Ksenija Radulović

      Ovogodišnji dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku je dramaturg i magistar teatrologije Ksenija Radulović. O tome kako vidi ovdašnju pozorišnu scenu, za NIN kaže:
       - Srpsko pozorište vidim kao čistu simulaciju. Recimo, čitav pojmovni sistem izmenjen je do grotesknih razmera. Predstave tzv. repertoarskog standarda proglašavaju se za događaje sezone, a estradni diletantizam uvodi se na reprezentativne scene i prodaje s etiketom eskapizma i pod parolom "narod to voli". Deo projekata planski se namenjuje ukusu i mentalnom nivou publike koja je klasičan produkt Miloševićeve Srbije, a posle se u javnosti demagoški priča o tobožnjoj estetici eskapizma - sve bi to, inače, bilo vrlo lepo kada bismo za takvu estetiku bili zanatski i umetnički zreli. Poštenije bi bilo otvoreno reći da je reč o čistoj "tezgi" i preživljavanju - što je, uostalom, sasvim legitimno.
       Mislim da su čak i priče o opskurnim klanovima najobičnija simulacija. Za funkcionisanje klana potreban je ipak nekakav sistem, organizacija - a mi za to po definiciji nismo sposobni. Ovde se ljudi udružuju jedino da bi ogovarali konkurenciju ili po principu postojanja zajedničkog neprijatelja. Naravno, u svemu tome čudno je da nekakvo pozorište još postoji, a čak se čudim i samoj sebi što uveče, kad krećem na neku predstavu, još uspem da se radujem.