Dok Maks van der Štul i Džaferi ozakonjuju visoko obrazovanje na albanskom jeziku u Makedoniji, pedesetočlana delegacija bugarskih univerziteta u Skoplju vrbuje i kupuje makedonske maturante

      (Od dopisnika NIN-a iz Skoplja)
       Ako makedonskim istoričarima i lingvistima do sada nije pošlo za rukom da dokažu kako je Makedonija kolevka slovenske pismenosti, to će sigurno uspeti njihovim "prijateljima" Albancima i Bugarima. Istina, njihova namera nije takva, ali žestina kojom njihovi političari i prosvetari ovoga leta vode bespoštednu bitku u oblasti obrazovanja, lako se može izroditi u potvrdu te teze. Prvi su upregli sve snage kako bi uspostavili paralelni školski sistem na albanskom jeziku, a drugi ne biraju sredstva kako bi privoleli mladež iz "staroga kraja" da se akademski obrazuje na "odrođenom" bugarskom jeziku.
       Makedonska akademija nauka je jednim tekstom upozorila na takvu opasnost decidirano zatraživši od političkog establišmenta da se "uzme u pamet". Najučeniji Makedonci su procenili da spomenute aktivnosti ne korespondiraju sa svetlom budućnošću zemlje, pa su s pravom samo ukazali na "nedopustive tendencije".
      
       Rešenja
       Strategija Arbena Džaferija na putu do "potpunog izjednačavanja sa Makedoncima" u punom je zamahu i fokusirana je na izjednačavanje obrazovnog sistema na svim nivoima. Famozni "tetovski univerzitet", koji je već ispilio prvu generaciju akademskih građana, pred legalizacijom je, ali to je ništa u poređenju sa otvaranjem paralelnih škola u osnovnom i srednjem obrazovanju, "svuda gde za to postoje realni uslovi". Obrazovni atak Džaferijevih prosvetitelja, kamufliran iza te fraze pogodio je Bitoljčane, čija je gimnazija izabrana za polaznu tačku. Kad su razabrali da se zahtev Albanaca temelji na broju stasalih gimnazijalaca koji žive u gradu pod Pelisterom, Makedonci su u panici počeli da prebrojavaju naseljena mesta u kojima žive Albanci. A da je vrag odneo šalu, shvatili su kada je u igru uveden neizbežni Maks van der Štul,"prosvetni inspektor" EU. Do logičnog zaključka došli su bez uobičajenih debata: ako je Štulu pošlo za rukom da se o "tetovskom univerzitetu" raspravlja u institucijama Evropske unije, zašto mu to ne bi uspelo i sa srednjim školama na albanskom jeziku svuda gde žive Albanci.
       Ono što se pokazalo ključnim u novom zakonu o visokom obrazovanju, dakle ono što pomiruje Makedonce i Albance (kažu i pripadnike ostalih nacionalnih manjina), svakako je odredba da je izučavanje makedonskog jezika i još najmanje dva predmeta na makedonskom jeziku obaveza za sve osnivače budućih visokoobrazovnih institucija.
       "Ocenjujem da ovaj zakon nudi rešenja koja su savremena i kompatibilna sa evropskim ali i sa drugim međunarodnim standardima. On zadovoljava sve potrebe i daje mogućnosti da se, u okviru određenih visokoobrazovnih institucija, nastava izvodi na maternjem jeziku", ističe ministar Galev. "Novi zakon je posle desetogodišnjeg lutanja usaglašen sa Ustavom i njime će zaživeti reforme u visokom obrazovanju", kaže Tito Beličanec.
      
       Obrazovno pokrštavanje
       Slične laskave ocene novinarima je izneo i Maks van der Štul, koji je posebno istakao da novi zakon "nudi rešenja primerena željama nacionalnih manjina". Nasuprot njima Makedonska akademija nauka smatra da je taj zakon "unikatan" i da je svekoliko na štetu Makedonaca.
       Bugari, koji kao i Albanci sa nipodaštavanjem gledaju na makedonski jezik, zauzeti su drugom misijom: vrbovanjem potencijalnih studenata u Makedoniji i njihovim pokrštavanjem. Naime, minule nedelje u Skoplju je boravila grupa od pedesetak dekana i profesora sa svih bugarskih univerziteta, kako bi na licu mesta makedonske maturante upoznali sa "prednostima" studiranja u Bugarskoj. Ta misija je ovde već ocenjena kao "pokrštavanje Makedonaca", ali je realizovana bez uplitanja domaćih obrazovnih i drugih vlasti. Bugari, inače ništa ne prepuštaju slučaju kad je Makedonija u pitanju pa su prezentaciju svojih univerziteta u Skoplju osmislili i ostvarili bez ijednog propusta.
       Doznajemo da je "neko naredio" da se u misiju bugarskih akademaca ne mešaju pripadnici MUP-a Makedonije, kojem inače nije prijavljeno održavanje pomenutog skupa u Domu makedonske armije u Skoplju.
       Jasno je da je taj neko premijer Georgijevski koji, inače, kumuje "intenzivnom zbližavanju" dva naroda. Naravno, ova makedonsko-bugarska obrazovna priča ne bi bila potpuna ako se ne kaže da je vođa bugarske delegacije, profesor Vasil Hadžiilijev naglašeno govorio o "razumljivom popustu za studente iz starih krajeva" ali i o obavezi "savlađivanja bugarskog jezika" radi lakšeg praćenja nastave.
       Znači, kad sredinom jula (to je rok za usvajanje Van der Štulovog zakona) Džaferi dobije "izjednačavanje obrazovanja" a Hadžiilijev nove Bugare za samo 150 maraka, Makedonija se može pohvaliti "fleksibilnošću svojeg zakonodavstva" i "evropskom demokratizacijom društva". O opstanku makedonske nacije i države za sada brine nemoćna opozicija i akademici koje vlast poštuje ali ne sluša. Epilog i efekti ovog jezičko-obrazovnog dijaloga na repu Balkana biće poznati za desetak godina, a na čiju štetu će biti nije teško pretpostaviti.
      
       MILE RADENKOVIĆ