NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Izborna iluzija

I Milovi i Momirovi sledbenici, međutim, znaju da se ni ovim, kao i svim dosadašnjim brojanjem glasova, neće rešiti sudbina zajedničke države

      Ljudi se rađaju bez kose, zuba i iluzija. Takvi i umiru. Kada je iz daleke Crne Gore javljeno da je nepoznati počinilac ubio savetnika za bezbednost i kuma crnogorskog predsednika, pasionirani kolekcionari loših vesti u obe republike setili su se stare, zaboravljene izreke i počeli da gube poslednju iluzuju da će se neki politički konflikt u trećoj Jugoslaviji razrešiti bez povlačenja oroza, počasnih plotuna i crnih marama.
       Saveznom sekretaru za informisanje Goranu Matiću je, izgleda, "reko jedan čoek" da je sve to smislila CIA, koja, što svi dobronamerni ljudi odlično znaju, naizmenično plaća i ubija svoje poslušnike. Drugi čovek, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, izjavio je da je reč o "terorističkom aktu protiv demokratije i bezbednosti građana u Crnoj Gori". Šta se može očekivati ako se, jednog dana, ipak ispostavi da zločin nije učinila pomenuta američka organizacija i da Matićeve "krtice" u Vašingtonu nisu bile dovoljno pouzdane ?
       U Crnoj Gori, izgleda, nikome nije poznato ko je i zašto ubio Gorana Žugića, ali previše ljudi veruje da je i taj zločin obavijen sa devet krugova političkih pozadina, što upućuje na to da su se obe strane umorile od "aktivnog čekanja" da se na crnogorski kamen iznenada spusti "nepoznata sila koja rešava stvar". Iako će to izgledati kao deo iskaza nekog neizlečivog ludaka, to ubistvo bi moglo da posluži kao najuverljiviji dokaz da je Crna Gora i dalje sastavni deo Jugoslavije. Prvog juna u Crnoj Gori je pala prva politička glava, a balkanski maratonci su krenuli u novu etapu raspirivanja bratstva i jedinstva. Jedan od visokih funkcionera Demokratske partije socijalista je u okviru ritualnog obrađivanja protivnika upotrebio reči svetog Petra Cetinjskog, koji je govorio o ljudima koji "ne znaju šta rade, a ne rade ono što znaju".
       Umorni od višegodišnje istrage izdajnika i nesoja među rođacima, kumovima i komšijama, građani Crne Gore će ovog vikenda ponovo izaći na izbore koji će razrešiti dileme, koje ni slabašni Njegošev um nije umeo da odgonetne. Lokalni izbori u Podgorici i Herceg Novom su tako prerasli u veliku istorijsku bitku, a nedaroviti pesnici i osujećeni mislioci su već obznanili da posle tih izbora "više ništa neće biti isto", iako se biraju samo dve lokalne vlasti, koje imaju manje ovlašćenja od beznadežno nemoćnih lokalnih vlasti u Srbiji. Možda zato su odbornički kandidati "jugoslovenske i crnogorske koalicije", umesto trivijalnih i ponižavajućih komunalnih pitanja, počeli da okreću zabrinute poglede ka Ist Riveru, Kremlju i Kineskom zidu sa teškim i nerešivim dilemama: hoće li osvajanje lokalne vlasti u dve opštine poremetiti planetarnu ravnotežu i kako će osvajanje vlasti u Herceg Novom uticati na pozicije naše braće u Zakavkazju?
       Možda će taj samozadovoljni, autistični svet smoći snage da preživi lokalne izbore u Crnoj Gori bez ozbiljnijih trauma, ali će se nedeljno glasanje svakako pretvoriti u raskrsnicu jugoslovenske politike od koje bi koalicija "Da živimo bolje" mogla da krene ka predugo najavljivanom referendumu o statusu Crne Gore ili bi Bulatovićev jugoslovenski blok mogao da krene u obračun sa svima koji hule na gospodara.
       Vlast u Crnoj Gori dobro zna da bi svako bahato, požarevačko ponašanje prema protivnicima, platila po šticovanom kursu, jer gospodari malom, izdeljenom sredinom u kojoj se svi suviše dobro poznaju, a svaki konobar, taksista i prodavac lozova kao "Gorski vijenac" deklamuje liste osoba najsumnjivijeg morala i najuglednijih porodica. Zato će i privođenje predsednikovog starijeg brata Aca Đukanovića, zbog premlaćivanja člana Liberalnog saveza, svakako poslužiti kao dobar predizborni argument vladajuće partije u ubeđivanju glasača da je Crna Gora vaistinu krenula ka Zapadu.
       Stotinak sati uoči istorijskih izbora, obe strane krenule su u veliki predizborni finiš u kome nije isključena ni iznenadna poseta jugoslovenskog predsednika bludnim crnogorskim sinovima. Bulatovićeva partija uspela je da u kampanju uključi visoke zvaničnike SPS-a, ali je iz nepoznatih razloga zaboravila da pozove u pomoć nove koalicione partnere oličene u liku Vojislava Šešelja i Mirjane Marković.
       I Milovi i Momirovi sledbenici, međutim, znaju da se ni ovim, kao i svim dosadašnjim brojanjem glasova, neće rešiti sudbina zajedničke države. Kao i posle svake istorijske bitke, i posle lokalnih izbora sve će ostati isto, a njeni učesnici osećaće se kao statisti u nekoj nemaštovitoj pučkoj predstavi. I na proteklom glasanju, Momir je izgubio zbog čega je kažnjen najjačom ustavnom funkcijom u jugoslovenskoj državi, dok je Vrhovni savet odbrane, jedina institucija u kojoj je mogao da sedi pobednik sa tih izbora, praktično ukinuta bez mnogo pitanja, medijske pažnje i žaljenja.
       Neustrašivi analitičari će čak zaključiti da nijedan jugoslovenski lider to nije postao na izborima, niti su birači na izborima određivali sopstvenu budućnost, od davne 1990 godine kada je Srbija glasala za partiju sa kojom nema neizvesnosti, do poslednjih crnogorskih izbora na kojim je Đukanović trijumfovao sa programom njegoševske Jugoslavije. Pravi izbori će se održati u glavama njihovih organizatora.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu