U kulturnom dodatku londonskog "Sandej tajmsa" od 4. juna, pozorišni kritičar ovog lista Džon Piter objavio je kritiku povodom premijere Šekspirovog komada "Bura" u Glob teatru u Londonu, u režiji Beograđanke Lenke Udovički, sa Vanesom Redgrejev u glavnoj ulozi, koja tumači lik Prospera. Prenosimo ovaj prikaz u celini

      Postavka "Bure" Lenke Udovički neveseo je i traljav početak nove sezone u Glob teatru. Atmosfera je lišena svakog osećanja magičnog. Interpretacija stiha je u
       najboljem slučaju otužno školska, a u najgorem-jeftina imitacija. Gospode bože, ko bi pomislio da je ovo komad u stihu? Igri nedostaju tempo i ritam, a rediteljska rešenja nekih scena (pokušaj ubistva Antonija, na primer, ili napad na Prosperovu ćeliju) trapava su do granice amaterizma. Miranda, ushićena nakon svog obraćanja vrlom novom svetu, trči unaokolo svesrdno tešeći prisutne muškarce, do Ferdinandovog evidentnog očaja. Glumac Džasper Briton počne kao sjajni introspektivni Kaliban, a potom izradi publiku šarmom drugorazrednog lakrdijaša, dodajući tekstu neadekvatne stihove, uništavajući tako neke od najčuvenijih monologa u ovom komadu. Jasno je da on (a verovatnije njegov reditelj) misli da je popularno sinonim za neukus.
       Vanesa Redgrejev igra Prospera kao da je u prolazu. Jedna od najvećih glumica svoje generacija kao da se uputila na planetu vanzemaljaca. Njen izgovor je beživotan, bezbojan i monoton. Ona koristi bizarni akcenat (irski, pretpostavljam, a da li je severni ili južni to ni profesor Higins ne bi mogao da rastumači). Njen pokušaj komedijašenja, ako izostavimo ironiju, sraman je i često u suprotnosti sa onim što izgovara. Njen odnos sa Mirandom, Arijelom i Kalibanom je nemoguće dešifrovati, jer je svoju igru lišila svakog smisla. Ona, u stvari, ne igra muškarca već čudovišnu ženu kasapina, delujući prilično nakaradno u glomaznim čizmama, poput ocvale mažoretke. Ovo je jedna od najpretencioznijih postavki Šekspira koju sam ikada video, i na kraju sam se išunjao iz sale besan i razočaran.