NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Seča ruskih knezova

Predsednici republika i gubernatori podređeni bivšim generalima vojske i policije, novopostavljenim šefovima sedam novouspostavljenih okruga

      Predsednik Rusije Putin nije "novi Jeljcin", još jedan svemoćni vladar Kremlja u političkom ratu s narodom - šef države protiv kojeg je sve vreme Državna duma, ruski nemoćni parlament. Zahvaljujući ubedljivoj pobedi "ruskog medveda" jesenas, proputinskog Jedinstva na izborima za sadašnju Dumu - nova Duma je uz novog predsednika. Ruski komunisti, Jeljcinovi ušančeni protivnici, odbačeni su sada na poziciju bez budućnosti, ostali su u manjini bez makar jednog parlamentarnog saveznika. Ne mogu više sabotirati jakog predsednika.
       Prošle nedelje Putin je mogao uživati u prvoj od blagodeti takvog, radikalno novog odnosa. Ogromnom većinom Duma je podržala predsednikov nacrt tri srodna nova zakona (o načinu obrazovanja Saveta Federacije, o principima organizacije državne vlasti u subjektima Federacije i o organima lokalne samouprave) - celivala je, u stvari, mač kojim Putin treba sada da odrubi glavu aždahi separatizma, opasno narasloj snazi regionalnih lidera, šefova 89 "subjekata Federacije".
       Lična moć tih savremenih knezova ojačala je za vlasti "cara Borisa", ruskog rušilački nastrojenog reformatora. Zapevši da iz Kremlja izbaci Gorbačova, Jeljcin je dokrajčio Sovjetski Savez, objavio je nezavisnost Rusije. U nastojanju da za svoj destruktivni čin pribavi unutrašnji oslonac, prvi postkomunistički predsednik je pozvao u pomoć šefove ruskih oblasti i republika.
       "Uzmite sebi suverenosti koliko možete", obećao je.
       Suočen sa opoziciono nastrojenim parlamentom, novoustoličeni vladar "demokratske Rusije", sve češće se kasnije obraćao za pomoć gubernatorima, (po položaju) u Savetu Federacije.
      
       Nezavisni život
       Boris Jeljcin je uspeo, imao je (zatvoren u Kremlju) vlasti koliko je hteo. Međutim, zaškripalo je u federaciji, gde je zapretilo pucanjem po šavovima. Ruski novi feudalci u provincijama pokazivali su sve manje uvažavanja za centar.
       Kriza opstanka Rusije eksplodirala je u Čečeniji, ali stvorena je u Kremlju. U okolnostima bankrota države 1998. (izazvanog odlaganjem obećanih kredita MMF),pokazalo se da pojedini drugi krajevi i republike mogu biti ništa manje separatistički raspoloženi, osetivši otuđenost i preveliku operativnu udaljenost, da se ne kaže potpunu upravnu paralizu Moskve.
       Ostavši bez novca, suočeni sa potrebom da se zadovolje hitne nevolje stanovništva zbog oskudice prehrane i ogreva, lokalne vlasti reagovale su anarhično u odnosu na centar. Nisu bili spremni da, ruku-podruku, tonu zajedno s Rusijom. "Administracija oblasti na čelu s gubernatorom preuzima na sebe odgovornost za donošenje političkih i ekonomskih odluka", objavile su, na primer, oblasne službe Kalinjingrada - strateški važne enklave na krajnjem zapadu, već i bez krize nadojene idejama o tobože velikim prednostima nezavisnog života osamostaljenih državica Baltika.
       Slučaj Kalinjingrada nije bio usamljen. Gubernator Permske oblasti odstupio je od federalnog zakona, zavodeći protivustavnu kontrolu cena na teritoriji "svoje oblasti".
       Gubernator Saratovske oblasti Dmitrij Ajackov, izneo je da se u pojedinim oblastima razmišlja o štampanju sopstvenih, regionalnih para. U Jakutiji i Kemerovskoj oblasti priznali su da, suprotno ruskom zakonu, nastoje da obrazuju sopstvene regionalne zlatne rezerve. Ponegde su odbili da se novac od federalnog poreza prosleđuje Moskvi, a drugde su se oslonili na "svoje", lokalne banke.
       "Ako centar nije u stanju da efikasno upravlja regionima, te poluge (uprave) moraju se predati regionu", oglasio se iz Krasnojarskog kraja gubernator, nekadašnji general i predsednički kandidat Aleksandar Lebed.
      
       Mentalitet kneževina
       Rusija može postati savremeno Rimsko carstvo, sa širokim spektrom političkih režima, od antisemitskih (komunističkih) diktatura u krasnodarskom regionu, do korumpiranog patrijarhalnog (luškovljevskog) režima u Moskvi i liberalnog kapitalizma u Novgorodu", upozorio je u to doba jedan od ruskih uglednih komentatora.
       U pristupnoj reči parlamentu, imenovan posle iznuđene ostavke vlade Kirijenka kao nacionalni spasilac, tadašnji premijer Primakov skrenuo je deputatima i javnosti zemlje pažnju na "opasnosti podele Rusije" - utanačivši da su uzročnici takvih opasnosti "separatizam i mentalitet kneževina", pojave uočene u pojedinim ruskim regionima. "Danas, to pitanje ni iz daleka nije teoretsko, niti hipotetično - suočavamo se sa najozbiljnijom opasnošću podele naše zemlje na delove", izjavio je Primakov.
       Jeljcinov naslednik u Kremlju Putin razumeo je, pokazuje se, kriznu suštinu nasleđa koje mu je ostavljeno. Predsednik Rusije se takođe latio reformatorstva, međutim, za ovo kratko vreme od službenog ustoličenja, Putin se nagoveštava kao reformator-graditelj, zaokupljen idejom o obnovi moći Rusije. Dohvatio je za gušu gubernatore - krem ruske lokalne birokratije, ustoličivši (predsedničkim ukazom od 13. maja ove godine) jednu sasvim novu nadregionalnu podelu zemlje na sedam tzv. federalnih okruga (Sibirski, Uralski, Severokavkaski, Privolški, Centralni, Dalekoistočni i Severozapadni).
       Imenovani šefovi okruga nezavisni su prema predsednicima republika, gubernatorima ili liderima autonomnih oblasti, potčinjeni su jedino Putinu - a od njih sedmorice (Dračevski, Latišev, Kazanjcev, Kirijenko, Paltovčenko, Pulikovskij i Čerkesov), petorica su bivši generali vojske i policije.
       Takođe, osim u dva slučaja (Novosibirsk i Nižnji Novgorod) - sva sedišta novih okruga odgovaraju sedištima ruskih vojnih okruga.
       Imenovanje predsednikovih poverenika izražava nastojanje šefa države da obnovi funkciju tzv. vertikale vlasti, zamrlu ili oslabljenu za vremena Jeljcina. Sve regionalne (republičke, oblasne ili gubernijske) službe federalnog značaja - bezbednosti, unutrašnjih poslova, poreske policije, za dejstvo u vanrednim okolnostima i druge - izuzete su iz nadležnosti regionalnih knezova i podređene su novoustoličenim šefovima okruga. Novi funkcioneri istupaće kao koordinatori aktivnosti lokalnih faktora sile, jer "praksa pokazuje da je bez toga nemogućno zaustaviti razmah kriminala i korupcije, otimačinu prirodnih resursa, banditizam i terorizam".
      
       Detronizacija gubernatora
       Svi do jednog ovi "okružni načelnici" su takođe i članovi Saveta bezbednosti, nekad malo uticajnog savetodavnog tela Borisa Jeljcina. U Putinovoj verziji, Savet dobija ne samo veći autoritet već i značajne komponente izvršnih funkcija.
       Suočen s Familijom, birokratijom Kremlja koja je obezbedila predsedničku pobedu (svakako pod uslovom da Putin ne dopusti sudsko gonjenje ili ugrožavanje bezbednosti i imovine Jeljcinovih, a takođe i nejeljcinskog dela Familije), i verovatnim uticajem Familije na vladu Kasjanova (preko "sivog kardinala" Kremlja, upravo imenovanog šefa administracije predsednika Aleksandra Vološina), predsednik Rusije jača "treću vladu" - svoj Savet bezbednosti. Eksploatiše užurbano veliki prestiž "oslobodioca Čečenije" u širokim slojevima stanovništva i novorođenu popularnost u redovima okuražene armije i ogromnog vojnog sektora industrije.
       Šefovi regiona deluju obeshrabreno. Njihove verbalne reakcije tu i tamo utopile su se u talasu široke podrške novom šefu države koji govori o obnovi moći i o veličini Rusije. Obeshrabreni su i više nego dvotrećinskom većinom (360 glasova "za") kojom su deputati Dume prihvatili nacrte zakona, među kojima se jedan propis (o načinu obrazovanja Saveta Federacije) odnosi i na njihov "ruski dom lordova".
       Saglasno nacrtu, članovi budućeg Saveta Federacije biraće se unutar zakonodavnih tela federalnih jedinica - neće se više kao dosad popunjavati automatski, glavarima takvih jedinica. Naprotiv, jednom lišeni imuniteta člana parlamenta, pojedini ruski gubernatori poznati u javnosti zemlje po svojim neskrivenim vezama s baronima lokalnog kriminala i iz afera oko poslova u senci, lako bi se mogli naći i na optuženičkoj klupi - dokaže li se (lokalnom istragom na koju više neće biti u stanju da utiču) da su im ruke nečiste.
       Energičnost novog predsednika Rusije u reformisanju administrativnog ustrojstva zemlje privukla je pažnju ruskih politikologa i komentatora. Čemu teži Putin, obnovi vlasti "čvrste ruke"? Takvo pitanje postavio je, na primer, Boris Berezovski, ruski novonikli milijarder i, u vreme Jeljcina (o čijim se bankovnim računima u inostranstvu starao) takođe jedan od članova Familije.
       Ima, pak, i drugih aktera ove rasprave u javnosti, koji poletnom novom predsedniku unapred odobravaju politički kredit. Putinu nije izvodljivo da vlast koju sada oduzima iz ruku gubernatora preda smesta u ruke lokalnog stanovništva. On za tako šta nema vremena, tvrde oni. Žureći da spreči narasli regionalni separatizam, predsednik dejstvuje u korist Kremlja, da što pre ojača zahtevani uticaj centra, a potom - potom će valjda biti lakše. Nadahnut u nekom drugom naletu za demokratiju, predsednik će se tada verovatno prisetiti i građana, stanovništva ruskih provincija. Zar u Rusiji nije uvek sve zavisilo od volje careva?
      
       PETAR POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu