Meni ne trebaju nikakve tajne optužnice. Samo treba ovdje fino da pošalju to i ja bih odmah otišla tamo. Civilizovano. Ako je za ovu republiku dvadeset hiljada mladih ljudi dalo život, što bih ja bila nešto posebno. Kažem, ako ima razloga za to

      Banjaluka je - haos. Raspad dve partije (Socijalističke partije Živka Radišića i SNS-a Biljane Plavšić) iz vladajuće koalicije "Sloga" pred jesenje izbore tumači se na dva oprečna načina. Ni u jednom se ne daje mnogo na domaće snage. Dakle, ili je razbijanje naručeno iz Beograda ili iz Vašingtona? Poseban začin ovome je javna i žestoka svađa Radišića i Plavšićeve.
       U utorak, 6. juna 2000, "ranjena" Biljana Plavšić je održala konferenciju za štampu. U javnost, umornu od tolikih drama, ubačeno je još statutarnih tumačenja, svedočenja o kvarljivosti ljudskog (političarskog) materijala, slabih uveravanja kako pravda "stanuje" samo na jednoj strani i nešto novih priloga teoriji opšte zavere - glavni lik je bio Nikola Šainović.
       Predsednica SNS-a, bleđa nego obično, okružena "ostacima ostataka" nominalno još vladajuće partije, izvinjavala se novinarima NIN-a zbog odlaganja zakazanog intervjua i za ta dva sata održala nekoliko letećih sastanaka. Razgovor u vrelo podne počeli smo pitanjem da li ovaj njen poraz (ipak se to tako ocenjuje), znači da odlazi i poslednja ličnost iz "velike petorke" (Karadžić, Mladić, Koljević, Krajišnik - Plavšić) koja je stvarala Republiku Srpsku.
       - Ja ovo ne govorim sada sa pozicije nekog političara, ali mislim da bi to bilo i normalno. Sjećam se jedne skupštine za vrijeme rata kad sam to rekla, a to je izazvalo jedno čuđenje, najblaže rečeno. Približavao se kraj rata, rekla sam: Mi koji smo sumnjivi, treba da odemo jer biće izbori odmah. Karadžić me je ovako pogledao i rekao: šta vam je, Biljana, jeste li vi ludi? Neće izbori biti bar osam godina dok mi to ne sredimo ovdje. Mislila sam da on to sigurno bolje zna, a ja sam više instinktivno rekla da izbori dolaze jer, na koncu, da vam kažem, ni Karadžić nije bio izabran kao predsjednik, njega je Skupština birala. Samo smo Koljević i ja bili na prvim višestranačkim izborima i bili izabrani. I danas mislim da je jedini razlog zašto sam ja ovako trajala, a i Koljević, zato što smo imali makar neku izbornu podlogu.
      
       Recite da li odlazite ili ostajete? Koje su vam namere?
       - Bilo bi mi najkomotnije da sada počnem da mislim o sebi. Preda mnom je malo vremena. Najbolji dio mog života je iza mene. Sada mogu da kažem da se nikad nisam osjećala žrtva. Ako imam oko sebe ljude i ako imamo dobro definisani cilj, ispravan, onda to nije žrtva. Onda sam ja, kako kažu veliki fajter. Ali, čim osjećate da toga nema... Pitaš se: pa zašto da ja to radim?
       S druge strane, ovo što se dešava u SNS-u, to nije urađeno samo zbog SNS-a... SNS je dio kaolicije "Sloga". Ovo vrijeme i ovaj život su me naučili da sve gledam pitajući se šta je moguće uraditi... Hoću da kažem da imam obavezu prema tim ljudima, imam obavezu prema koaliciji, prema vladi. Jer ta vlada i skupština održavaju Republiku Srpsku. Da premostimo nekoliko mjeseci do izbora, pa šta narod kaže.
      
       Stiče se utisak da vi ne mislite da je vaš kredibilitet poljuljan, nego da postoje neki spoljni faktori koji nastoje da vas uklone?
       - Apsolutno! Jer znate šta, na neki način javno kazati da Biljana Plavšić (u otvorenom pismu Živka Radišića, prim. red.) napusti Republiku Srpsku... Godine 1998. kada sam izgubila na izborima za predsjednika RS, mene je predsjednik Milošević zvao. On mi je tada rekao: Banjaluka je mala, dođite ovdje. Ja bih sve dala, vile i stanove, ali da ostanem u Banjaluci. Zato sam mu kazala: valjda imam pravo da izaberem gdje ću da živim. Ne želim napustiti teritoriju Bosne i Hercegovine, mnogo sam vezana.
      
      
       Hoćete da kažete da je intencija da odete potekla iz Beograda?
       - Mislilo se o tome. Jesam li ja toliko moćna da treba da odem ili se misli da će se bez Biljane Plavšić lakše doći do vlade, do rušenja Dodika. Znate šta, ja u svemu tome nisam viđela neki smisao.
      
       Šta su, po vama, namere?
       - U planu je da SNS nestane.
      
       Zato što ste vodili jednu drugačiju politiku?
       - Da. Možda zato što me cijeni svijet i ovaj narod. Jeste da to narod brzo zaboravlja, ali, dobro.
      
       Rekli ste kako prema ljudima iz SNS-a imate obavezu. Ali vas, izgleda, podržava manjina. Imali su vaši saradnici obavezu prema vama, pa su vam sad okrenuli leđa...
       - Nabrajali su mi neke ljude, neke ministre. Kažu, pokvarili su se. Ja stanem i kažem: ne, to je nemoguće. I zaista, sada su svi oni na ovoj drugoj strani. Znate, meni je to ipak, drago. Neki me pitaju jesam li žalosna i kako se osjećam. Ne, spoznala sam istinu. Nema te cijene, vjerujte mi. Istina je to da sam imala ljude u izvršnoj vlasti, u zakonodavnoj vlasti koji nisu baš vodili računa o moralnoj čistoti. Ne daj bože da ti se sve to zakači na krst.
      
       Da, ali oni su većina.
       - Neka su, ne smeta mi. Ja uvijek preferiram kvalitet.
      
       Vi ste identifikovali Beograd kao glavni problem i Živka Radišića kao glavnog eksponenta te politike...
       - ... Ne bih ja rekla da je glavni problem Beograd. Problem je politika i taj režim. Šainović je u ime tog režima zadužen za odnose sa Republikom Srpskom. Na svim tribinama ja sam uvijek govorila: ljudi, glasajte za stranke koje nemaju centrale van naše teritorije. Ja kažem, ko se nije najeo hljeba u Bosni, taj teško poznaje cjelokupnu situaciju.
      
       Ipak ste došli u sukob sa više od pola vaše stranke?
       - Da, na našoj Skupštini oni govore lepo o režimu u Beogradu. Svaki dan gledaju šta se dešava, kako onu mladost pendreče na Univerzitetu. Kako ja mogu kao univerzitetski profesor da stanem na stranu onih koji pendreče studente?
      
       Možda su ljudi iz SNS-a praktični. Vi ste tim pristupom izgubili podršku na lokalnim izborima.
       - Jeste. Zaista mislim da mi je ovo jedna velika lekcija. Oni su stali odmah na početku na tu stranu. Šta da kažem? Ljudi su ljudi. Znate šta, imaju porodice... Ja njih dobro razumijem. Ja imam pravo sa svojim životom da upravljam kako ja hoću. Ne znam da li bih ja imala pravo da upravljam i drugim?
      
       Milošević se koristi kao argument u svim političkim igrama od Ljubljane do Skoplja, ali je malo teško zamisliti da u svemu tome on može da učestvuje. Da li se on suviše ne eksploatiše kao argument kojeg se najlakše dohvatiti?
       - Ima ovdje dosta ljudi koji su okrenuti njemu. Znate kako? Oni su dresirani. To je dril koji traje deceniju. To su ljudi koji žele da urade za gazdu i više nego što on traži.
      
       Ali, zašto bi prvo rušili Socijalističku partiju RS?
       - Zar ne vidite da hoće ovdje da naprave haos!
      
       Ali, ovde u Banjaluci, čuje se i verzija koja ima sasvim drugu logiku. Da li je Dodik u svojoj vladi ostavio sve vaše ministre koji su napustili i SNS i socijaliste? Možda Dodiku ne odgovarate kao predsednički kandidat na sledećim izborima?
       - Ne znam. Zašto mi on to ne bi rekao!?
      
       Ko zna? To u politici nije čudno.
       - Ne vjerujem ja mnogo ljudima. Ali me, ipak, čudi zašto ljudi otvoreno ne razgovaraju o svemu tome.
      
       Ni Karadžić vam, kad vas je uklanjao, nije otvoreno to rekao, zar ne?
       - Vjerovatno se to tiče tog metoda. Imate pravo da je to metod političara i da ja nisam uopšte u tom sektoru. Bilo je logično da premijer tu nešto preduzme. Da, bilo je primjedbi da jedan ili dvojica njih ne rade dobro i da sam ja, ima već nekoliko mjeseci, dijelom radila na tome i molila Dodika da to mijenja. Eto, to je moj problem. Sve u svemu, vlada daje rezultate. Može bolje...
      
       RS nema predsednika godinu dana, godinu i po vlada "tehnička vlada", blokira se Ministarsko veće BiH. Da li se osećate kao neko koga mogu da optuže da destabilizuje Republiku Srpsku ovakvom politikom? Vaša ocena vlade zvuči suviše tolerantno.
       - Nisam ja tolerantna zato što nekog volim ili ne volim. Ali cijenim situaciju. Ja bih željela da mi na najbolji mogući način održimo Federaciju i Republiku Srpsku.
      
       Delite li uverenje mnogih da sve ove blokade vode ka reviziji Dejtonskog sporazuma?
       - Ja se često molim bogu da samo taj 11. novembar što prije dođe, pa da imamo skupštinu i vladu. Sve računam, sada dolazi onaj njihov odmor, onda će biti ona predizborna kampanja. Možemo to da izdržimo, da sve bude regularno. Hoću da nešto uradim. Zato, moram biti tu. Ako ništa, u narednih nekoliko mjeseci, moram biti tu. Nažalost, mene su u mojoj stranci optužili da sam više vodila računa o Republici Srpskoj nego o stranci.
      
       Da li je Republika Srpska sada ozbiljno ugrožena?
       - Nije stanje beznadežno.
      
       Sve je više onih koji veruju da predstavnici međunarodne zajednice sprovode operaciju za promene?
       - Međunarodna zajednica oko toga razmišlja. Ova republika nema svoj stav. Srbi atakuju na svoju vladu. U skupštini haos nonstop. Znate kako, njima je vrijeme dolar. Oni sada nisu u stanju da sprovedu Dejtonski sporazum. Ne ide. Taj narod bi trebalo pod protektorat. Mislim da ne sme da se daje povoda za to.
      
       Vi ste obećavali obračun sa kriminalom, podizanje moralne vertikale naroda. Utisak je da je stanje sve gore?
       - Nije gore, ali je daleko od onoga što sam obećala. Ja potpuno razumijem narod. Ne možeš ti narodu da tumačiš. Narod hoće da vidi nekog iza rešetaka. Ja sam sa dva kofera izašla, a tu su ljudi izašli sa kesom a sad to je carstvo ovoga, to je carstvo onoga...
      
       Vi ste bili predsednik i imali ste ministre u vladi...
       - Taj užas se horizontalno i dubinski uhvatio jako duboko. Sjećate se da je pokojni Srđan Knežević radio na tome. On je ušao u moju stranku upravo zbog tih i takvih naših opredjeljenja. Onda kad je ušao u to, jedan čovjek rekao je da će nam Srđan biti ubijen kao pas. Postoje svjedoci. Čuli su to. Niko nije pozvao tog čovjeka na sud. To nije učinjeno. U takvoj situaciji vrlo je teško raditi.
      
       Pojava Sfora pred vašom zgradom pre nekoliko dana izazvala je veliku buku u javnosti s obe strane Drine. Da li mislite da bi to Srbi voleli da vas NATO-vojnici uhapse ili se to plaše za vas?
       - Baš me briga šta ko želi.
      
       Da, objavljeno je da je to, zaista, bila greška. Bila je velika priča oko toga. Što nije slučajno.
       - Velika priča na mene malo djeluje. To se sve desilo kada sam bila u stanu. Sfor je dolazio kod gospodina Ivanića, koji ima svoju kancelariju tačno u mojoj Ulici vojvode Momčila.
      
       Posle hapšenja Krajišnika i generala Talića, da li se vi plašite tajne optužnice?
       - Uopšte se ne plašim. Mislim što se tiče tajnih optužnica... Meni ne trebaju nikakve tajne optužnice. Samo treba ovdje fino da pošalju to i ja bih odmah otišla tamo. Civilizovano. Ako je za ovu republiku dvadeset hiljada mladih ljudi dalo život, što bih ja bila nešto posebno. Kažem, ako ima razloga za to.
      
       Vaši protivnici kažu da je vaša kooperativnost sa međunarodnim predstavnicima takva da vas ne bi, i da treba da idete, tamo odveli?
       - Oni dobro znaju da sam ja vanserijski hrabra. Niko od njih nije toliko hrabar. Ja se ne bojim. Nije život nešto najvažnije za mene.
      
       Spominje se Medlin Olbrajt kao osoba s kojom vi razmenjujete poklone...
       - ... Ne, to nema veze s ovim. Ja mislim da niko živi ne zna ko su tajno optuženi. Ipak ih toliko cijenim da mislim da su te priče manipulacija.
      
       Ovo pitanje tiče se vašeg karaktera. Sarađivali ste sa raznim važnim ličnostima, ali se to uvek završavalo svađama, razilaženjima. Na primer, sarađivali ste i sa Miloševićem...
       - ... Nikada nisam sarađivala sa Miloševićem!
      
       Kako niste sarađivali?
       - ... Ne, griješite jako. Ja sam samo za Miloševića rekla da je inteligentan čovjek. Ja mu nisam pružila ruku 1993. godine, a prvi moj konflikt s njim je od prije rata, 1990. godine, kada je došao, mislim kod Izetbegovića i rekao da samo na dvadeset minuta može da dođe u Savjet SDS-a. Ja sam bila član tog savjeta. Meni se smučilo od komplimenata koje je on dao. Ja nisam imala razloga da imam nešto protiv njega, ali dan prije toga on je odbio da vrati crkvenu imovinu. Rekla sam da nije dobro to što je uradio. Niste vratili crkvenu imovinu, dali ste Kosovo, rekla sam mu tada. Pogledajte, onda nisam bila svjesna šta će se desiti na Kosovu a koliko bi bila drugačija pozicija da ste vi Metohiju vratili Crkvi.
      
       Dobro, ali imali ste svađe sa Karadžićem, s Krajišnikom, imate sada u svojoj partiji. Imali ste onu javnu svađu sa Radišićem, vašim, ipak, koalicionim partnerom. Nalazite li nešto u tome?
       - Imam ja jedan defekt, kako reče pesma...
      
       Da zaključimo, saglasno vašem karakteru, vi i dalje ostajete u politici?
       - Ostajem u politici. Ali smatram, zaista, da mi je to feler. Ali vjerujte, ja to ne činim iz nekih ličnih razloga. Time se ja ne bavim.
      
       SLOBODAN RELjIĆ BRANKO PERIĆ