"Od oktobra 1999.godine došlo je do politizacije humanitarne pomoći i Jugoslovenski crveni krst je izložen svim vrstama kontrole", kaže Vesna Milenović, rukovodilac Biroa za humanitarnupomoć u JCK

      Kada posle svih ratova u poslednjoj deceniji u Jugoslaviji živi više od 700 hiljada izbeglih i raseljenih nedostaje još samo "korišćenje" njihove nesreće u političke i finansijske svrhe. To su propratne pojave svih ratova kroz istoriju, od kojih se nijedna zemaljska vlast ne libi, rekli bi realisti.
       Otuda idu i sve sumnje ka ovom prostoru da se humanitarna pomoć namenjena izbeglicama ne koristi u predviđene svrhe. Pogotovo sve ima naročitu težinu kad se zna u kakvoj se izolaciji nalazi Jugoslavija i kakav tretman ima u svetu. Jedino se postavlja pitanje: koliko je to sve tačno?
       Vesna Petković, iz Odeljenja za štampu UNHCR, kaže za NIN da su donatori humanitarne pomoći, najrazvijenije zemlje, vrlo rigorozne u kontrolisanju njene raspodele i namene. "Evropska unija, SAD, Japan - svi oni hoće, što je i normalno, povratnu informaciju: kud idu pare i pomoć, kako se troše i distribuiraju", kaže Petkovićeva.
       Do sada su donatori, prema njenim rečima, bili agilni i prihvatali savete. "Budžet se svih ovih godina povećava zbog teške humanitarne situacije, tako da smo za ovu godinu tražili za SRJ bez Kosova - 71 milion dolara. Ipak, zbog 'rezanja' budžeta na nivou UNHCR brojka će biti manja. Prošle godine nam se dogodilo, zbog poznatih događaja, da nije bilo novca pri kraju godine pa smo morali da prekinemo neke projekte jer novac se uplaćuje sukcesivno."
      
       Zalutala pomoć
       Prema dostupnim podacima UNHCR za SRJ, za Srbiju će do kraja ove godine biti izdvojeno oko 38 miliona dolara, a najveći deo novca treba da ode Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije za pokrivanje troškova - više od 500 kolektivnih centara i specijalizovanih ustanova, režijskih troškova, popravki, pružanja psihosocijalne pomoći, distribucije i nabavke goriva za grejanje kao i svežeg povrća i voća.
       Što se Crne Gore tiče, za nju će se izdvojiti oko sedam miliona dolara. Najveći deo će otići za pomoć u hrani i ostaloj vrsti neprehrambenih proizvoda - kreveti, gorivo za grejanje, ćebad i drugo. Kao i u Srbiji, deo novca ide Komesarijatu za raseljena lica Vlade Crne Gore na ime pokrivanja tekućih troškova kolektivnih smeštaja.
       Bernar Baron, šef misije humanitarne organizacije "CARE - Džugoslavia", koja se bavi distribucijom svežeg voća za izbegličke centre i goriva za grejanje, kaže nam da od 56 članova misije, 26 čine posmatrači koji kontrolišu distribuciju pomoći. "Najmanje jednom mesečno proveravamo i kvalitet i kvantitet isporučene humanitarne pomoći. Isto tako, imamo i naše posmatrače na terenu", govori Baron.
       Ipak, i pored ovakvih svedočenja, nezvanično se provlače informacije da pomoć i "zaluta". Tako su se italijanske testenine (donacija italijanske vlade) mogle pronaći kod uličnih preprodavaca po niskim cenama - od 15 do 20 dinara, pa i u privatnim i državnim dragstorima. Naravno, niko ne zna kako. Bilo je tu i feta-sira, ulja, japanskih sardina, pa i "zalutalih" higijenskih paketa. Najčešće objašnjenje je: izbeglice prodaju robu za novac kojim bi kupili nešto drugo.
      
       Politizacija pomoći
       Najpoznatiji "slučaj" je raspodela lanč-paketa profesorima i nastavnicima u Novom Sadu i Zemunu, oktobra prošle godine, u vreme njihovog štrajka. Dejvid Litgou, šef kancelarije Humanitarnog biroa Evropske unije u Beogradu, koja je i bila donator te pomoći, kaže za NIN da je taj "slučaj" bio suprotan potpisanom ugovoru sa Međunarodnom federacijom Crvenog krsta, Crvenog polumeseca i Jugoslovenskim crvenim krstom. "Jugoslovenski crveni krst je preuzeo odgovornost za taj slučaj, ali smo to i razumeli. Rečeno nam je da ti ljudi nisu primili plate nekoliko meseci i da imaju pravo da koriste beneficije ovog programa pomoći."
       To su shvatili vrlo ozbiljno, kako kaže Litgou, i pojačali nadzor kud pomoć ide. Upravo je to i išlo u prilog nezvaničnim informacijama da su velike humanitarne organizacije razgovarale o novom načinu distribucije pomoći ukoliko donatori postave to kao uslov. U jednom trenutku su i SAD razmišljale da naprave alternativnu distributivnu mrežu u SRJ, ali su od toga odustale zbog prevelikih troškova koji bi iznosili i više od sto miliona dolara, navode nezvanični izvori.
       Prema rečima Vesne Milenović, rukovodioca Biroa za humanitarnu pomoć u Jugoslovenskom crvenom krstu, od oktobra 1999.godine došlo je do politizacije humanitarne pomoći i JCK je izložen svim vrstama kontrole. O pomenutom "slučaju", Milenovićeva kaže da se radilo o preusmeravanju pomoći socijalno ugroženim licima, ali ono što je sigurno "ona nije bila oduzeta izbeglicama, a to iznosi u procentima - 0,78 odsto ukupne humanitarne pomoći koju distribuiramo".
       Posle bombardovanja, povećao se i broj korisnika humanitarne pomoći. Prema informacijama JCK, ima ih više od milion: 350 hiljada izbeglica, 250 hiljada interno raseljenih, 312 hiljada socijalnih slučajeva i više od 100 hiljada korisnika narodnih kuhinja. "Sistem je veliki, nije savršen ali smatram bitnim što smo uspeli da za godinu dana distribuiramo 90 hiljada tona pomoći. Kriterijume za raspodelu pomoći predlažu donatori, koji su vrlo striktni i sa logističkim sistemom kontrole izveštavanja. Imamo evidenciju o svakom kilogramu, kome i na koji način se šalje", napominje Milenovićeva.
      
       Lista skandala
       U međuvremenu, novinske agencije objavile su da je Evropska komisija sastavila listu skandala, zloupotreba i neodgovornog odnosa prema sredstvima za pružanje humanitarne i drugih oblika pomoći iz budžeta Evropske unije, koji se ne odnose samo na područje bivše Jugoslavije, i zbog čega je pripremila paket reformi.
       U izveštaju Komisije se konstatuje da novac koji donatori šalju u evropske fondove u Briselu ne stiže do onih kojima je namenjen, da mnogi projekti nikada nisu završeni, da mnoga obećanja da će pomoć biti upućena nisu nikada ispunjena, a sve je više primera zloupotreba i pronevera.
       Primer Kosova i Metohije je samo jedan u nizu slučajeva koji potvrđuju potpunu neefikasnost programa pomoći Evropske unije koja planira ove godine da izdvoji 9,6 milijardi evra za pružanje različitih vrsta finansijske podrške širom sveta.
       Pomoć Kosovu i Metohiji posle bombardovanja NATO-a, koju je u iznosu od oko 310 miliona evra za ovu godinu planirala Evropska unija, još nije počela da se isplaćuje zbog toga što članice Unije ne mogu da se dogovore kako bi novac trebalo da se koristi.
       Pošto se pomoć Evropske unije često koristi i za druge potrebe - za izdržavanje vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, uopšte se ne zna koliki je deo novca predviđen za obnovu i humanitarnu pomoć.
       Zapadnoevropske zemlje se već skoro godinu dana preganjaju i o tome gde će biti sedište Agencije za obnovu. Iako je formalna odluka doneta da to bude Solun, mnoge zemlje se tome protive i insistiraju da to bude Priština, Skoplje ili Tirana. Razlike postoje i o kontroli korišćenja novca iz budžeta Evropske unije, tako da ostvarenje projekata ne ide tako brzo. Reformama programa pomoći predviđeno je osnivanje posebnog tela komisije na čijem čelu bi trebalo da se nađe Kris Paten, prvi čovek Evropske komisije za spoljnopolitičke veze. Tim povodom Paten je i najavio radikalnu promenu u načinu delovanja i raspoređivanja humanitarne pomoći.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ