Italijanski sudija Spataro, jednako neumoran u borbi protiv Crvenih brigada i mafije koliko i u svom hobiju, maratonskim trkama, upozorava da će se Španija uskoro pretvoriti u Italiju

      Za španske vlasti, veliki problem je nezapamćeni talas imigranata koji se iz Afrike preliva na Iberijsko poluostrvo i koji nosi desetine hiljada pripadnika onog krajnje siromašnog sveta, bez ikakve lične dokumentacije i, u najvećem broju, bez imalo znanja o tome kuda se uputio i šta ga sve na tom putu i njegovom kraju čeka. A pri tom, za uspeh svog tužnog poduhvata često ulaže i sam život.
       Pred istim vlastima odnedavno je još jedan imigrantski rebus, ali sasvim drugačiji. Pripadnici nevelikog sloja stranaca stižu u Španiju, istina u krajnjoj tišini, ali putujući udobno, luksuzno i bez ikakvog rizika, sasvim dobro obavešteni i posavetovani, pravno i ekonomski, kuda i zašto putuju. Reč je o bar hiljadu članova italijanskih mafija od Koza nostre i Kamore do zastrašujuće (koliko po unutrašnjoj organizovanosti, toliko i po spoljnoj surovosti) kalabrijske N'drangete. Među njima su i "krupne" poglavice i obični "vojnici" a svima im je zajedničko to što su u bekstvu pred italijanskom pravdom koja im je dodelila, shodno zakonu i težini dela, višegodišnje tamnovanje.
      
       Pasivna ekstradicija
       No, zahtevi italijanske policije za ekstradiciju ovih specijalnih imigranata u rukama njihovih španskih kolega nemaju istu težinu i na njih se, pre nego što se u arhivu odlože, stavlja "flag" pečat koji tvrdi da zahtev nije moguće izvršiti. Ovo među italijanskom policijom i sudskim autoritetima podiže frustrirajuću temperaturu a među članovima kriminalnih udruženja zadovoljstvo i želju da što pre spakuju kofere i otputuju put Španije.
       Ne može se nikako reći da španska policija ima drugačiji pristup organizovanom kriminalu od italijanske, ali, kako to često biva u ovakvim slučajevima, efikasnost policija ne prati i produktivnost sudova kojima pripada zaključna reč. Za policiju i pravdu uopšte dodatni je problem, kad je reč o međudržavnoj neujednačenosti pravnih kriterijuma.
       Italijanska pravda je sudila i osudila za nedela više od šest stotina mafijaša koji se trenutno nalaze u Španiji i na slobodi. Svi su osuđeni u bekstvu, što zakon Italije dozvoljava, ili u odsustvu, što će reći u zatvoru ali odbijajući da prisustvuju svom sopstvenom suđenju, što isti zakon takođe dozvoljava. Tako izrečene presude i odgovarajući dosijei upućuju se u Španiju sa zahtevom za ekstradiciju. Španski zakoni kažu nešto sasvim drugo; onaj iz 1985. g. o Pasivnoj ekstradiciji, ne dozvoljava izručenje osuđenog u odsustvu. Smatra se da su tako povređena njegova osnovna prava na odbranu.
       Takav je odgovor španskih vlasti italijanskim, uz dodatak da će biti uhvaćen i isporučen svaki onaj kriminalac na koga pada osnovana sumnja, koga suđenje tek čeka ili onaj koji je prisustvovao svom suđenju pa potom pobegao. I na kraju, da oni koje Italijani traže, na španskom tlu nisu ništa nezakonito učinili.
      
       Rupe u zakinu
       Sa stranica štampe italijanski sudija Spataro, jednako neumoran u borbi protiv Crvenih brigada i mafije koliko i u svom hobiju, maratonskim trkama, upozorava da će se Španija uskoro pretvoriti u Italiju; "Reč je o delinkventima visoke klase. Najviše ih je iz N'drangete koja već kontroliše kokain što danonoćno stiže iz Južne Amerike. Njen 'kapo' je optužen za sto trinaest ubistava...
       I čim su u Španiji, činiće nedela i tamo. Brzo će preuzeti kontrolu nad lokalnom ekonomijom i to investirajući ogroman novac u dinamične sektore kao što su turizam i građevinarstvo... Ako se sada ne zaustavi, mafija će naneti štetu kompletnoj španskoj privredi." I zbog ovoga upozorenja a i zbog naraslog problema koji se sudara sa evropskim namerama u ujednačavanju zakona zemalja članica EZ, predsednik španske vlade Asnar i italijanske Amato, svaki u pratnji odgovarajućih delegacija, posvetili su ovom problemu dobar deo vremena prilikom nedavnog susreta u Napulju. Na kraju je izražena obostrana namera da se nesporazumi hitno reše. Za mnoge, znak da je sa pravnom "paralizom" u isporuci mafijaša gotovo. Za one kojih je još više, posebno u legislaturi koja podseća na svoju nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast, izjava je znak da se uskoro ništa neće promeniti. Jer, Italija nema nameru da menja svoje zakone, Španija isto tako. Pomoć pravnih stručnjaka EZ pri ovakvim nesporazumima, nameće potrebu stvaranja raznih komisija, što je jednako padu u birokratski lavirint iz koga je izlaz nepredvidiv. I u vremenu i u sadržaju.
       Pri svemu, nikako ne treba zaboraviti ni mafiju. Iz ovoga slučaja se jasno vidi da joj je veština i brzina prilikom nalaženja rupa u zakonima (bili oni i najnoviji - šengenski) vredna pažnje. Već od samog njenog nastanka se zna da je za ispunjenje svojih namera spremna na sve. Na njenom zlom jeziku "SVE" znači i više od toga.
       Hoće li jača od svega ovoga biti maratonska upornost čestitog sudije Spatara? Treba se nadati da hoće i da u svemu neće ostati sam kao Gari Kuper pred opasnošću jer se ne radi samo o "pakovanju" desetina lopova velikog kalibra u ćelije već, i pre svega, o sprečavanju da se na Iberijskom poluostrvu, organizovani kriminal pretvori u snažnu, industrijsku granu.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ