Kakvi smo mi Evropljani, takav nam i MTV. Program TV Metropolis, ovdašnjeg pandana najpopularnijeg svetskog muzičkog kanala, odražava stanje naše popularne muzike, kao i celokupno stanje u društvu. Ne tako davno, osamdesetih godina, u deceniji koja se danas pamti kao vreme blagostanja i (naknadno) proklamovanog švedskog standarda, tadašnja Jugoslavija bila je treća evropska rokenrol sila. Danas, posle decenije turbo - folka, scena se provincijalizovala i izgleda da više nikada neće uhvatiti priključak sa Evropom.
       Za svaku je pohvalu to što je ljubiteljima rok muzike omogućeno da 24 časa dnevno uživaju, makar i u domaćoj produkciji. Ali, istinski ljubitelji popularne muzike, koji na ovaj ili onaj način prate svetska zbivanja i nisu se preterano usrećili najnovijim TV kanalom.
       Ideja za otvaranje takve TV kao što je Metropolis, u vreme kada su u Beogradu ukinute sve radio i TV stanice koje su imale običaj da emituju disonantne tonove, izgleda subverzivno, jer Ramba Amadeusa teško da ćemo slušati i gledati na Pinku ili RTS-u.
       Ali, izgleda da su inženjeri naše (ne)svesti došli do genijalne ideje, da kada su već zatvorili sve ozbiljnije njima ne naklonjene elektronske medije, da kroz Metropolis i Minimaksa na Palmi, ostave antirežimlijama "ventile za pražnjenje". Jer, bolje ih je pasivizirati uz TV ekrane, nego da se sastaju i domunđavaju po kafanama i ruše ustavni poredak lepeći plakate "Otpora" ili nekom drugom "terorističkom" akcijom.
       Ako se stvari posmatraju sa te tačke, onda je Metropolis za ovdašnje vlastodršce korisniji i od Pinka, RTS-a i Palme. Dobar deo mladih koji nisu pristali na turbo-folk muziku, politiku, moral i način života, pasiviziran je gledajući Metropolis, zavaravajući sebe iluzijom da je ovdašnji rok još muzika buntovnika. Tako ispada da nisu svi mediji neslobodni, jer, eto, "mladi buntovnici" kroz pesme kritikuju vlast. A poznato je da živimo u najdemokratskijoj zemlji na planeti.
       S druge strane, programska šema (odsustvo svetskih hitova) u kombinaciji sa desetogodišnjom psihologijom rok konzumenata - dobar je svako ko objavi album, ili nije nam velika produkcija, ali je kvalitetna - doprinosi pasivizaciji konzumenata. Zato i ne treba da čudi što su retki spotovi iz osamdesetih, vremena kada su naši rokeri imali i znali šta i kako da kažu. Ma koliko bili protiv, današnje rok zvezde su, uostalom kao i opozicione partije samo institucije sistema. Jer i njima je makar i podsvesno jasno da su se kojim slučajem pojavili osamdesetih, nikada ne bi izašli iz garaža. Samo u ovakvim vremenima oni mogu biti zvezde. Na njihovu sreću, u Srbiji danas MTV je malo kome dostupan.