NASLOV: "Neprilagođena", SAD, 1999.
REŽIJA: Džejms Mangold
SCENARIO: Džejms Mangold, Liza Lumer, En Hamilton Filan
ULOGE: Vinona Rajder, Andželina Džoli, Klea Duval, Vanesa Redgrejev, Vupi Goldberg, Džared Leto

      Vuk Pavlović
      
       Mladi američki reditelj Džejms Mangold ("Zemlja policajaca") izgleda da je preterano ambiciozno zagrizao filmom "Neprilagođena", adap- tacijom autobiografskog romana Suzane Kejson, ali zagrizao u prazno. Jer, prava je šteta što je zanimljiva tema "Neprilagođene" - život u ludnici - ostala neiskorišćena, i toliko površno obrađena da se Mangoldov rad (i rediteljski i scenaristički) gotovo graniči sa diletantizmom, pa njegov film stoga kao krajnji rezultat jedva da zaslužuje prelaznu ocenu.
       Priča filma se odvija krajem
       60-ih godina, a glavna junakinja je Suzana (igra je Vinona Rajder), devojka iz blazirane provincijske malograđanske porodice. Nesigurna u sebe i nesnalažljiva u takvom okruženju, Suzana nakon neuspešnog pokušaja samoubistva dobrovoljno odlazi na rehabilitaciju u "Klejborn", lokalnu psihijatrijsku kliniku. Tamo se sprijateljuje s mladom buntovnicom Lizom (Andželina Džoli), koja joj postaje neka vrsta uzora, i njih dve raznim nestašlucima otežavaju sebi položaj, iako "Klejborn" zapravo nije klasična ludnica zatvorenog tipa. Tek kad posle dve godine provedene u klinici shvati da je druženje s Lizom vodi u propast, Suzana se najzad okreće rešavanju sopstvenih psihičkih problema, i konačnom izlasku iz klinike.
       Čini se da najveći problem "Neprilagođene" leži u bledunjavom i osnovi ispraznom scenariju. Sama po sebi, tema života u ustanovi za mentalno labilne osobe je intrigantna i zavodljiva, i ako se pogodi prava mera - atraktivna i uzbudljiva. Međutim, utisak je da se tročlana scenaristička ekipa naprosto izgubila u pokušaju da što više istakne ličnosti dve glavne junakinje - Suzane i Lize, pa je u drugi plan skrajnuto sve ostalo. No, niti je njihov odnos iskristalisan, niti je Suzanina fascinacija Lizinim karakterom jasno obrazložena i prikazana. Pored toga, scenaristi su potpuno zapostavili ostale likove, dok su dešavanja u neobičnom svetu klinike svedena na puku ilustraciju. U biti, materijala za dobru psihološku dramu je bilo, ali je on samo nagovešten, a zatim nepovratno ispušten.
       Sa tako labavom i razvodnjenom storijom reditelj Mangold (i sam koscenarista) nije mogao nešto konkretnije da uradi. Njegova početna inventivnost se utopila u sivilo priče, radnja se otegla bez pravog ritma i jedva privela do manje-više nagoveštenog kraja. Kad imate slab scenario pun opštih mesta i neangažovanu režiju, od filma nema ništa. Odnosno, posle solidnih i donekle privlačnih prvih 15 minuta, "Neprilagođena" se sunovratila u veliki dosadnjikavi ambis.
       Jedine svetle tačke ovog filma su izvrsne glumačke kreacije Vinone Rajder i Andželine Džoli, i ova druga je sasvim zasluženo osvojila ovogodišnjeg Oskara za sporednu žensku ulogu.
       Sve u svemu, "Neprilagođenu" možemo zaboraviti kao potpuni promašaj, a autorima sledi preporuka da pažljivije odgledaju dva sjajna dela iz istog faha: Formanov "Let iznad kukavičijeg gnezda" i "Buđenje" Peni Maršal, i onda će shvatiti sve svoje greške nastale iz čiste pretencioznosti i očiglednog nepoznavanja materije. To jest, naučiće šta je to pravi film.