Samo jedan srpski direktor usudio se da kaže da smatra svojom patriotskom obavezom da se nađe na beloj listi preduzeća kojima se dozvoljava trgovanje sa partnerima iz Evropske unije

      Direktor A pita se da li je u ovom trenutku uputno biti optimista. Njegova ranije privatizovana firma bila je već na putu da dobije stranu investiciju kad je Evropska unija odlučila da pooštri već postojeće sankcije i zabrani trgovanje i investiranje u firme iz Srbije. Investicija je privremeno obustavljena, usledila je trka za papirima kojima bi se dokazalo da firma nije u vezi sa režimom Slobodana Miloševića i, po svoj prilici, firma se sada nalazi na "beloj listi".
       U dubini duše, direktor firme B pita se nije li napravio fatalnu gešku u uspešnoj karijeri. Država ima učešće u njegovoj firmi sa 25 procenata i, po definiciji, B je kandidat za "crnu listu". Firma B godinama uvozi opremu od jedne srodne evropske firme u vrednosti većoj od 100.000 evra, što je propisani limit. Posle dokaznog postupka, firma B stigla je na belu listu, ali direktor se pita neće li on dospeti na crnu listu srpskih vlasti.
       U kancelariji direktora firme C ne radi erkondišn. Firma C taman je usaglasila standarde sa evropskim i, uprkos svemu, nekako uspeva da održi poslove sa svojim nemački partnerima. Direktor briše lice maramicom i počinje da misli o vrućinama u Indiji. To bi, prema uputstvu Privredne komore Jugoslavije, trebalo da bude novo tržište za njegovo preduzeće.
       Svi direktori iz ovog teksta i njihove firme su stvarni i svaka sličnost je namerna, ali samo se jedan direktor, Jovan Mileusnić, direktor "Jugohemije" usudio da se javno usprotivi ideji PKJ koja je preduzećima savetovala da nipošto ne pokušavaju da svoje preduzeće stave na belu listu jer će to biti smatrano znakom direktne neposlušnosti vlasti.
      
       Svaka sličnost je namerna
       "Uradiću sve da svoju firmu stavim na belu listu i to smatram vrhunskim znakom patriotizma", izjavio je Mileusnić u Privrednoj komori Srbije. Evropski izvori tvrde da su do njih stigli zahtevi više stotina srpskih preduzeća, a Ekonomist intelidžens junit (EIU) predviđa da će, kad budu u potpunosti primenjene, sankcije EU imati efekat potpunog trgovinskog embarga. "Teško je poverovati da će bilo koja kompanija iz Srbije rizikovati da navuče gnev vlade javno oglašavajući svoju nezavisnost ili opozicioni stav prema režimu", ocenjuje se u toj analizi objavljenoj početkom maja ove godine.
       "Pametne sankcije" (smart sanctions), kako je administracija EU nazvala nove crne liste za bliske saradnike predsednika Jugoslavije i sva državna preduzeća, trebalo je da pogode elitu, ali je njihova delotvornost jednaka koliko i delotvornost "pametnih bombi" koje bi trebalo da pogađaju samo vojne ciljeve, ali to ne čine, kaže se u tekstu. Dodatne probleme stvoriće i užasno spora i složena birokratija EU, što će praktično značiti da će bilo kakav oblik direktnog trgovanja između Srbije i Evropske unije biti onemogućen.
       Mihajlo Milojević, predsednik PKJ, savetovao je preduzećima da traže "rupe i prolaze" da bi zaobišli sankcije, ali su srpska preduzeća već do te mere postala "ilegalci" da je od njih, izgleda, nemoguće tražiti da budu još malo više "partizani".
       Na sajtu Evropske unije 29. maja je objavljen još jedan od mnogobrojnih dodataka "crnoj listi" preduzeća kojima nije dozvoljeno poslovanje sa EU i u kojima različiti predlagači iz Nemačke, Francuske i Italije traže da se Genex-ove firme u Austriji i Nemačkoj stave na crnu listu, da se to isto uradi sa firmom Jugopetrola "Jusico", i da se na spisak uvrste različite strane firme koje su vlasnički povezane sa Invest importom, Inex-om i ostalim spoljnotrgovinskim firmama iz Srbije. Za one koje su već prestale da rade tokom prethodnih sankcija, traži se da budu uklonjene s liste, ali se u poslednjem paragrafu pedantno konstatuje da predlagači samim činom brisanja ne podrazumevaju da te firme nisu bile u bliskoj vezi sa režimom.
       Istom odlukom preduzeće "Magnohrom" obavešteno je da njegovo objašnjenje da su vlasnici te firme u inostranstvu sadašnji i bivši radnici te firme, nije prihvaćeno jer je "Magnohrom GMBH" i dalje povezan s istoimenim društvenim preduzećem u zemlji.
      
       Kako rade "tasteri"
       Mnoga društvena preduzeća u Srbiji krenula su u privatizaciju i sada je nejasno da li i kad su većinski privatizovana spadaju u red onih preduzeća prema kojima EU primenjuje sankcije. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, veruje da je pritisak na srpske firme da se privatizuju, sporedan ali suptilan pritisak.
       Kada je odluka EU tek objavljena, najviše euforije bilo je među privatnicima, telefon G 17 Plus, koji ima dobre kontakte sa međunarodnom zajednicom, usijao se, a onda je sve splaslo. Većina privatnih firmi ima mesečni izvoz manji od 100 000 evra i time, po definiciji, ne potpada pod sankcije. Ali... Kako tumači dr Kovačević, liste su zamišljene tako da mogu da se brzo menjaju i prilagođavaju te ni oni koji su na beloj listi nisu sigurni da će zauvek na njoj ostati.
       Jedna strana firma uputila je administraciji EU u maju, a zatim ponovo početkom juna pismo u kojem tvrdi da grčki ogranak srpske privatne firme ne samo da obavlja poslove za potrebe srpskih vlasti već, navodno, preko njenih računa (kako tvrde potpisnici pisma) neke grčke firme zainteresovane da dobiju posao u Beogradu uplaćuju provizije vladajućim partijama u Srbiji. Američka administracija je, s druge strane, započela istragu o učešću nekoliko grčkih kompanija u poslovima sa Srbijom, tokom sankcija.
       Kovačević smatra da se uputstvom koje je izdala Komora nastavlja zatvaranje zemlje, da je želja vlasti da tim postupcima i povećanjem takse za izlazak iz zemlje do krajnjih granica suzi kontakte građana Srbije sa inostranstvom i da je bela lista način da preduzeća pokažu da to ne žele. Bele liste trebalo bi da predstavljaju neku vrstu "belog otpora"- zdravog razuma - nasuprot rastućoj u državnim medijima proizvedenoj fobiji od međunarodne zajednice, plaćenika i izdajnika.
       "Ideja da preduzeća sa bele liste mogu da postanu neka vrsta vođa ekonomskog otpora je apsurdna" - smatra dr Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Jednostavno, ona su unapred autsajderi".
       U pervertovanom sistemu kakav vlada u Srbiji, konstatuju analitičari EIU, ulazak na listu zvaničnika kojima zabranjuje izdavanje viza za zemlje EU postalo je neka vrsta "ordena za patriotske zasluge", što je dovelo do još veće kohezije elite oko predsednika Jugoslavije.
       Kad i ako bela lista preduzeća bude objavljena, možda bi je valjalo uporediti sa listom na kojoj su članovi upravo osnovanog Aktiva privrednika i privatnih preduzetnika Jugoslovenske levice. Da se empirijski utvrdi koja je od lista bila "smart one".
      
       TANjA JAKOBI
      
      

Uputstvo Privredna komora Jugoslavije uputila je preduzećima dopis pod naslovom "Ponašanje JU privrede prema dodatnim restriktivnim merama EU od 6. 4. 2000".        "1. Direktori preduzeća ne treba da daju izjave niti da potpisuju nikakve dokumente na osnovu kojih se stavljaju na belu listu.        Predstavnici JU preduzeća, komora i institucija ne treba da daju podatke o poslovanju sa inostranstvom stranim ambasadama i drugim stranim predstavnicima.        2. Preduzećima iz Jugoslavije, posebno iz Srbije preporučuje se da vode računa gde van svoje teritorije otvaraju firme i predstavništva i koga postavljaju za rukovodioce tih firmi.        3. Posebno sagledati firme na Kosmetu u srpskim enklavama preko kojih se direktno može raditi.        4. Isto tako za saradnju sa EU treba koristiti mešovite firme koje preduzeća iz EU imaju sa JU firmama.        5. Neophodno je tražiti načine, prolaze, rupe i prijateljske firme za neophodno poslovanje sa firmama iz EU.        6. Posebno je važno nalaziti načine transporta robe u JU i iz JU.        7. Za proizvode koje JU izvozi u EU koristiti firme iz RS i Makedonije gde god je to moguće i ekonomski opravdano.        8. Maksimalno raditi na jačanju saradnje sa privredama prijateljskih zemalja, sa kojima radimo i sa kojima je moguće raditi.        Posebno sagledati robu koja se može izvoziti i uvoziti iz Indije i preduzimati aktivnosti za proširenje strukture i povećanje robne razmene.        Imajući u vidu da u Indiji nema JU predstavništava, potrebno je što pre organizovati sastanak zainteresovanih preduzeća radi otvaranja više predstavništava.        9. Privredna komora Jugoslavije će informisati o aktivnostima članove upravnog odbora i predsednike odbora i uključiti ih u ove napore."        Pismo je dato u celini. Direktorima srpskih preduzeća prosleđeno je preko Privredne komore Srbije.