Predizborna trka izgleda kao da se odlučuje o sudbini sveta, a ne o vladavini u Podgorici i Herceg Novom

      (Beta specijalno za NIN)
       Politička atmosfera u Crnoj Gori uoči lokalnih izbora u Podgorici i Herceg Novom po mnogo čemu liči na raspoloženje pred opšte parlamentarne ili kakve druge izbore, na kojima se odlučuju sudbinska pitanja. Tome je prilagođena predizborna kampanja, koja je samo prostorno ograničena, a vremenski i po drugim odlikama takva da zaokuplja najvišu pažnju i političkih stranaka i političke javnosti u celini. Predizborni karavani partija su obišli i najmanja mesta u podgoričkoj i hercegnovskoj opštini, obasuli su građane hrpom obećanja (ali i pretnji) i svako 11. jun čeka s nadom da će sledećeg dana sunce izaći baš da bi njegov izborni uspeh bio pozdravljen.
       Glavni izborni rivali, vladajuća koalicija "Da živimo bolje - Milo Đukanović" i koalicija "Jugoslavija - Momir Bulatović" već su prkosno saopštili svoje (pr)ocene, ili, bolje reći, tvrdnje da je svako od njih pobednik. Ipak, pobedničko postolje još niko i ne pomišlja da gradi. Pre svega, ne zna se, ali ima i takvih procena, hoće li građani u dovoljnom broju izaći na birališta, bez obzira na svu političku zapaljivost. Takođe, da li "velikima" račune mogu pomrsiti relativno male političke partije i sa kim bi one, ako bude potrebno, ušle u postizbornu koaliciju.
      
       Prebezi
       Jedno je sigurno: ogorčena bitka se vodi između Demokratske partije socijalista i Socijalističke narodne partije. Pitanje je šta mogu učiniti saveznici koji su sa njima ušli u koaliciju, da li će im biti od koristi ili, možda, od veće štete. Po mnogim procenama, u tom pogledu je rizičnija situacija u koaliciji "Za Jugoslaviju", pre svega, zbog prisustva Srpske radikalne stranke, ali i Jugoslovenske levice. Međutim, odnos prema aktuelnoj crnogorskoj vlasti, stav prema njenom ponašanju u poslednju godinu-dve, "mržnja prema separatistima", jeste čvrsto koheziono tkivo ove koalicije. Političko-ideološka ponuda ovog predizbornog saveza, osim toga, dosta je raznovrsna da može primamiti znatan deo podeljenog biračkog tela.
       Na prvi pogled, Đukanovićeva koalicija je stabilnija. Pre svega, ona odavno nastupa zajedno, a to što su "Socijaldemokrati" rešili da samostalno okušaju svoju snagu u Herceg Novom, samo je jedna vrsta testa za samu ovu partiju, koja ne umanjuje čvrstinu saveza sa DPS-om i Narodnom strankom. Međutim, neizvesno je koliko će "narodnjaci" doneti glasova vladajućoj koaliciji, da li se njihov rejting popravio posle proletošnje smene čelnika Novaka Kilibarde. Novo rukovodstvo NS računa na povratak izvesnog broja članova koji su ranije odbegli u SNP. Ova politička logika ima osnova, ali oni "narodnjaci" koji su napustili svoju "staru" stranku, u međuvremenu, našli su u SNP-u dovoljno razloga i političkog naboja koji odgovara njihovom pulsu, pa zašto bi sada ponovo tražili politički azil.
       Socijaldemokratska partija je "tradicionalno" relativno slaba politička snaga da bi mogla osetnije i štetiti, ali i koristiti koalicionim partnerima. Ona će, na primer, u Herceg Novom biti zadovoljna ako dobije bar neki odbornički mandat, jer u dosadašnjem sastavu opštinske skupštine nema njenih predstavnika.
       Liberalni savez je, u izvesnom smislu "enigma". Hoće li njegovo članstvo i ovaj put dati glasove Milu Đukanoviću koji je dobrim delom "preuzeo" programsku koncepciju Liberalnog saveza, kao što se to dogodilo na prošlim, parlamentarnim, i predsedničkim izborima. Liberali, ipak, mogu se ovom prilikom "presabrati", pa se vratiti svojoj partiji, iz uverenja da Đukanovićeva vladajuća koalicija, ipak, nije ispunila očekivanja liberala koji su se, od postojeće vlasti možda i nadali samostalnoj Crnoj Gori. Kad bi birači sledili logiku, po kojoj treba, na izborima, nagraditi partijsku doslednost, onda bi, svakako, takvo priznanje pripalo Liberalnom savezu, koji od osnivanja ostaje na istim pozicijama. Međutim, Liberalni savez nije, po svemu sudeći, našao najbolji način kritike crnogorske vlasti, pa je članstvo moglo da stekne i utisak da stranačko rukovodstvo, štaviše, odstupa od nekih partijskih ciljeva i da, što se, zaista, ponekad moglo tako protumačiti, paktira sa onom partijom, SNP, sa kojom liberali "ni u snu" ne bi želeli da budu zajedno, a pogotovu, ne ako ta stranka tesno sarađuje sa Šešeljevim radikalima, JUL-om i nekim strankama sa komunističkim predznakom.
      
       Obećanja
       Prognoze izbora su, naravno, nezahvalne i zato što su "mete" na koje "pucaju" glavni izborni rivali, u postojećim crnogorskim i jugoslovenskim okolnostima, dosta kontroverzne. Osnovna preokupacija koalicije SNP-JUL-SRS-SNS (Srpska narodna stranka), u najmanju ruku, prilično je neuverljiva. Šta je Jugoslavija, koja Jugoslavija, čija Jugoslavija? Sve su to pitanja koja se, objektivno, postavljaju, posebno u Crnoj Gori, koja u ovoj i ovakvoj Jugoslaviji zaista nema status kako to "nalaže" Ustav iz 1992. godine. Neki koalicioni partneri SNP-a, radikali, pa i Srpska narodna stranka, ne kriju da Jugoslaviju, zapravo, ne žele, i da će se, čim prođu izbori, vratiti svojem zalaganju za drugačiju državnu kompoziciju čitavog "srpskog prostora".
       Ni druge ideje ove koalicije, o privatizaciji, socijalnoj pravdi, nisu konzistentne. Mnogima to, ponekad, liči na povratak konceptu društvene svojine i komunističkim idealima, ali oni partneri koji se zalažu upravo za ovo, ne mogu se zadovoljiti njihovim deklarativnim isticanjem.
       S druge strane, glavni izborni blok koalicije "Da živimo bolje - Milo Đukanović", bitka za reforme i demokratiju, za ravnopravnu poziciju Crne Gore, protiv "Miloševićeve diktature", nema isto značenje za sve koalicione partnere. DPS bi ravnopravnu Crnu Goru u Jugoslaviji, na osnovama Platforme za redefinisanje odnosa između Crne Gore i Srbije. Narodna stranka je čvrsto opredeljena za zajedničku državu, a DPS bi se, ipak, ako platforma ne prođe, rado okrenuo samostalnoj Crnoj Gori. Socijaldemokratska partija, pak, već je saopštila da je Platforma prošlost i da se o njoj nema šta razgovarati, ni sa zvaničnom vlašću Srbije, ni sa opozicijom. Ova stranka takođe ne krije da bi trebalo mnogo radikalnije preduzimati mere na uspostavljanju samostalne Crne Gore, naravno, mirnim putem, ali bez čekanja da se Milošević "smiluje" da prihvati crnogorsku nezavisnost. Članice koalicije "Da živimo bolje", doduše, mnogo ne pominju ove dileme u predizbornoj kampanji. Više se bave svojim političkim protivnicima, kao i oni njima, ali i obećanjima šta će uraditi u Podgorici i Herceg Novom kad ponovo osvoje vlast. Ipak, prethodne dileme postoje "u vazduhu" i neće biti bez uticaja na izborno opredeljivanje ideološki i politički takođe heterogenog članstva vladajuće koalicije.
      
       Kontrola
       Što se tiče samih izbora (11. juna), za njih su izvršene opsežne pripreme, od inoviranja zakona, preciziranja medijskih pravila u prezentiranju predizborne kampanje, do niza kontrolnih postupaka samog izbornog čina na biralištima. Da bi izbori protekli što korektnije, određen je i veliki broj biračkih mesta, sa brojem birača koje je lako "držati na oku", radi ocene regularnosti glasanja. Kad su usvojeni izborni zakoni, sve političke partije, učesnice izbornog procesa, izjavile su da ovi akti garantuju regularnost izbora. To je izjavio i predstavnik SNP-a, partije koja je do sada najviše kritikovala prethodne izbore, kao neregularne. On je, štaviše, rekao da se niko neće moći požaliti na neregularnost izbora, što se tiče samih izbornih akata. Kasnije, predstavnici ove partije su, opet, izrazili bojazan od moguće izborne krađe.
       Da li je to stvarna opasnost, mada će izbore pratiti i veliki broj domaćih i stranih posmatrača, ili je posredi alibi za eventualni poraz, pokazaće tek izborni dan, 11. jun, ali i dani nakon toga.
       Šta god da pokažu izborni rezultati, najvažnije je, čini se, da oni budu priznati i da izbori u Crnoj Gori budu regularni, slobodni i fer. Upravo tako su neke partije već unapred ocenile. To bi, takođe, značilo da posle izbora neće biti nikakvih demonstracija i nereda, kao što je bilo u ranijim prilikama, i da neće biti provokacija koje bi mogle izazvati šire krvoproliće, koje u crnogorskom političkom ambijentu, uvek može biti fitilj za šire građanske sukobe.
      
       IVICA SEFEROVIĆ
      
      

Konkurenti Na izborima u Podgorici učestvovaće: Liberalni savez Crne Gore, Koalicija "Srpska sloga", Koalicija "Zajedno za Malesiju", Koalicija "Jugoslavija-Momir Bulatović", Savez komunista - komunisti Crne Gore, Glas za Crnu Goru - Liberalno demokratska partija, Koalicija "Da živimo bolje - Milo Đukanović".        Na izborima u Herceg Novom učestvovaće: Liberalni savez Crne Gore, Grupa nezavisnih građana dr Đuro Budeč, Socijaldemokratska partija, Koalicija "Da živimo bolje - Milo Đukanović", Koalicija "Jugoslavija - Momir Bulatović".        Koaliciju Srpska sloga čine Srpska demokratska stranka u Crnoj Gori i Srpska narodna radikalna stranka. Koaliciju "Za Malesiju" čine nacionalne partije Albanaca u Crnoj Gori, Demokratska unija Albanaca i Demokratski savez u Crnoj Gori. Koaliciju "Jugoslavija - Momir Bulatović" čine Socijalistička narodna partija, Jugoslovenska levica, Srpska narodna stranka, Srpska radikalna stranka, Radikalna stranka "Nikola Pašić", Komunistički pokret Jugoslavije i Novi komunistički pokret Jugoslavije. Koaliciju "Da živimo bolje - Milo Đukanović" čine Demokratska partija socijalista, Narodna stranka i Socijaldemokratska partija.        Izborna komisija Crne Gore je saopštila 18. maja da u Podgorici ima ukupno 111 606, a u Herceg Novom 22 018 birača.        Izbori u Podgorici i Herceg Novom su raspisani jer je LS napustio savez sa vladajućom crnogorskom koalicijom, ocenjujući da je njegovo učešće u vlasti simbolično. Vladajuća koalicija nije imala većinu za formiranje opštinske vlasti.