Sumnja se da će Zakon o oružju, umesto povećanja bezbednosti u društvu, poslužiti obezbeđivanju samo jednog dela društva

      Dojavljuje nam Drugi dnevnik iz večeri u veče kako listom podržavamo napore Vlade Srbije u borbi protiv terorizma; anonimni ali jednodušni građani Beograda, Žagubice, Crne Trave, Babušnice... u istom paketu pozdravljaju i zabranu nošenja oružja po ulicama.
       Iako u anketama Radio-televizije Srbije Zakon o oružju i municiji i najavljeni zakon o terorizmu idu ruku-podruku, o ovom drugom se mnogo toga nagađa ali malo stvarno zna, dok je Zakon o oružju donet u decembru 1998, kada reč "terorizam", i pored Kosova, još nije ušla u svakodnevnu upotrebu. Ipak, nekim čudom ili vizijom urednika Dnevnika, ova dva zakonska rešenja spojena su maltene u jedno, čime zakonske odredbe donete pre godinu i po dana dobijaju novu dimenziju.
      
       Prelegalizacija
       "Ovakvom interpretacijom, Zakon o oružju i municiji predstavlja se kao podrška najavljenom Zakonu o terorizmu, čije je donošenje nepotrebno pošto naši zakoni već obuhvataju sva krivična dela ovog tipa", za NIN ocenjuje Mladen Lojović, bivši pripadnik srpske policije.
       Na ključne odredbe Zakona o oružju i municiji pažnju je prošle subote, na konferenciji za štampu, novinarima skrenuo major Milan Kuruzović - razdvajaju se dozvole za držanje i nošenje oružja, i, do 31. decembra ove godine, vlasnici oružja "dužni su da podnesu zahtev nadležnom organu unutrašnjih poslova za zamenu dosadašnjih oružnih listova".
       Čemu ova "prelegalizacija", major Kuruzović nije objasnio, ali je rekao da je "cilj ovog zakona, pre svega, da se obezbedi veća lična i imovinska sigurnost građana".
       Hoće li se ovom akcijom to postići? Neće, smatra Mladen Lojović, i primećuje da "nijedno od mnogobrojnih nerasvetljenih ubistava nije počinjeno legalnim oružjem".
       Jedan od mogućih razloga za obnavljanje dozvola jeste taksa koja se tom prilikom plaća, 50 dinara za pištolje, recimo, a kada se to pomnoži sa cifrom od dva miliona (legalnih) komada naoružanja, koliko se pretpostavlja da ih u Srbiji ima (zvanične podatke od MUP-a nismo dobili, i pored molbe), dobija se značajna suma.
       Podsetimo se, takođe, i da je u međuvremenu promenjen vrh srpske Službe državne bezbednosti tako da bi se i tu mogli potražiti neki od razloga za novu legalizaciju oružja.
       Kriminalista dr Dragoljub Tatomirović, pak, smatra da prelegalizacija nije bespotrebna pošto su u međuvremenu, od trenutka sticanja oružnog lista, "neki ljudi bili osuđivani i time izgubili pravo na oružje, a policija to nije pratila dovoljno ažurno pa sada mora ponovo da razmotri svaki od ovih slučajeva".
      
       Trijaža
       Zanimljivo je, međutim, što je priča o terorizmu i prelegalizaciji oružja "dodatno ubrzanje" dobila posle piknika na Ravnoj gori, kada je predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković svojim veselim i raspucanim pristalicama poručio "Prekini paljbu! Štedi municiju!", ali naročito posle (kažu stručnjaci "diletantskog") ubistva Boška Peroševića, a ne posle bilo koje priče u nizu nerasvetljenih, profesionalnih likvidacija poznatih građana Jugoslavije.
       Prelegalizacija oružja neće biti samo puka, formalna promena dozvola pošto, shodno članovima 24. i 8. Zakona o oružju i municiji, "odobrenje za nabavljanje oružja neće se izdati kada je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, javni red i mir ili za bezbednost i odbranu Republike".
       Drugim rečima, policija zadržava diskreciono pravo odlučivanja da li će i kome zameniti oružni list, a da pri tom za to ne polaže račune nikome do samoj sebi. "Po zakonu, građanima se u slučaju odbijanja privremeno oduzimaju oružje i oružni list, a oni mogu da se u roku od 15 dana na takvu odluku žale Ministarstvu unutrašnjih poslova. A ako se žalba odbije, građanin nema prava da vodi upravni spor", za NIN kaže Siniša Nikolić, advokat i sekretar Predsedništva Demokratske stranke. On napominje i da je "diskreciono pravo toliko nejasno i široko formulisano da praktično sve može potpasti pod to".
       Upravo zbog tako neprecizno formulisanog diskrecionog prava policije, i Dragoljub Tatomirović smatra da je "moguće da će se prilikom zamene dozvola napraviti novo trijerisanje", odnosno da su moguće i zloupotrebe zakonskih odredbi: "Sada je moguće da dođe do naoružavanja pripadnika samo jedne stranke, što bi bilo pogubno. Ali i do sada je pripadnost strankama na vlasti, režimu, bio jedan od kriterijuma za izdavanje dozvola."
       Sličnog je mišljenja i Mladen Lojović. On kaže da je reč o "razoružavanju naroda u strahu od oružane pobune". "Diskreciono pravo će biti ispolitizovano. Siguran sam da će svi politički etablirani ljudi dozvole obnoviti bez problema. Ovo je, jednostavno, jedna osmišljena akcija da se oduzme što više oružja i prebaci se na drugu stranu", kaže Lojović, koji smatra da je "sam zakon u redu", ali da ipak misli da će u ovom trenutku uzavrelih političkih strasti "prvenstveno poslužiti kao filter i rešeto za 'nepodobne' koji legalno poseduju oružje".
      
       Pretresi?
       Sagovornici NIN-a sigurni su i da prelegalizacija oružja neće urediti stanje na tržištu oružja, naprotiv. "Broj neregistrovanog oružja će se povećati. Ono će se sada držati sakriveno, a to može da bude posebno opasno u nekim delikatnim situacijama", kaže Dragoljub Tatomirović. "Kriminalcima će biti olakšano i utoliko što će protiv sebe imati samo policiju, a ne i građane koji više neće moći da pomažu policiji pošto će biti razoružani."
       Ali, "ukoliko građani ne izvrše ovu obavezu u pomenutom roku (ne zatraže izdavanje nove dozvole do kraja godine), čine prekršaj, za koji će nadležni organ oduzeti oružje i oružni list". Odnosno, slede pretresi stanova i potraga za skrivenim oružjem, možda čak i bez prethodne odluke suda, što bi prema nezvaničnim najavama mogao da sadrži Zakon o terorizmu.
       Dragoljub Tatomirović, i sam bivši visoki inspektor republičkog MUP-a, akciju prelegalizacije oružja naziva licemernom, pošto je prethodno, iste 1998. godine kada je zakon donet, sve (dozvoljeno) oružje bilo legalizovano, bez ispitivanja porekla, naravno uz plaćanje propisane takse.
       I drugi izvod iz Zakona o oružju i municiji o kome je u subotu govorio major Kuruzović, onaj o razdvajanju dozvola za držanje i nošenje oružja, izaziva različita reagovanja. "Zakonodavac se svesno opredelio za ugrađivanje diskrecionog prava kojim ovlašćuje policiju da u svakom konkretnom slučaju ceni opravdanost razloga za nošenje oružja. Do sada je ovo ministarstvo izdalo 254 dozvole građanima za nošenje oružja za ličnu bezbednost", rekao je Kuruzović.
       Generalni sekretar Srpskog pokreta obnove advokat Vojislav Vukčević smatra da je ovakvo rešenje loše pošto se dva prava, na držanje i nošenje oružja, međusobno isključuju. "Kakvog smisla ima pravo da se nabavi i drži oružje, ako ono ne može i da se nosi? To praktično znači da ćete svoje oružje za ličnu zaštitu moći da upotrebite samo ako ste napadnuti u svom stanu, i to ako vam napadač dozvoli da dođete do njega, izvadite ga iz zaključane fioke i napunite, pošto ga, naravno, čuvate onako kako to zakon nalaže", kaže Vukčević.
      
       Privilegije
       S druge strane, Mladen Lojović misli da je ovakvo razdvajanje dobro, pošto će povećati bezbednost na ulicama, iako je ovakvo zakonsko rešenje nepoznato u većini zemalja.
       Ali, ko su ljudi, onih dvesta pedeset četvoro, kojima je policija dozvolila da na ulicama nose oružje? To bi trebalo da su oni koji ispunjavaju neke posebne kriterijume, kojima je bezbednost iz nekog razloga ugrožena, ali i oni što, eto, vole da budu naoružani a u prilici su da dobiju takvu dozvolu. "Znam čoveka koji je nedavno dobio dozvolu za nošenje oružja. Njega niko ne ugrožava, ali je bivši policajac, napisao je zahtev, i dobio dozvolu na pet godina. Ta oročenost obavezuje ga da ostane lojalan režimu i pomaže mu", govori Tatomirović, navodeći još jedan zanimljiv primer: "Čak i inicijator ovog propisa, funkcioner JUL-a, koji se zdušno zalagao za ukidanje prava na nošenje oružja svima osim službenim licima, za pojasom neprekidno nosi najveći američki revolver."
       Mladen Lojović postavlja banalno pitanje: "Mislite li da bi Zoran Đinđić mogao da dobije dozvolu za nošenje oružja, iako mu je život potencijalno ugrožen?"
       I ako bi im život zaista bio ugrožen, opozicionim liderima u pomoć više neće moći da priskoče ni pripadnici njihovih ličnih obezbeđenja, osim, naravno, štiteći ih svojim telima. Jer, i dosad nelegalizovana privatna obezbeđenja, i privatne firme koje se time bave, praktično će prestati da postoje pošto oružni list više ne podrazumeva i dozvolu za nošenje oružja, a upravo su svoje privatno naoružanje telohranitelji dosad koristili. Time se, kako primećuje Dragoljub Tatomirović, stvaraju uslovi za monopolisanje veoma unosnih poslova obezbeđenja, pošto po zakonu time mogu da se bave isključivo državne firme - poput "Sigurnosti" ili "Inex s. i. b.", čiji radnici osim ličnog naoružanja imaju čak i prava borna kola, ali i uniforme koje liče na policijske.
       U ovakvoj situaciji, ako opozicioni političari - koje državni funkcioneri iz dana u dan proglašavaju za teroriste i izdajnike - nemaju poverenja u državna telohraniteljska preduzeća, suočavaju se sa dvema preostalim mogućnostima: da šetaju nezaštićeni, ili da rizikuju i nose oružje za koje nemaju dozvolu, pa da budu uhapšeni, kao nedavno ona četvorica članova obezbeđenja Vuka Draškovića koji sada robijaju u Padinskoj Skeli.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      

U subotu je najavljeno i da će do juna sledeće godine sadašnje policijske legitimacije biti zamenjene novima, "modernijeg izgleda i sa boljom zaštitom od falsifikovanja". "Cilj zamene ovih legitimacija je veća zaštita građana od posledica eventualne zloupotrebe starih, izgubljenih ili nestalih legitimacija od strane neovlašćenih lica", objasnio je general-potpukovnik Obrad Stevanović, i dodao da je još jedan od razloga za zamenu i to što su sadašnje legitimacije "slične službenim legitimacijama policija bivših jugoslovenskih republika".        Dragoljub Tatomirović kaže da je već krajnje vreme da se legitimacije zamene pošto su sadašnje u upotrebi još od 1974. godine, dok su u bivšim jugoslovenskim republikama promenjene odmah po njihovom otcepljenju. "Sadašnju promenu legitimacija ne treba dovoditi u vezu ni sa čim sumnjivim - sumnjivo je zapravo što to nije učinjeno mnogo ranije."