Četvorica najeksponiranijih partijskih vođa - Milošević, Drašković, Šešelj i Đinđić imaju više negativnih nego pozitivnih poena

      (Beta specijalno za NIN)
       Ukoliko bi, nekim čudom, sada bili raspisani lokalni izbori, ujedinjena opozicija, među glasačima umornim od lidera, odnela bi ubedljivu pobedu i pored i dalje izrazito velikog broja apstinenata, zaključak je istraživanja koje je krajem aprila sproveo Centar za sociološka istraživanja Katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
       Istraživanje, koje je rađeno na 393 ispitanika s područja Novog Sada i okoline, a koje je, na osnovu dosadašnjih iskustava, reprezentativno i za celu Vojvodinu, pokazalo je da bi se 26,5 odsto ispitanika opredelilo za ujedinjenu opoziciju. Njima uz bok su apstinenti (24 odsto), a jedan od dvojice rukovodilaca istraživanja mr Žolt Lazar (drugi je mr Dušan Marinković) ocenjuje za NIN da ovaj broj jeste veliki, ali dodaje da broj apstinenata stalno opada. "Apstinenciju ne treba tumačiti loše, jer je i ona jedna vrsta neslaganja sa režimom, odnosno s postojećim stanjem, iako je sigurno da ima i elemenata dezorijentisanosti i beznađa", kaže Žolt.
       Pojedinačno, u Novom Sadu najbolje stoje koalicija Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reformista Vojvodine (10,5) i Saveza za promene (10,2 odsto). Upada u oči da prema rezultatima istraživanja biračko telo koalicije SRS-SPS-JUL opada na fantastično mali nivo (3,6 odsto), pri čemu je osipanje biračkog tela radikala najprimetnije.
       Dobar deo onih koji nisu glasali na izborima 1996. godine sada bi se mahom opredelili za ujedinjenu opoziciju ili za pojedinačne partije iz te grupacije, ali najveći broj njih i dalje ne zna za koga bi glasali.
       Biračko telo SPS-a je najstarije, skoro polovina potencijalnih birača ove partije ima više od 66 godina. Tu treba napomenuti da je najstarijih birača u ukupnom broju birača najmanje. Od svih ispitanika, najveće zadovoljstvo svojim životom ispoljavaju birači SPS-a.
       "Ponavlja se podatak o velikom broju apstinenata među najmlađim biračima, jer čak preko 36 odsto onih starih do 25 godina i dalje neće da glasa", navodi Žolt.
       Samo jedan ispitanik je rekao da bi se za koaliciju SPS-JUL opredelio zbog lidera. Čak je i u slučaju do sada najizrazitije liderske stranke, radikala, takođe mali broj onih koji bi se za ovu partiju opredelili zbog lidera (svega 9 od ukupno 35 ispitanika koji simpatišu SRS).
       Sklonost prema liderstvu je veoma opala među biračima svih stranaka. Četiri najeksponiranija lidera Milošević, Šešelj, Drašković, Đinđić - imaju više negativnih nego pozitivnih glasova pri odgovoru na pitanje "Koga (ne)biste želeli na čelu Srbije". Na listi vodi predsednik SRJ Slobodan Milošević, s tim što su kod njega "negativni glasovi" daleko izraženiji (14,4 pozitivnih prema 44,8 negativnih). Kod Šešelja je taj odnos 14:20, kod Draškovića 8:16, a kod Đinđića 7,5 prema 8 odsto.
       Od ono malo lidera koji još dobro stoje, prednjači vremešni bivši guverner NBJ Dragoslav Avramović, a prolaznu ocenu dobili su i Vuk Obradović i Vojislav Koštunica. Predsednik LSV Nenad Čanak prvi put ima više pozitivnih nego negativnih glasova. I prestolonaslednik Karađorđević se relativno dobro kotira među Novosađanima.
       Hajka režima na nezavisne, privatne i uopšte medije koji se ne uklapaju u RTS sliku virtuelne stvarnosti postaje "razumljivija" kada se uzmu u obzir podaci koji govore o odnosu stranačkih preferencija i gledanosti/slušanosti/čitanosti medija.
       Kada su u pitanju radio-stanice, najveći broj glasača SPS-a, JUL-a i radikala informiše se preko neke stanice iz sastava RTS-a (Radio Beograd ili Radio Novi Sad), dok daleko najveći broj onih koji bi glasali za opoziciju prati program lokalnog nezavisnog Radija 021 (ovaj radio dva puta je gašen, a 6. aprila je i "zapaljen", to jest redakcija je izgorela u požaru na Novosadskom otvorenom univerzitetu, zajedno sa dopisništvima "Danasa" i TV Crna Gora).
       U Novom Sadu ubedljivo najčitaniji je "Blic" (51,4 odsto - i to se nekako poklapa sa najnovijim akcijama režima protiv ovog dnevnika), a daleko iza njega na drugom mestu je novosadski režimski "Dnevnik" (14,1). Najveći broj glasača režimskih stranaka informiše se preko "Politike" i "Dnevnika", a najveći broj onih koji bi glasali za opoziciju ili ne bi glasali uopšte jesu čitaoci "Blica".
       Interesantno je da se veliki broj simpatizera SRS-a takođe o političkim događajima informiše preko "Blica". Kako se i moglo očekivati, nakon podržavljenja i novog "leganja na rudu", "Večernje novosti" su doživele krah u pogledu čitanosti, tako da ih danas čita jedva 2,8 odsto anketiranih Novosađana.
       Simpatizeri vladajućih partija su, naravno, u najvećem broju gledaoci RTS-a, ali je među radikalima gledanost RTS-a manja i više se gleda BK televizija, koja je ukupno najgledanija. BK TV gledaju i opozicioni birači, a važniji podatak je svakako gledanost TV Crna Gora, koju gleda ogroman broj onih koji bi glasali za opoziciju. Ovaj podatak ima još veću težinu ako se zna da je TV CG dostupna svega za 30 odsto stanovništva u istraživanom uzorku, jer može isključivo da se prati preko kablovske ili satelitske televizije, a ipak je u ukupnom zbiru ispred RTS-a po gledanosti ("Gledao sam na Crnogorcima", čućete često u Novom Sadu).
       Dakle, sve je jasno za one koji hoće da shvate. Teško je verovati i da će režim uslišiti oštre osude putem saopštenja opozicionih partija i da će, usvajajući njihove zahteve za "poštovanje Ustava, zakona i prava", prestati sa gušenjem nezavisnih medija koji još postoje i zahvaljujući kojima ti opozicioni lideri još imaju gde da se oglase svojim "oštrim osudama".
      
       DINKO GRUHONJIĆ