Kaže Slobodan Milošević: "Ovde smo došli vozom koji je sastavljen samo od vagona domaće proizvodnje...Danas samo četiri zemlje u Evropi mogu da proizvode samostalno vagone za te brzine, a jedna od te četiri zemlje je naša zemlja." Ako mu pođe za rukom da zatvori i ućutka sve medije koje sada nije u stanju da kontroliše, onda više neće biti nikog da javnosti i njemu lično skrene pažnju da to što je rekao, jednostavno, nije tačno. Da domaća industrija danas nije u stanju da samostalno proizvede takve vagone, i da su za izradu takozvanih domaćih vagona u kojima se on provozao, dobrim delom korišćeni uvozni materijali, dok je lokomotiva koja ih je vukla - bila proizvedena u fabrici "Končar" u Zagrebu (serija 441) u vreme Ante Markovića...

      (Beta za NIN)
       Ono što se danima pričalo u Novom Sadu, obistinilo se: predsednik SRJ Slobodan Milošević došao je da otvori novoizgrađeni privremeni drumsko-železnički most preko Dunava u Novom Sadu.
       A da će Milošević doći, bilo je jasno pet dana pre otvaranja. Novosadski novinari uporno su tražili da im se u Pokrajinskom sekretarijatu za informacije kaže kada će biti otvaranje mosta, kao i ko će ga pustiti u promet. Tek u petak im je rečeno da Pokrajinski sekretarijat naprosto nema ingerencije na taj događaj, a kamoli na akreditacije za izveštače. Rečeno je da je sve prebačeno na savezni nivo, gde je opet bilo nemoguće dobiti bilo kakvu informaciju.
       U nedelju ujutro Novi Sad je osvanuo oblepljen plakatima kojima Skupština i Izvršno veće Vojvodine pozivaju građane da prisustvuju svečanosti: "I mi most za reku imamo. Građani, dođite u ponedeljak, 29. maja u 11 sati da ga zajedno otvorimo!"
       Da će Milošević doći, definitivno je bilo jasno u ponedeljak od ranog jutra, pošto je Novi Sad bio u nekoj vrsti nezvanične policijske opsade. Veliki broj policajaca u maskirnim i običnim uniformama nalazilo se svugde po gradu, a naročito u širem centru i u blizini mesta gde je zakazana ceremonija proslave. Od ranog jutra u Novi Sad su stizale i na desetine (neko kaže i na stotine) autobusa iz vojvođanskih i srbijanskih gradova, dok su zaposleni u pojedinim državnim institucijama u gradu, kako se tvrdi, dobili direktivu da organizovano odu na otvaranje mosta. Na ceremoniju otvaranja organizovano su došla i deca iz nekih osnovnih škola u Novom Sadu. Nisu došli predstavnici novosadske vlasti (SPO, DS, LSV...) jer ih niko nije pozvao.
       Građani su se tiskali na širem prostoru ispred bine, držeći u rukama slike Slobodana Miloševića, zastave Srbije i SRJ, kao i parole "Obnova", "Reforme", "Napredak", "Mostovi koji spajaju", "Izgradnja za mladost"...
      
       Kao nekada Tito, Milošević se među narod spustio vozom (za "brze pruge") okićenim jugoslovenskom zastavom, mašući s mosta okupljenima. Među njima je bilo mnogo onih koji su se tiskali samo da bi bili što bliže Miloševiću, kao u gazimestanskim danima. Cupkalo se kolo uz muziku vojvođanskih tamburica. Bilo je tu i iskrenih suza-radosnica u očima građana, srećnih što vide predsednika "uživo". Procene broja okupljenih u blizini novoizgrađenog privremenog drumsko-železničkog montažno-demontažnog mosta kome je Milošević dao ime pokojnog Boška Peroševića, kreću se od nekoliko desetina hiljada do 200 000 ("Politika").
       Iako se Milošević okupljenima obra- ćao manje-više sa "Novosađani", oko mos ta je malo bilo ljudi iz Novog Sada. Grad, pogotovo centar, bio je u isto vreme, da li samo zbog policije, nekako sablasno tih i prazan, sve dok Milošević nije završio i svoju posetu Skupštini Vojvodine. I dok je na miting "kod mosta" mogao doći ko je hteo, pred zgradu vojvođanske vlade mogli su samo odabrani.
       Tako je jedan novinar imao bliski susret sa "organom reda" kada je pokušao da se progura što bliže (kad već nije mogao unutra) zgradi Izvršnog veća. U tome ga je sprečio policajac u civilu: "Šta radiš?", pitao je. "Radim", odgovorio je kolega. Policajac ga je odmerio i rekao: "A otkad to u (Sremskoj) Kamenici (srednja policijska škola) nose minđuše?!", čudio se policajac. "Ja sam novinar, radim za Betu", objasnio je kolega. "A, za Betu! Marš odavde!", bio je nedvosmislen policajac.
       Većina aktivista "Otpora" i opozicionih partija donela je odluku da se "povuče" i da ne provocira, jer, smatrali su, bilo bi kontraproduktivno kritikovati most, koji je ipak, kako-tako, za sto dana, spojio Srem i Bačku, a građanima je jedino to bitno. Zahvaljujući takvom rasuđivanju, na dan Miloševićevog spuštanja međ' narod u Novom Sadu uhapšeno je samo 29 aktivista Lige socijaldemokrata Vojvodine.
       Oni su nešto pre 11 sati, sa lecima u rukama, krenuli da pozdrave predsednika, ali ih je, čim su nogom kročili van stranačkih prostorija, sačekala "marica". U glavnoj policijskoj stanici proveli su neka četiri sata, pa su pušteni neposredno nakon što je kolona automobila sa sitnim registarskim BG oznakama napustila "vojvođansku prestonicu". Na lecima koje nisu stigli da podele, navodilo se ono što je Slobodan Milošević za deset godina svoje vladavine u Srbiji i Vojvodini uništio, a zaključak je glasio: "Slobodane Miloševiću, ne dolazi u Novi Sad. Slobodane Miloševiću, odlazi!". Došao je i otišao. Iz Novog Sada.
      
       DINKO GRUHONjIĆ
      
      

Opozicija Predsednik gradske vlade dr Predrag Filipov ne misli da je otvaranje mosta i dolazak Miloševića - poraz opozicije. Kategorično kaže: "Ne znam zašto bismo to smatrali porazom, jer mi smo bili protiv tog mosta. To je privremeno rešenje koje služi isključivo za političku promociju, a predsednik bi ipak trebalo da se čuva za neke kapitalnije objekte", smatra dr Filipov, koji je i potpredsednik Demokratske stranke.        Inače, gradska vlada je 1. februara ove godine proglasila početak radova na Varadinskom mostu u Novom Sadu, a mesec dana kasnije i Direkcija za obovu zemlje uradila je isto. Kako sada stvari stoje, Direkcija će biti ta koja će graditi i treći most u Novom Sadu, nakon dva privremena, drumsko-železničkog i pontonskog. Dr Filipov kaže da je republička vlast sve učinila kako bi onemogućila grad da pravi most koji je u ingerencijama gradske vlade.        "Bili smo na pragu da realizujemo projekat izgradnje mosta sa međunarodnom zajednicom, preko mađarske građevinske firme 'Ganc'. Nemačka je već bila obezbedila četiri miliona maraka za gradnju mosta, ali Direkcija nam je oduzela posao, iako je most koji oni planiraju da grade na mestu Varadinskog i skuplji, i komplikovaniji i ružniji", kaže dr Filipov.

      
      
      

Narod Od mesta gde je Milošević otvorio most, do juče prilično praznog centra grada, ima svega nekoliko stotina metara. Međutim, sudeći po odgovorima na naša pitanja o mostu, Miloševiću i opoziciji, ti svetovi se ne dodiruju ni u beskonačnosti. "Ovaj most je nešto najveće, veličanstveno. Najviše sam radosna što je ovo naš pravi narod, naša prava Srbija, a ne one izdajice što izdaju zemlju za malo para", oduševljeno priča Živana (54). Milosava (59) takođe je bila veoma raspoložena: "Mnogo lepo, najviše mi je drago kad je Tito, ovaj Slobodan, govorio, i kada je voz prošao. A oni koji ga kritikuju - oni su protiv naše zemlje, oni su fašisti. Ja ih prezirem, ne želim da razgovaram o njima."        Starac Ratko (75) ubeđen je da "niko ne može na Srbiju i Jugoslaviju, najjači smo od svih".        "Most je odličan. Sa Slobom napred i napred i napred, do svih pobeda srpskog naroda, odnosno i crnogorskog. Neka nama živi Slobo, i ovaj srpski narod koji je dao otpor, a šezdeset je bilo na jednoga", kaže izbeglica iz Bosne Mile (69).        "Vidite šta je ovaj narod napravio, za tri i po meseca. Ovo nije bog zna šta, ali je zlatno. Niko nam nije pomogao, evo naježio sam se. Gde je sada ova naša takozvana opozicija, gde su im pare od komunalija, da naprave most?", pita se Nebojša (47).        "Blago onom ko Miloševića ima, i da nam gradi sve što nam treba. A što se tiče opozicije, to nije nikakva opozicija, oni su sami sebi opozicija." (Savo Bašić).        Tek na mostu sreli smo nekoga ko baš i nije ratoborno raspoložen prema opoziciji: "Opozicija treba da bude mnogo bolja nego što je sad, jer čim je bolja opozicija, bolja je i vlast", sigurna je službenica Jovanka, koja, kaže, nije prisustvovala Miloševićevom govoru jer nije imala prevoz.        U kafićima u Zmaj Jovinoj ulici, malo sveta, uglavnom studenti i srednjoškolci: "Pitaš me za most i Miloševića?! 'Otpor'!", prvi je odgovor na koji smo naišli od anonimnog mladića.        "Mislim o Miloševiću sve negativno, toliko negativno da ne mogu da komentarišem. Kada Zapad bude hteo da ga smeni, on će biti smenjen, a mi ovde nećemo ništa moći da učinimo. Evo, i taj most je poraz za opoziciju", siguran je Miša (26).        Vladimir (27) misli sve najgore o Miloševiću: "Dosta nam ga je, sve je to farsa, naravno da je uspeo da podigne most, ali on minira sve ostalo u državi. Zato je taj most s..nje".        "Očito je da narod ne voli Miloševića, iako mu je rejting malo skočio nakon bombardovanja, ali i pored toga ovo je njegov kraj", uverava Aca (31).