Kako načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković doprinosi ustavnom poretku

      Sam narod je narodni heroj, zato je dobio visoko priznanje. Načelnik Generalštaba VJ, general-pukovnik Nebojša Pavković, simbolično je uručio našem narodu Specijalnu plaketu VJ za veličanstveni trijumf nad NATO agresorom, a predsedniku Miloševiću, kao oličenju tog naroda, Veliku plaketu VJ, višu po rangu, i sablju dimiskiju. Tim povodom general Pavković je naglasio da je sloboda na lestvici vrednosti iznad života, što je sve očiglednije.
       Nekad je predsednik Milošević preferirao policiju, sada preferira vojsku, jer je vojni vrh vrlo podoban. A vojni vrh ume da mu uzvrati, lepim rečima i plaketama. Ljubazno je, recimo, od generala Pavkovića što predsednika Miloševića naziva svojim vrhovnim komandantom, iako u Ustavu ne piše baš tako; to je, veli Pavković, faktičko stanje stvari, predsednik Milošević se dokazao heroizmom u ratu i miru, Ustav samo smeta. Pavković, zapravo, dovođenjem stvari u red, brani ustavni poredak, jer mu se zakleo, a takva su i pravila službe. Genijalnost je iznad Ustava!
       Rez, sledi citat. Iščitavajući dela dr Mire Marković, list "Smederevska sedmica" otkriva definiciju kiča. "Prvi princip, princip neadekvatnosti omogućava da se kič prepozna u nepodudarnosti koja postoji između cilja i načina na koji taj cilj treba da se ostvari", piše dr Mira Marković u Sociologiji za prvu godinu Prirodno-matematičkog fakulteta. "... Umesto, dakle, da se teškoće i kriza u društvu rešavaju mobilizacijom materijalnih i duhovnih snaga kojima društvo raspolaže da se iz krize izađe, što bi bilo i racionalno i patriotski, vrši se od strane vlasti mobilizcija naroda za mržnju prema nekom, uglavnom nedužnom krivcu, ali i za lojalnost prema režimu čiji su predstavnici znak istorijskog proviđenja, pa im kao takvim pripada i apsolutna podrška. Nepodudarnost između cilja - ispoljavanje patriotizma - i sredstava da se on izrazi, zbog čega dolazi do transformacije patriotizma u nacionalizam, predstavlja područje kiča."
       To, pak, što dr Mira Marković piše odnosi se na nenarodne režime, naš je narodni, inače ne bi pisala. (Otud se neke pobočne partije hvale da svoju ideologiju zasnivaju na njenom naučnom radu). Sve se radi s narodom i za narod. Naša politika je narodna (Ivica Dačić), vojska je narodna (Nebojša Pavković), dok neki pokušavaju rušenje vlasti koja pripada građanima (Svetozar Simović, JUL).
       S tim u vezi, a povodom Dana Vojske Jugoslavije - kao da je svakoga dana u Vojsci neki dan - deljene su povelje i činovi, kako pojedincima, tako i ustanovama. Ne daj Bože da još jednom porazimo NATO! Mrkonjić bi postao maršal, a Zoran Đinđić Mata Hari!
       Generalštab Nebojše Pavkovića je pravičan, ali strog. Kad su svečanosti na trenutak utihnule, sastao se Sud časti pri Generalštabu i bivšem načelniku Momčilu Perišiću, general-pukovniku u rezervi, oduzeo čin rezervnog oficira, zbog grubog zanemarivanja dužnosti! Perišić je zanemario dužnost tako što se bavi politikom, i to opozicionom. I Pavković je političar sa epoletama, ali ne zanemaruje dužnost: uvek zna šta treba da kaže, i kaže. Pri tom je istaknuti patriota.
       Patriotizam nema granica, pa ni skrupula. Najdalje je u toj stvari otišao mr Ivan Marković iz JUL-a, ministar i glasnogovornik, koji radi u paru s Goranom Matićem. Dogovorili su se, veli, Medlin Olbrajt i Milo Đukanović sa Vukom Draškovićem da mu pucaju pored slepoočnice u uvo, tako da Vuk vidi metak, i da posle optuži režim u Beogradu za terorizam, što je već činio povodom kamiona na Ibarskoj magistrali! (Stvarno, čiji je kamion, čiji je pesak, nije kamion dugme da se ne zna čiji je?). Taj svoj vodvilj Marković je nazvao "Vuče, pazi metak".
       Posle su otkriveni atentatori iz Budve; među njima nema ni Olbrajtove, ni Đukanovića, samo neki Beograđani...
       U korisnom patriotskom raskrinkavanju, u jeziku i pameti, dalje od Markovića otišao je jedino pjesnik Momir Vojvodić iz Centralne otadžbinske uprave...
       Pitam - ako smem da pitam - da li bi mr Ivan Marković pristao, u interesu svoje partije i levice uopšte, da mu, po dogovoru, pucaju santimetar od oka i dva santimetra od mozga!? Mislim, kao patrioti...
       General Pavković kaže da se nismo borili samo za sebe, nego za mir i životni smisao čovečanstva u milenijumu koji nastupa. Uprkos našoj širini, strana štampa ipak nagađa kako predsednik Milošević traži mesto pod suncem za sebe i svoju imovinu. Svet je nezahvalan. I ljubitelji američke opcije mogu da budu zadovoljni: iako smo veličanstveno pobedili, Amerikanci u Bondstilu kod Uroševca pripremaju deponiju nuklearnog otpada. Makedonija, koju je NATO praktično okupirao, već služi kao skladište nuklearnih sirovina. Tako Amerika drži Evropu u strahu od trovanja. Evropa je poslušna.
       Načelnik Generalštaba je naočit čovek, kad bi hteo mogao bi da ima uspeha kod žena. Žene vole oficire. Generali su pravi žuškarci. Kaže Madam San Žen, pucaju i tucaju. Uzmimo ministra odbrane generala Ojdanića. Njime naša vlast - ministarstvo pravde - preti ženskom personalu Tribunala u Hagu...
       U tom smislu narod i vojska su srodni po oružju.
       Niko nema što Srbin imade!
       Narod i vojska su jedinstven živi organizam.
       Kad su ušli u Beograd, Titovi generali - koji je stigao da se okupa - zabavljali su se s balerinama.
       Ovi današnji dejstvuju u duhu vremena, forsiraju estradne zvezde i televizijske voditeljice, naročito plavuše.
       Sanjaju nove bitke.
       Nečiji prozor mora pasti!