Razne službe u ime "svojih i interesa Zapada" koji se najčešće opisuju kao "mračni", "imperijalistički", "dominatorski" i njima slični, s vremena na vreme spektakularno ubiju ponekoga u Grčkoj da bi je "doveli u red", odnosno "ucenili vladu"

      Najdugovečniju terorističku organizaciju u Grčkoj "17. novembar" ne nazivaju slučajno "avetinjskom" i "neuhvatljivom" jer tako je već više od četvrt veka, još od 1974. kada je izvela prvu akciju. Ta organizacija je u petak saopštila da je ona dan ranije, u vreme jutarnje gužve u Bulevaru Kifisijas, sa osam traka jednom od najprometnijih u širem centru Atine, sa četiri metka iz pištolja, ispaljena sa motocikla u prolazu iz neposredne blizine, ubila britanskog vojnog atašea u Grčkoj, general- -majora Stivena Sondersa (53) koji je sam automobilom išao na posao. Teroristi su u opširnom proglasu, po običaju dostavljenom listu "Elefterotipija" - tako što anonimnim telefonskim pozivom kažu novinarima gde će ga naći, saopštili da su ubili Sondersa jer je "bio aktivno uključen, kao koordinator, u NATO bombardovanje u Jugoslaviji" prošle godine.
       Britanski zvaničnik je odabran kao meta i zato što je "engleska politika... pored tradicionalnog engleskog licemerja, prevazišla - po provokativnosti, cinizmu i agresivnosti, čak i same Amerikance", piše u proglasu. U saopštenju većem od 8 000 reči, sastavljenom još pre dva meseca, "17. novembar" iznosi da je Sondersa nameravao da ubije u martu - očigledno u vreme godišnjice početka napada
       NATO-a na SRJ, ali ne iznosi zašto je atentat izveden tek u četvrtak. Teroristička organizacija u saopštenju preuzima odgovornost za još pet terorističkih napada izvršenih prošle godine, delom motivisanih protivljenjem napadu NATO-a na SRJ. Način izvršenja atentata - iznenadan napad, izveden tako da ne strada niko osim žrtve, pištolj kalibra 45 po tragovima na čaurama poznat policiji već 12 godina, saopštenje tek posle "ciklusa" napada posvećenih istom cilju - ovoga puta suprotstavljanju politici Zapada i prošlogodišnjem i aktuelnom delovanju NATO-a protiv SRJ, način uručivanja proglasa - to su sve sami "zaštitni znaci" "17. novembar" koji deluje rutinski, "po šablonu", ali je za policiju neuhvatljiv.
       Organizacija "17. novembar", nazvana po datumu krvavog, bukvalno tenkovskog gaženja pobune atinskih studenata protiv vojne hunte 1973. koja je tada vladala Grčkom, prvu akciju izvela je 1974, a prvo ubistvo - šefa Odeljenja CIA za Grčku Ričarda Velša, u Atini, izvela je 1975.
      
       Improvizacije
       Samo jednom su policajci uhapsili jednog anarhistu, po njihovim informacijama, veoma bliskog "17. novembru", ali je njegovo terorističko delovanje bilo vezano za drugu grupu, po akcijama daleko "benevoletniju" od "17. novembra" sa kojim se ni posle višegodišnje istrage i nekoliko suđenja uhapšeni nije mogao povezati. Tragovi su nađeni još jedanput, prošlog proleća, u vreme napada NATO-a na SRJ, kada je "17. novembar" protivtenkovskom raketom, iz kontingenta ukradenog grčkoj vojsci krajem 80-ih - što je drugi karakterističan način izvođenja akcija te grupe, pogodio krov rezidencije ambasadora Nemačke u Atini, veoma blizu mesta atentata na britanskog generala u četvrtak.
       Sredinom 90-ih policija je nedaleko od napadnute rezidencije ambasadora Nemačke i mesta gde je u četvrtak ubijen britanski general - što sve ukazuje da "17. novembar" deluje u manje-više istom području Atine, našla i njegovo "leglo". Policajci su danima bili u zasedi pred jednom višespratnicom sve dok teroristi - pošto su u međuvremenu "isparili", a da policija to nije primetila, nisu objavili svoj video-snimak načinjen sa krova te zgrade, na kojem se vide vozila koja je policija koristila i policajci kako se skrivaju, smenjuju jedni druge, kupuju sendviče i kafu, osmatraju...
       Bruka je postala još veća ubrzo posle tog fijaska kada je policija pojačala "lov" i u "mrežu" uhvatila trojicu naoružanih i maskiranih ljudi za koje se potom ispostavilo da su tajni agenti američke organizacije CIA na istovetnom zadatku - hvatanja "17. novembra", za koji grčke vlasti nisu znale. U proteklih 26 godina promenilo se mnogo vlada, ministara javnog reda, šefova antiterorističke, kao i obaveštajne službe KDžP, policija i specijalne grupe su mnogo puta reorganizovane, grčki stručnjaci išli na obuku u inostranstvu, a otuda u pomoć dolazili strani, milijarde su potrošene na najsavremeniju opremu. Rezultat je, međutim, bio uvek isti: ni traga od "avetinjskog" "17. novembra".
       Napadajući "svetske krvopije", kako naziva kapitalizam kojem se protivi oružjem u ime ekstremno levičarskih ideja "permanentne revolucije", krupne grčke gazde, turske zvaničnike i "američke i druge agente svetskog imperijalizma" - u međuvremenu u svom delovanju, "17. novembar", nije izmenio ni detalj, što vlasti doživljavaju kao još drskiji izazov.
       Stručnjaci za terorizam i svi drugi koji o tome imaju mišljenje - a to znači gotovo sve javne ličnosti iz svih oblasti koje u nekoliko dana uznemirenja zbog još jednog napada izlaze pred mikrofone, smatraju da su teoretski moguća dva objašnjena za "nevidljivost" "17. novembra". To je ili sasvim mala grupa od svega 4-5 međusobno i svojoj borbi odanih ljudi, te potraga za njima predstavlja "traženje igle u plastu sena", ili su to mnogi, visokoobučeni počinioci, koji nastupaju pod istim nazivom, a uživaju nečiju visoku zaštitu, možda čak i ne živeći u Grčkoj.
      
       Svetski rekord
       Po prvoj teoriji, kaže obična logika, prvobitni pripadnici "17. novembra" posle četvrt veka delovanja danas moraju imati bar oko 45 godina, a policijska statistika ukazuje da u toj aktivnosti retko ko izdrži i desetak a da je i dalje motivisan i da nije odat ili uhvaćen. Ukoliko je ta prva teorija tačna, članovi najubojitije grčke terorističke grupe su najozbiljniji kandidat za "Ginisovu knjigu svetskih rekorda". Po drugoj teoriji, moguće su dve verzije koje su i u osnovi nekih od grčko-američkih sporova oko efikasnosti suzbijanja terorizma u Grčkoj i spremnosti grčkih vlasti za saradnju. Jedna od američkih verzija koju se ne ustežu da iznose i zvaničnici u Vašingtonu - kako je bilo i prošle i ove godine, jeste da funkcioneri stranaka grčke levice: poslanici i predsednici, pa čak i sada vladajuće socijalističke stranke PASOK, u najmanju ruku poimence znaju ko su teroristi, ili da - naredni nivo optužbe: imaju redovne kontakte i u međusobnom su dosluhu, a postoji i najviši nivo optužbe: da su neki od tih grčkih političara u stvari teroristi. Uprošćena osnova te američke optužbe je činjenica da su se mnogi od sadašnjih i bivših grčkih političara aktivno borili protiv pukovničke hunte u Grčkoj 1967-74.
       Sadašnji premijer Kostas Simitis, na primer, ne libi se da - ponekad i sa nostalgičnim osmehom - priča o tome kako je pravio i bacao bombe u Atini na pučističke snage i uporišta, u čemu, kako priznaje, nije bio "osobito uspešan", ali je bio i te kako progonjen zbog čega je sa falsifikovanim pasošem krajem 60-ih morao da tajno beži iz Grčke. Mnogobrojna su slična sećanja tadašnjih levičarskih boraca iz Grčke koji su danas uspešni političari i privrednici, profesori i novinari. Međutim, to nikako ne znači - iako tako glasi američka teorrija - da su neki od njih svoju aktivnost nastavili i posle pada hunte, kao "dodatno sredstvo političkog pritiska".
       U Grčkoj je znatno omiljenija i češća druga varijanta te druge teorije - da su pripadnici "17. novembra" razni, mnogi, visokoobučeni likvidatori, komandosi, koji nastupaju pod istim nazivom, a uživaju nečiju visoku zaštitu, možda čak i ne živeći u Grčkoj odakle "nestaju" posle akcije.
      
       Smenjivanje vlada
       Najčešće se kao odgovorna za takvo viđenje terorizma u Grčkoj pojavljuje američka CIA, ponekad je u modi i izraelski "Mosad" i druge, manje, ali po efikasnosti čuvene agenture. Po tim pričama, te službe u ime "svojih i interesa Zapada" koji se najčešće opisuju kao "mračni", "imperijalistički", "dominatorski" i njima slični, s vremena na vreme spektakularno ubiju po nekoga u Grčkoj da bi je "doveli u red", odnosno "ucenili vladu" zbog ovoga ili onoga.
       Sada, posle ubistva britanskog generala, moderna "objašnjenja" na stupcima štampe su "ugrožavanje" Letnjih olimpijskih igara u Atini 2004. i "američki pritisak" za sklapanje bilateralnog sporazuma o obavezujućoj saradnji grčkih vlasti u borbi protiv terorizma. Mada postoji niz međunarodnih i sporazuma o policijskoj i sudskoj saradnji Grčke i SAD koja se odnosi i na suzbijanje terorizma, Atina konstantno izbegava da sklopi još neke sporazume sa Vašingtonom koji bi već po logici odnosa veličina "grčku policiju sasvim stavili u američke ruke". I samo iznošenje takve procene, a iznose je zvaničnici, utiče na sve dosadašnje vlade da iz unutrašnjopolitičkih razloga izbegavaju taj "vruć krompir" jer bi u slučaju da ga uzmu, bile optužene za "prodaju Grčke Amerikancima" koji su ionako krajnje neomiljeni jer su posle Drugog svetskog rata i sve do pada hunte i monarhije, otvoreno diktirali grčku unutrašnju i spoljnu politiku, "smenjivali i postavljali vlade".
       Retko se naiđe na Grka koji nije najčvršće uveren, i za to iznosi sijaset dokaza, da su SAD postavile čak i pukovničku huntu u Grčkoj. Hunta im je, po tom mišljenju, bila potrebna da bi u vreme priprema i vođenja izraelsko-arapskih ratova "vezali" tada politički liberalnu i nepokornu grčku javnost kako ona ne bi ometala funkcionisanje tadašnjih dvadesetak američkih vojnih baza na grčkom tlu odakle se u stvari upravljalo bliskoistočnim ratovima i preko kojih su Izraelu upućivani ratni materijal, gorivo, stručnjaci.
       Ne treba, međutim, isključiti ni mogućnost koja se pominje u procenama o poreklu i ciljevima "17. novembra": da je njegova ekstremnolevičarska orijentacija samo paravan za "podzemno" delovanje ostataka hunte koji terorizmom nastoje da "izbace iz sedla" vlasti Grčke demokratizovane posle pada pukovnika i ukidanja monarhije 1974. Bilo koja teorija da je na snazi, antiimperijalistička, antikapitalistička i naročito antiamerička sadržina saopštenja "17. novembra" pisanih vruće, populistički i tako da ih svako može razumeti ako ima interesovanja za čitanje po petnaestak stranica teksta, nije - po osudi "Zapada" i "stalnih nepravdi prema Grčkoj", daleko od razgovora za kafanskim stolom o tim temama. Iako će jasno osuditi terorističko ubistvo kao "simboličan napad" na svetski poredak, običan Grk će reći da shvata razloge navedene za povlačenje oroza i upozoriti da se s tim najdublje ne slaže između ostalog i zato što "to nije način, to je provokacija - samo će pojačati pritisak na nas".
       I tako, "17. novembar" - ma šta to i ma čije to bilo, nastavlja da se povremeno oglašava pucnjavom, pa saopštenjima, vlasti nastavljaju davno započete istrage pojedinačnih akcija, stručnjaci se savetuju, štampa puni stranice, a lista ubijenih je dostigla 21, a broj drugih napada više od 60. Posle svakog atentata ređaju se izjave osude, vlada se sastaje - tako je bilo i u petak - i "razmatra sve elemente", ali, kako je nevoljno priznao njen predstavnik Dimitris Repas, "nažalost, neefikasnost u rezultatima je - realnost".
      
       SLOBODAN MARKOVIĆ
       (Beta)