NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Nemačka iznad svega

Makar koliko laskali Klintonu, Nemci se sve manje ustežu da, uz svoju lojalnost Americi i transatlantskom savezništvu, naglase svoju samostalnost i suverenost, posebno kad im Amerikanci nameću veću odgovornost za sudbinu Evrope

      Na svojoj, verovatno oproštajnoj, turneji po Evropi predsednik Klinton je najveću pažnju pridao Nemačkoj i Rusiji. Dok je poseta Moskvi u ovakvim prilikama nezaobilazna - jer bez saglasnosti Amerike i Rusije nema opšte bezbednosti - poseta Berlinu bila je svojevrsno testiranje partnerstva između Amerike i Evrope posle hladnog rata. Ujedinjena Nemačka, koja postoji nešto malo duže od dva Klintonova predsednička mandata, postala je stožer buduće integrisanije Evrope, ali je istovremeno ostala glavni američki oslonac u očuvanju evropske bezbednosti. Tako je, i za Klintona, "Nemačka iznad svega" u odnosima između Amerike i Evrope i u trasiranju budućnosti.
       Klinton je u Ahenu okićen medaljom za doprinos jedinstvu Evrope. S jedne strane, to je oproštajni izraz kurtoazije, sa viškom neškodljivog laskanja, a, s druge, odraz istorijske ironije, budući da je Klinton kod kuće napadan da je najzaslužniji za ujedinjenu Evropu - protiv Amerike.
       Nemačka u tim neskladnim američko-evropskim odnosima ima u poslednje vreme posebnu ulogu, i sopstvenu i opšteevropsku. Kad je Klinton u Nemačkoj izjavio da SAD žele "jaču i nezavisniju Evropu" u uspostavljanju međunarodne i savezničke ravnoteže, odnosno kao protivtežu svojoj političkoj i vojnoj premoći, komentatori su se setili Henrija Kisindžera. On je svojevremeno upitao: "A koji je pozivni broj Evrope?" Aludirajući na to, sad Jirgen Krobog, nemački ambasador u Vašingtonu, primećuje: "Kadgod smo pokušali da Amerikancima damo takav broj, imali smo problema."
       Nema sumnje da je, više od pola veka od kraja Drugog svetskog rata, okončana era specijalnih američko-nemačkih odnosa u kojoj su Amerikanci imali tutorsku i paternalističku ulogu. Ta era se ne okončava osobito prijatno. I makar koliko laskali Klintonu, Nemci se sve manje ustežu da, uz svoju lojalnost Americi i transatlantskom savezništvu, naglase i svoju samostalnost i suverenost, posebno kad im Amerikanci nameću veću odgovornost za sudbinu Evrope.
       Podsetimo na nesuglasice između SAD i Nemačke za poslednjih nekoliko meseci.
       Osetljivi na novac, jer možda najbolje među Evropljanima umeju da ga prave i vredno zarade, Nemci su se odlučno oduprli američkom protivljenju da se nemački bankar izabere za predsednika Međunarodnog monetarnog fonda. Radilo se zapravo o najotvorenijem protivljenju američkoj suprematiji u jednoj moćnoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji.
       U Berlinu, novoj nemačkoj prestonici, već duže vreme se gunđa protiv nasleđenog osionog ponašanja bivših okupatora, bilo da se radi o podizanju ambasade SAD mimo urbanističkih planova grada ili o zadržanom prisustvu američke vojske u Nemačkoj. Berlinska štampa je čak za vreme Klintonove posete uzela da broji radne časove koje Berlinci gube zbog posebnog režima u saobraćaju i pojačanih mera bezbednosti.
       Nemce nisu mimoišle evropske sumnje da Amerikanci koriste svoje prislušne uređaje iz hladnog rata u sadašnjoj ekonomskoj, posebno industrijskoj špijunaži protiv partnera i saveznika. Ne radi se samo o poljuljanom poverenju, nego, među trgovinskim konkurentima, o možda preotetim poslovima, odnosno o preotetom profitu.
       U oblasti bezbednosti ispoljene su znatne nesuglasice povodom američkog antiraketnog štita, navodno radi odbrane od "odmetničkih država" i - što se možda previđa u našoj sredini, sklonoj da posle agresije NATO-a na Jugoslaviju sva agresorska jaja trpa u istu korpu - o Kosovu.
       Kancelar Šreder je otvoreno rekao svom gostu da Nemci nepovoljno gledaju na američki antibalistički sistem odbrane i da strepe da bi ostvarenje takvog projekta sve moglo uvući u novu trku u naoružanju. U tome su Nemci bliži Rusima - jer i Putin je Klintonu rekao nešto slično - nego svojim saveznicima Amerikancima. Verovatno su, koliko i Rusi, ali i mnogi drugi američki saveznici u Evropi, rezervisani prema Klintonovom obećanju da će SAD svoju novu nuklearnu tehnologiju rado staviti na raspolaganje "svim civilizovanim nacijama".
       Razmimoilaženja o Kosovu možda su važnija nego što odavde izgleda. Iako su Nemci najpre preko Bosne, odnosno Sfora, a potom preko Kosova, odnosno Kfora, povratili, prvi put posle poraza u Drugom svetskom ratu, status velike vojne sile u Evropi, pitanje nemačkog angažovanja je ostalo prilično sporno u samoj nemačkoj javnosti, osobito u pogledu "podele posla" između američkih i zapadno-
       evropskih trupa u mirovnoj, odnosno protektorskoj misiji u jugoslovenskoj pokrajini. Nemcima je bila ukazana počast da njihov general prvi komanduje Kforom, ali su se u Bundestagu - gde su sve stranke bile tesno podeljene o angažovanju u rešavanju kosovske krize - već čuli zahtevi za otvaranje debate o ciljevima NATO-a na Kosovu.
       Oba bezbednosna pitanja - i američki antiraketni sistem odbrane i svrha intervencije na Kosovu - stavljena su u osetljiv kontekst nemačke podređenosti američkoj spoljnoj politici. Nije li Oskar Lafonten otvorio napad na politiku kancelara Šredera upravo zbog te podređenosti? To nije samo disciplinovano sleđenje strategije NATO-a nego pitanje određenja sopstvenog međunarodnog položaja.
       Uz ova, postoje i sporna opšteevropska pitanja koja, u odnosima sa Amerikom, ponajviše rešava Nemačka - ili se to ponajviše od nje očekuje. Posmatraču sa strane učiniće se možda trivijalnim da Amerika i Evropa vode trgovinski rat o govedini, bananama ili prigušivačima buke na mlaznjacima, ali samo dok se ne podseti da te dve ekonomske sile svakog dana imaju obim razmene od jedne milijarde dolara i da među njima i mnoge sitne stvari čine važne stavke u nečemu što je više od trećine ukupne svetske trgovine.
       Tu je, najzad, i odnos između poljuljanog evra i veštački stabilnog dolara. Nemci i Francuzi su u velikoj diskreciji zaključili da moraju povratiti stabilnost evra radi veće evropske ekonomske, političke i vojne samostalnosti - upravo posle Klintonovog odlaska iz Berlina.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu