NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Fidži

      Poznato je da se u doba ličnih i opštih kriza pojavi potreba za bekstvom. Ostrvo Fidži (etimolozi nisu utvrdili poreklo reči) na drugoj polulopti, preko deset mora i deset planina, idealno je mesto za romantični beg.
       Ali, gle vraga! Ovih dana taj južnopacifički arhipelag od 320 ostrva mesto je velike političke krize. Po svetskoj štampi više se piše o Fidžiju nego o Kosovu i Beogradu zajedno. Valjda što je član Komonvelta.
       Kako romantično izgleda upad izvesnog propalog biznismena Džordža Spajta u parlament (što znači da bar zaseda) prema našem zamrzlom saveznom parlamentu! Zarobljavanje premijera Mahendre Čaudrija, indijskog porekla, sa pištoljem na čelu i još trideset ministara, iz perspektive hiljada kilometara liči na kriminalistički film, a ne na političku borbu. (Spajt kao da se pomalo izvinjava: "Čaudriju je kao taocu nekoliko dana neprijatno, a nama domorocima je teško već sto godina".) Puštanje grupe učenika iz parlamenta, koji su se tu zatekli na ekskurziji, dokaz je da čak i ti surovi pučisti cene svoju mladu generaciju. Kažu, manje se služe pendrecima, mada je po glavnim ostrvima u poslednje vreme dosta demonstracija.
       Ovih dana javljaju o državnom udaru na udar. Ali ne onih koji su svrgnuti, već trećih snaga - vojske, koja je objavila ratno stanje i svrgla šefa države Ratu Sir Kamisese Marea. Ko li će se u svemu tome snaći!
       Ma koliko daleko bili, a vesti komplikovane, jasno je da je sukob i etnički i ekonomski. Spajt je izveo puč u ime Fidži-domorodaca, a protiv Indusa, odavno tu nastanjenih, koji u rukama drže ekonomiju zemlje. Indijci, pripadnici hindu religije (50 posto stanovnika), u maloj su većini u odnosu na Fidžijce, metodističke i katoličke vere (42 posto).
       U stvari, taj etnički sukob starijeg datuma zapravo skriva i borbu za fidžijske glavne izvozne proizvode - banane, kokos i šećernu trsku. A Indusi su svuda po Aziji i Polineziji bolji trgovci od domorodaca.
       Kako bilo da bilo, tek u našim ušima, na samu pomen reči Fidži, čak i kada politički protivnici stavljaju pištolje na slepoočnicu, izaziva želju da šapućemo stihove iz "Sumatre" Miloša Crnjanskog:
       Po jedna ljubav, jutro u tuđini
       dušu nam uvija sve tešnje
       beskrajnim mirom plavih mora
       iz kojih crvene zrna korala
       kao iz zavičaja trešnje.
       Iz te pesme proistekao je jedan od naših istorijskih modernizama 20. veka - sumatraizam. Kuda danas odlutati?


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu