Od susreta Putin - Klinton očekivalo se mnogo, kao i uvek prilikom susreta američkog i ruskog predsednika. Malo toga je urađeno, a još je manje "procurilo" u javnost. Kao i uvek, susret je bio istorijski

      Vladimir Putin, novoizabrani predsednik Rusije, očigledno piše novo poglavlje ruske istorije. Već same izjave poput ove: "Verujem da je komunistička ideja divna, ali štetna bajka... Očigledno je da ovde ništa ne može da je zameni osim demokratije", govore o novoj vrsti političara koji će pokušati da Rusiji povrati njen komunistički sjaj, ali bez komunizma.
       Već nekoliko dana posle izbora Putin je krenuo da se sastaje sa svetskim državnicima (valjda zato za naše delegacije nije imao ni minuta vremena) i kao što se očekivalo, najvažniji mu je bio susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom. Od ovog susreta se mnogo očekivalo, kao i uvek prilikom susreta ruskog (nekad sovjetskog) i američkog predsednika. Nije mnogo urađeno, a još je manje "procurilo" u javnost. Ali, kao i uvek, susret je bio istorijski.
       Ovaj veliki međunarodni događaj privukao je pažnju javnosti zato što od ove dve zemlje zavisi i mogućnost sprečavanja nuklearnog rata, ali i politička klima između svih zemalja sveta. Susreti na vrhu dobili su simboličan značaj, tako da se i od ovog nije moglo očekivati više, osim što je svet, u stalnom strahu i iščekivanju, uvek pun nade u ovakve susrete.
       Nepoverenje koje je poslednjih godina poraslo između dve sile i problemi nastali usled stalne "brige" SAD za demokratiju i ljudska prava u Rusiji i ruske potrebe za svežim američkim kapitalom, koje je jedno vreme, po mišljenju Britanaca, dovelo Rusiju do toga da postane "trećerazredna sila", dovelo je, ako ni do čega drugog, ono do zaostajanja pregovora o ograničenju i redukciji nuklearnog naoružanja.
      
       Antinuklearni kišobran
       Deset časova pregovora o sporazumu o protivraketnoj odbrani i perspektivama zaključivanja trećeg sporazuma o redukciji ofanzivnog naoružanja (START 3). Ruski komentatori smatraju da se, na kraju, ipak stekao utisak o nedorečenosti i skrivene napetosti. Ništa se nije rešilo u vezi s daljom sudbinom Sovjetsko-američkog sporazuma o protivraketnoj odbrani potpisanog još 1972. godine. A Rusi insistiraju naročito na tom sporazumu.
       U intervjuu datom američkoj TV stanici NBC Putin je rekao da je to osnovni sporazum u ovoj oblasti i skoro insistira na tome da se sve može dogovoriti u okvirima ovog sporazuma. Amerikanci su, međutim, drugog mišljenja.
       Klinton je i zvanično potvrdio da SAD nameravaju da prekrše odredbe tog sporazuma i stvore nacionalni sistem protivraketne odbrane. Ideja o stvaranju raketno nuklearnog kišobrana oduševljava Amerikance još od vremena Ronalda Regana koji ju je proklamovao u slučaju kakvog napada "loših režima" na SAD .
       Sjedinjene Države žele jaku Rusiju, rekao je Klinton u obraćanju ruskoj Dumi, ali nije uspeo da im objasni kako će Rusija ostati jaka ako o svim pitanjima bude zavisila od svog potencijalnog protivnika, ili saveznika, ma kako Amerikanci sebe nazvali.
       Uoči samita Putin - Klinton, akademik Georgij Arbatov, počasni direktor Instituta za SAD i Kanadu, napisao je (RIA Novosti):
       "Mene ozbiljno brine okolnost što i američka i ruska strana ovde imaju veoma ograničen prostor za manevrisanje. Predsednik SAD postao bi talac desnog krila republikanske partije, koja veoma 'pismeno' koristi predizbornu situaciju, jer već u junu predsednik Klinton mora (on je to i obećao) da da odgovor na pitanje hoće li se ili neće opredeliti za kršenje sporazuma i otpočinjanje razvijanja nacionalnog sistema protivraketne odbrane."
      
       Perspektive
       "Pošteno govoreći, Klinton na izborima, s tim u vezi, ništa neće rizikovati, jer prema Ustavu SAD ove godine njemu ističe poslednji (drugi) mandat predsednikovanja. To mu, uzgred rečeno, omogućava da deluje slobodnije od Putina, pa samim tim na SAD stavlja još veću odgovornost. Međutim, Klinton svakako neće hteti da ignoriše interese svoje Demokratske partije. Njegovo odustajanje od nacionalnog sistema protivraketne odbrane nesumnjivo bi iskoristili republikanci na predstojećim izborima na jesen."
       "Proročanstvo" ruskog akademika Arbatova se i ostvarilo. Klinton nije uzmakao ni za pedalj, a sve lepe priče o zlim zemljama kojih se Amerikanci plaše, pre svega Severne Koreje i Irana, previše su naivne čak i za potrebe diplomatije. Svima je jasno da SAD hoće da neutrališu ruski raketni potencijal i nuklearnu nadmoćnost. Rusi sad optužuju Ameriku za nacionalni egoizam i uzimaju primer Kosova, kada su Amerikanci prvi put intervenisali u jednoj evropskoj zemlji u kojoj nemaju nikakve posebne interese koje bi eventualno štitili.
       Susret Putina i Klintona nije doneo nikakvo ohrabrenje međunarodnoj zajednici u kojoj se smatra da bi tvrdoglavo američko kršenje sporazuma dovelo do nove trke u naoružanju koja bi iscrpla već načete privrede evropskih zemalja i ojačala privredu Amerike. Time bi svi postali taoci samo jedne sile uz neprestanu pretnju "uspavanog medveda" da izazove haos ukoliko oceni da je ugrožen. Naravno, moglo bi doći i do novih "koalicija" (sa Kinom i/ili Indijom) od čega svet ne bi bio nimalo srećniji. Sadašnje zveckanje rečima moglo bi da se pretvori u zveckanje oružjem i dovede do novih promena kojih smo mi uveliko svesni.
       Posle samita Putin je "napustio" svog gosta i u maniru velikog državnika otišao u posetu papi, u Vatikan, gde je "zaboravio" da obnovi poziv papi da poseti Rusiju.
      
       MILAN DAMNjANOVIĆ