("Lipsaše ljudi", NIN br. 2574)

      Karl Čapek: "Zamislite kakva bi tišina bila kad bi ljudi govorili samo ono što znaju!"
       Parafraziram pisca i pitam: zamislimo kad bi SANU, SLD, SPC, Univerzitet, rekli jasno i glasno: ovako više ne može! Ili, možda, može!
       U NIN-ovom tekstu mizerabilnih kvaliteta, svi su anonimni, dominira lipsavanje ljudi u srcu Beograda, u jednoj bolnici. Niko ne reaguje! Gde je SLD? Ko lipsava, čovek ili životinja? Čovek, ali je onda stanovnik Lipsandrije i potvrda reči vladike Atanasija Jeftića, posvećenika i duhovnika iz Tvrdoša.
       Teme su univerzalne: život, zdravlje, istina, etika... i kako ih razdvojiti. Lekarska profesija je u svakoj od njih. Tako je vekovima, kako se civilizacija razvijala. Možemo li se boriti za veru i istinu, a nevoljno živeti po njihovim pravilima? Je li moguće biti lekar, a obilaziti istinu, etiku i lekarski kodeks?
       Praksa često daje odgovor da je to "moguće". Hronike beleže da je u stan jednog lekara u Kruševcu bačena šibica, a pre toga ubačen benzin! Poruka je jasna, čovek je preostao, saznajem da pripada mojoj generaciji, on je direktor. Pouzdano znam da je iz njegovog osinjaka pobeglo puno lekara. Ali poenta je u pitanju: zašto neko hoće da spali lekara? Ako je častan, zašto ga SLD ne brani? Može li čovek koga hoće da upale, držati skalpel i brinuti o zdravlju ljudi?
       Kao pristalica etičke kulture i slobode, voleo bih da čujem priču jednog lekara koji je zadovoljan svojim statusom. Neka se javi i ponudi svoj recept za izlazak iz ovog simulakruma. Samo, da ne dira u zakone fizike, na kojima i planeta počiva.
       Hitamo li, etnološki, ka Hazarima? Vratimo se istini, časti, zadatoj reči i etici. Razbijmo miks aporije i epifanije! Ne čekajmo da anđeli sa neba dođu i reše naše nevolje...
       Slušajmo svog vrhovnog komandanta! Moj vrhovni komandant je CNS (centralni nervni sistem), a ko bi drugi mogao biti?
       Napravimo pravila i poštujmo ih, ima nade...
      
       Dr MILORAD NENEZIĆ,
       Ćuprija