija se u ponedeljak u podne, u Državnoj dumi, sastala sa predstavnikom pokreta Jabloko, na čiji je poziv i stigla u Moskvu, a potom sa grupom poslanika iz raznih partija, članova parlamentarnog Komiteta za međunarodne odnose. Predstavniku prokremaljskog pokreta Jedinstvo, bivšoj TV voditeljki Aleksandri Burjatajevoj, kako je rekla posle razgovora, bilo je zanimljivo da čuje mišljenje lidera srpske opozicije, dok je član opozicionog Saveza desnih snaga izjavio da su simpatije njegovog pokreta i pokreta Jabloko (i sada, kao i u Jeljcinovoj eri, drži gard prema Kremlju) na strani demokratskih snaga u Srbiji i da podržavaju demokratske promene u Jugoslaviji.
       Za srpske opozicione lidere, a posebno za Draškovića, poseta Moskvi trebalo je da predstavlja uspostavljanje ličnog kontakta, odnosno mosta poverenja sa novom vlasti u Kremlju. Izbegavanje zvanične forme susreta sa šefom diplomatije, međutim, otkriva da Moskva ne žuri i da ne želi da rizikuje da ugrozi vezu s Miloševićem zbog nesigurne veze s njegovim oponentima. Tim povodom su neki novinari kritikovali Kremlj i diplomatiju, da Milošević u svojoj rezidenciji mirno prima okorele protivnike Kremlja i nimalo se ne sekira kako će Moskva na to da reaguje. Drugi pak postavljaju pitanje zašto se Moskva još i sada drži Miloševića iako je očigledno da to diskredituje Rusiju u očima civilizovanog sveta, a Sjedinjene Države i Evropu dovodi do besa.
       U celini, ova poseta je pokazala da u svetlu sadašnje situacije u Jugoslaviji uticaj ruskog faktora postaje naročito značajan. I nema sumnje da će sve više dolaziti do izražaja, jer su svi zainteresovani da ga stave u sopstvenu funkciju. Režim u Jugoslaviji tako što njegova propaganda stvara utisak da Moskva odobrava "principijelnu politiku predsednika Miloševića", a opozicija što predimenzionira značaj svojih kontakata i željeno predstavlja kao stvarno. Najzad, i Zapad zahtevima da se Rusija okrene prema političkim protivnicima Miloševića i pri tome se služi ucenom da će smanjiti pomoć Rusiji za iznos njenih kredita Jugoslaviji.
       Posle svega, može se zaključiti da će Rusija biti na strani srpske opozicije samo onda i samo u onoj meri u kojoj ona bude spremna da u budućnosti garantuje i štiti interese Rusije na Balkanu.
      
       BRANKO STOŠIĆ
      
      

Rekli su... Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove: "Zvanična Moskva zauzela se za demokratizaciju Srbije, vraćanje Studija B Skupštini Beograda i za dijalog vlasti i opozicije oko stvaranja uslova za održavanje prevremenih izbora na svim nivoima."        Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke: "Smanjen je, ako ne i potpuno ukinut, prostor za manipulaciju koji koristi Slobodan Milošević, a koji se sastoji u tome da Rusija navodno daje legitimitet Miloševićevoj politici u Srbiji."        Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije: "Moskva je dala podršku demokratskim procesima u Srbiji. Uz demokratsko, otvoreno je i državno pitanje. U slučaju unutrašnjih nemira i građanskog rata, koji bi mogli biti izazvani nasiljem režima ili spolja podstaknuti, moglo bi doći do natovske intervencije u Srbiji i tada bi svaki uticaj Rusije bio eliminisan. Taj uticaj je neophodan ne zbog srpsko-ruske ljubavi, nego zbog srpskih i ruskih interesa."        "Komersant", ruski dnevni list: "Rusija je spremna da se odrekne predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali, sa druge strane, još nije spremna da to direktno kaže."

      
      

Joška Fišer Nemačka posredovala u Moskvi        Pre nekoliko godina mnogi opozicioni političari i studenti odlazili na Zapad kako bi isposlovali podršku za svoje zahteve prema službenoj vlasti. Sada su Drašković, Đinđić i Koštunica otišli prvo u Moskvu. Da li to znači da je Zapad izgubio interes za Srbiju, ili je srpska opozicija razočarana Zapadom i zbog višegodišnjih sankcija i zbog Nato-bombardovanja?        - Ništa od toga nije istina. Zapad nipošto nije izgubio interesovanje za demokratizaciju u Srbiji. Naprotiv. Mi smo u stalnom kontaktu sa nekim vodećim opozicionim političarima u Srbiji. Mislim da Đinđić i još neko iz opozicije iz Srbije treba uskoro da poseti i Nemačku. Mi posebno podržavamo pojačane kontakte srpske opozicije sa Rusijom. Da budem precizniji, upravo smo se mi Nemci mnogo angažovali da i dođe do ovog susreta u Moskvi, o kome ste govorili. Zašto mi to činimo? Jer verujemo da i Rusija mora da ima velikih interesa da dođe do brze demokratizacije u Srbiji. Sa svakim danom, koji Milošević provede na čelu zemlje, Srbija je sve bliže propasti. Naša je iskrena želja, da se Srbija vrati u evropsku porodicu naroda i da se priznaju legitimni interesi i srpskog naroda. Mi smo ubeđeni da Rusija može ovde da odigra značajnu ulogu i zato i podržavamo u potpunosti ovaj susret u Moskvi.               NIKOLA ŽIVKOVIĆ