Šta bi rekli banatski paori kad bi svaka treća njiva bila zasejana bundevama, a šta Šumadinci kad bi im savetovali da umesto šljiva sade - zovu?

      Kad se pre neki dan žestoka oluja sručila na austrijsku pokrajinu Štajersku napravivši štetu od desetak miliona maraka, na naslovnoj strani "Klajne cajtunga", dnevnog lista iz Graca, pisalo je : "Ugrožen prinos bundeva"! Kirbis, tako zovu ovu biljku, jedan je od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda Austrije, ulazi u bilans godišnje proizvodnje produkata važnih za ishranu. U Štajerskoj utoliko više: svaka treća-četvrta njiva u okrugu Grac zasejana je "ludajama", što bi rekli Banaćani.
       Razlog za ovu čudnu orijentaciju nije preterana ljubav prema bundevari, niti Austrijanci imaju naviku da na utakmicama cepkaju semenke. Ali, semenke bundeve jesu razlog što je ona postala jedan od glavnih poljoprivrednih proizvoda. Ulje isceđeno iz njih neobično je cenjeno, a košta desetak puta više nego suncokretovo: oko trideset maraka litar! Razvila se čitava industrija za proizvodnju mrke tečnosti što podseća na sojino ulje - ali samo na prvi pogled. U gurmanskim restoranima nezamenljivo je kao začin za salate. Inače, pridaje mu se izuzetan značaj kao prirodnom leku. Na primer, za prostatu.
      
       Žetva
       Nekoliko vrsta hleba i peciva računa se u vrhunac pekarskog zanata jer su zamešeni i ispečeni s bundevinim semenkama: mlevenim, seckanim ili celim.
       Napravljen je čak i kombajn za žetvu bundeva. Zamenjuje skupu radnu snagu, skuplja velike okrugle plodove, vadi semenke, "meso" izbacuje. Za stočnu hranu, ali kažu i za proizvodnju "garantovano prirodnih" sokova i džemova, kao osnovna masa.
       Ceđenje "olaja" iz svega što raste u prirodi a sadrži masnoću davnašnja je sirotinjska tradicija. Poslovično čuvarni, Štajerci nisu kao drugi nemilosrdno uništavali stare mašine i pogone, pa su neke olajnice poslednjih decenija ponovo u pogonu - cedeći ulje iz semena bundeve, predstavljaju ujedno veliku turističku atrakciju. Naravno, glavni posao obavljaju moderne poniklovane mašine. Već je zabeležena i afera falsifikovanja bundevinog ulja (kirbisel), što je shvaćeno kao veoma ozbiljan prekršaj.
       "Ja se popo na ludaju pa vidio Kekendu".
       Ako kirbis, bundeva, ludaja, kao jedan od osnovnih poljoprivrednih proizvoda Austrije možda i neće začuditi naše seljake, drugi odnedavno važan agrarni proizvod hoće. Šta bi rekli Šumadinci i Valjevci kad bi im savetovali da umesto šljivika podižu zasade zove? I to je specijalitet Štajerske, ali i drugih austrijskih pokrajina. Opet kao iskustvo iz vremena nemaštine, ostala je tradicija domaćeg soka od zovinog cveta. Pre više godina neki dovitljiv čovek napravio je originalno austrijsko osvežavajuće piće, koje je u ovoj zemlji po popularnosti slično koka-koli, uzevši za osnovu sok od zove. Jedan od najpikantnijih dezerta koji se služe u ekskluzivnim restoranima je kandirani cvet zove. Zato su plantaže zove nikle po štajerskim dolinama.
      
       Čarolija mašte
       Uljana repica je treći, iako ne nepoznat specijalitet austrijskog agrara. U proleće se na velikim prostranstvima Burgenlanda i Donje Austrije žute njive pod ovom kulturom. Na gradskim autobusima stoje ponosne parole: "Ja vozim na prirodni dizel". Proizveden iz uljane repice.
       Pritisnuti potrebom da zbog ulaska u EU napuste svoj dosadašnji gotovo idealan sistem državnog protekcionizma za agrar, sa sigurnim visokim cenama i isto tako sigurnim otkupom, Austrijanci se snalaze. Ako se proizvodnja kukuruza ne isplati pod EU uslovima - bundeve hoće.
       Iako po osnovnim pokazateljima poljoprivreda nema presudan značaj za zemlju budući da je u njoj zaposleno svega oko 5,5 odsto radnika, a ona čini samo 2,5 odsto nacionalnog dohotka, Austrija je po mnogo čemu u stvari seljačka zemlja. Više od polovine poseda su između jedan i 10 hektara i za njih je na ovaj ili onaj način vezano oko milion ljudi. Alpska republika je možda i jedina zemlja razvijenog sveta gde nisu ispražnjena sela a gradovi prenaseljeni. Beč je početkom veka imao nekoliko stotina hiljada stanovnika više nego danas. Sitni posedi u velikom broju su ne samo izvor dopunskih prihoda zaposlenima u industriji i vikendašima nego i baza neobično razvijene turističke privrede. Interes da se sitni seljački posedi i dalje održe rađa ideje.
       Jedna od najnovijih je izložba "Čarolija bašte" u Gracu. Na mestu gde je decenijama vađen šoder nastalo je lepo veštačko jezero, pored kojeg je na nekoliko desetina hektara predstavljeno sve što zemlja može da rodi: od osnovnih poljoprivrednih kultura, do cveća. Milion različitih cvetova raspoređenih kao orijentalni tepih, hiljade odraslih stabala specijalno zasađenih, futuristička arhitektura zelenih površina - u sve to, plus novi hotel, uloženo je 550 miliona šilinga, ili oko 80 miliona maraka. Računa se s milion posetilaca, od toga 30 odsto iz inostranstva, i čistom zaradom, pored oplemenjivanja velikog prostranstva i pretvaranja u budući idealan poslovni prostor. Uzgred, Štajerska, zemlja u kojoj bundeve cvetaju, proizvodi automobile a prva je uspela da sve svoje opštine i naselja poveže kompletnim informacionim sistemom preko Interneta.
      
       DUŠAN SEKULIĆ