Mladi lider u Damasku uveren je da su posle 52 godine ratnog stanja nužne društvene i političke reforme, ali nema garancija da će se okoštale strukture i orijentalni običaji korumpirane elite uskoro promeniti

      Niko ne sumnja da će veoma brzo posle smrti svog moćnog oca predsednika Hafeza el Asada, doktor Bašar (1966), nominalno preuzeti svu moć u Siriji. Međutim, analitičari se ne usuđuju da predvide koliko će novom vladaru trebati vremena i snage da makar malo preformuliše i adaptira tvrdu i opreznu politiku koju je Asad vodio punih trideset godina, održavajući svoj režim kao jedini arapski državnik koji je uvek u ratu sa Jevrejima.
       Hafez el Asad (1930), čije ime je arapska reč za lava, bio je ključna figura ratova na Bliskom istoku skoro celog svog života, ali se nikad nije sreo ni s jednim izraelskim političarem. Bio je u Vojnoj akademiji kada u maju 1948. Sirija i druge arapske zemlje nisu uspele da oružjem "bace u more" tek proglašenu državu Izrael. Bio je general, komandant vazduhoplovstva i ministar odbrane kada su 1967, u šestodnevnom ratu izgubili Golansku visoravan. I bio je već predsednik kad je sirijska armija 1973. uzalud ratovala da povrati okupirani Golan, kad se 1976. umešala u libanski građanski rat hrišćana i muslimana, kad je 1982. Izrael izvršio invaziju na Liban, i kada su Arapi u Madridu 1991. počeli ozbiljne pregovore o miru sa Izraelom. U međuvremenu, sudelovao je u Damasku u dva vojna udara; u drugom, 1970. godine, postao je predsednik Republike.
       Još šokiran propašću svog ranijeg trajnog saveznika, komunističkog Sovjetskog Saveza, Asad se 1991, pridružio američkoj ofanzivi na Irak, shvativši da Golan, kao deo nacionalne teritorije, može dobiti samo političkim sredstvima - ako uspostavi dobre odnose sa SAD i postigne mir sa Izraelom.
      
       Neiskusni naslednik
       Izrael se nedavno potpuno povukao iz južnog Libana, ali glavni spor sa Sirijom i dalje traje; ostala je okupirana, strateški veoma važna sirijska visoravan Golan, široka 43, a dugačka 71 kilometar, koja se uzdiže iznad izraelske provincije Galileje. Izraelci su odavno na zaposednutom platou instalirali bezbednosni sistem upozoravanja i prislušne stanice iz kojih nadziru celo područje.
       Njihovo povlačenje omogućilo bi sirijskoj vojsci da priđe na istočnu obalu Galilejskog jezera i preuzme kontrolu izvora reke Jordan, odakle potiče trećina pitke vode koju Izrael koristi. U dosadašnjim razgovorima, Izraelci su zahtevali rešenja za izvorišta i demilitarizaciju regiona, strepeći da bi ih ugrozili tuđi artiljerijski položaji na visoravni. Asad je odbijao svaku temu pre bezuslovnog sporazuma o potpunom vraćanju teritorije.
       Spletom okolnosti, među stanovništvom na Golanu više ne dominiraju Arapi: u 32 nova naselja ima oko 17 hiljada Jevreja, jednako koliko i Druza. Tokom tri rata, dok su se izbeglice povlačile ka dubini sirijske teritorije, zamrle su stotine arapskih sela, sa desetinama hiljada porodica. Asadov prošlogodišnji pristanak na pregovore sa Izraelom i javna promocija mlađeg, dotad apolitičnog sina Bašara, očnog lekara, shvaćena je kao početak svođenja jedne duge državničke i životne karijere.
       Pošto je viđeni naslednik predsedničkog trona, stariji sin Basil, poginuo u saobraćajnoj nesreći, Asad je pokušavao da novoodređenom, ali neiskusnom sukcesoru, olakša start sređivanjem stanja na granicama. Srčani udar u prošlu subotu onemogućio je Velikog lava da, učvršćujući Bašarovu poziciju, možda i kompromisno odstupi od nacionalne i lične opsesije kao što je Golan. Mada, izgleda da je uspeo da začne mir u Libanu i zauzda militantne patriote iz organizacije Hezbolah.
       Sirija koju preuzima britanski student doktor Bašar, predstavlja stabilnu, ali staromodnu državu, autoritarnog tipa. Sveprisutna tajna policija sprečavala je bilo kakve političke izazove i smirivala potmula trvenja oficira i malobrojne pristalice Asadovog brata Rifata, nekadašnjeg potpredsednika, koji je još 1986, zbog prevelikih političkih ambicija, oteran u emigraciju. Iako je Rifat, kao svojevremeni silni šef bezbednosti, bio najzaslužniji za sirijski efikasan (i krvav) obračun sa muslimanskim fundamentalizmom, sada je na prvu vest da se on spremao da dođe iz Španije na bratovljevu sahranu, tužilaštvo u Damasku izdalo nalog za hapšenje.
      
       Izmena propisa
       Ustavni potpredsednik Sirije Abdel-Halim Hadam imenovao je samo dan posle Asadove smrti Bašara za komandanta oružanih snaga, unapređujući ga od pukovnika u čin general-lajtanta, a ministar odbrane i načelnik Generalštaba javno su izrazili svoju lojalnost. Parlament je izmenio propis po kome šef države mora imati 40 godina; donja granica svedena je na precizne 34 godine, a odmah potom vladajuća BAAS partija nominovala je Bašara za kandidata o kome će se poslanici izjasniti 25. juna. Novi predsednik Republike biraće se nacionalnim izjašnjavanjem na referendumu, u roku koji verovatno neće biti duži od šest nedelja opštenarodne žalosti.
       Mada nije imao nikakvih političkih funkcija, osim što je predsedavao Sirijskom udruženju za kompjutere, Bašar je u javnosti poznat kao umeren i čestit, kao i njegova dva živa brata i jedna sestra. Putovao je nedavno u Francusku i neke arapske zemlje na razgovore o bliskoistočnim problemima, sreo se sa iranskim predsednikom Mohamedom Hatamijem, a u poslednjoj rekonstrukciji vlade u Damasku, preporučio je veći broj novih ministara sa zadatkom da pokrenu ekonomske i upravne reforme. Pod njegovim uticajem Asad je bio preduzeo borbu protiv široko rasprostranjene korupcije u vrhovima države i pokazao se čak spremnim da se odrekne dugogodišnjih saradnika i saboraca, koji bi eventualno mogli osporiti ili ograničiti sinovljevu vlast. Kabinet nije objavljivao detalje, ali se nakon sudskih optužbi za mito ubio negdašnji premijer Mahmud Zubi, uhapšeno je ili otpušteno nekoliko visokih funkcionera, a na meti je i raniji vojni komandant Hikmet Čehabi.
       Uprkos tradicionalnom voluntarističkom sistemu upravljanja državom i apsolutnoj premoći politike nad privredom, poslednjih godina Asad je ipak počeo da obraća pažnju na ekonomiju. Doduše, investitori i dalje odustaju od posla zbog nestručnosti činovnika i birokratskog uplitanja u biznis, ali je proletos olakšan promet deviza i odobrene su sitnije finansijske operacije stranih banaka u zonama slobodne trgovine. Stručnjaci, međutim, i dalje ukazuju da su glavne prepreke razvoju nepredvidivost vladinih odluka, slab pravni sistem, preveliko administriranje u porezima i niske državne plate (120-200 dolara), koje pogoduju korupciji.
       Sasvim je sigurno da je doktor Bašar uveren u neophodnost promena. Recimo, iako je Internet-sajt njegovog Udruženja za kompjutere promovisan na državnoj televiziji još pre dve godine, Sirijci to ne mogu da vide. Iz bezbednosnih razloga i dalje je na snazi Asadov propis koji zabranjuje da se domaća publika priključuje na Internet.
      
       RADOVAN POCIN