Makedonija je danas Meka apsurdnih situacija i događaja ali svakog Balkanca treba da raduje istina što su Makedonci otišli najdalje u njihovom prepoznavanju i ignorisanju

      (Od dopisnika NIN-a iz Skoplja)
      
       Makedonsko podneblje je lišeno ekstremnih prirodnih promena i u tom smislu je pristojno mesto za život. Međutim, u tom geografskom prostoru, i dalje omeđenom onim ružnim "priveskom" BJRM ljudi, zaslepljeni političari produkuju događaje dostojne svake enciklopedije apsurda. Ima li većeg apsurda od međunarodnog skupa Gligorovljeve fondacije u glavnom gradu Makedonije o temi "Miran rasplet krize u SR Jugoslaviji".
       To što su na tom skupu u luksuznom skopskom hotelu "Aleksandar palas" učestvovali i "eminentni" gosti iz Beograda, ne menja njegovu nelogičnost. Bivši makedonski predsednik i direktor svoje fondacije i bivši šef makedonske diplomatije Ljubomir Frčkovski, strašno su zabrinuti za budućnost Srbije.
       Obojica, međutim, ne daju ni pet para što je njihova Makedonija, suštinski, u mnogo većoj opasnosti od bilo koje balkanske zemlje. Osim polazne teze za taj "eminentni skup", da se svako stanje u SR Jugoslaviji posredno odražava i na stanje u Makedoniji, sve ostalo je lelekanje nad tuđim grobom.
      
       Deset godina VMRO-a
       Skopska "dobronamerna" debata o stanju u Srbiji, dakle ne u SR Jugoslaviji, bila je neposredan povod za razgovor sa Gligorovim o stanju u Makedoniji. U intervjuu "Utrinskom vesniku", prećutno zvaničnom glasilu makedonske opozicije, Gligorov, bez poznate zadrške i sa zakašnjenjem od najmanje godinu dana, mnogo šta vezano za sadašnji makedonski trenutak imenuje pravim imenom. Pri tom, naravno, zaboravlja da je svojim "ni tamo ni tamo", sam kumovao "nesrećnoj" vmroovsko-albanskoj koaliciji i onome što sada naziva "zlom budućnosti Makedonije".
       Prema Gigorovu, "ključne tačke pogoršavanja (makedonske) situacije, jesu: priznavanje Tajvana, dogovor sa Bugarskom o "zvaničnom" makedonskom jeziku i ulazak u (zonu) zapadni Balkan". Sagovornici iz"Utirnskog vesnika" su zaboravili da ga podsete da su se sve te "ključne tačke" dogodile još dok je on bio predsednik Makedonije. Svestan te činjenice, Gligorov se indirektno brani iskazom da je o svim tim događajima bio obavešten posredstvom medija. On takođe priznaje da je tokom predsednikovanja "potcenio" istorijsko nasleđe balkanskih zemalja u pokušaju da sa susedima Makedonije izgladi sve sporove.
       Kad i večito obazrivi Gligorov zaključi da su "Georgijevski i Tupurkovski "Džaferijevi taoci", onda se da razbrati zašto je trojna koalicija jedan u nizu makedonskih apsurda. Ona za posledicu ima progres albanskog radikalizma koji, prema Džaferiju, treba da poentira "potpunim izjednačavanjem s Makedoncima". Ispario je i programski zavet vmroovaca o trajnom zauzdavanju "razgoropađenog orla". Džaferijevi "državotvorci" sada pod kontrolom imaju ne samo makedonsku sadašnjost već i njenu budućnost. Ustupke koje je lider Albanaca činio svojim koalicionim partnerima sada naplaćuje sa kamatom.
       Tako je predsedniku Borisu Trajkovskom, uz javni prekor za nepromišljene izjave, poručio da ne smetne s uma kako je postao Gligorovljev naslednik. Georgijevskog hvali a njega i njegovu partiju gura u provaliju bez dna, odnosno u siguran poraz na predstojećim lokalnim izborima. U tome mu zdušno pomažu evropski izaslanici, koji ga na tajnim sastancima mole da se pomiri sa liderom opozicije Brankom Crvenkovskim. Istina, vmroovci danonoćno traže način kako da se izvuku iz Džaferijeve mreže, ali im to ne polazi za rukom.
       Predlog profesora Đorđa Marjanovića da to učine prostim hapšenjem "tetovskog mudraca" jednostavno nije izvodljiv jer pravosuđem sada rukovodi jedan od najvatrenijih Džaferijevih pristalica.
       Ima li većeg apsurda kad lideri opozicionih partija odbiju poziv predsednika države da se s njima posavetuje o "zabrinjavajućoj bezbednosnoj situaciji u zemlji". "Za nas je g. Trajkovski samo građanin ove zemlje i nemamo nameru da s njim raspravljamo o bilo čemu, a najmanje o bezbednosti zemlje", izjavio je Vlado Bučkovski, potpredsednik najveće opozicione partije. Sa sličnom pretnjom su poziv Trajkovskog na konsultacije prokomentarisali i alternativci Vasila Tupurkovskog, ali je Cile nacionale ostao dosledan svojoj nedoslednosti. Sastao se sa Trajkovskim samo da bi potom izjavio da predsednik još nije spreman da primi akreditive tajvanskog ambasadora, ali da to ne znači da ih neće primiti - u dogledno vreme.
      
       Neumoljivi Grci
       Atina je i dalje neumoljiva što se tiče uskraćivanja prava Makedoncima da im se država zove ustavnim imenom a pod njenom kontrolom je i priznavanje Makedonske pravoslavne crkve. Grčki predlog da MPC bude priznata za samostalnu, ali samo pod imenom ohridska arhiepiskopija, podvojio je makedonsko sveštenstvo, vernike i političare. Sinod MPC se još nije izjasnio, čak ni posle susreta sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, ali se u Skoplju već govori i piše o podvojenom mišljenju o grčkom predlogu.
       Neki sveštenici, pre svih ovde veoma popularni otac Sandžkovski i arhijerej Jovan smatraju da je "solucija" o ohridskoj arhiepiskopiji dobra za MPC.
       Akademik Blaže Ristovski je kategoričan i tvrdi da bi to bio "istorijski presedan sa dalekosežnim negativnim posledicama". Mnogo šta o tome biće jasnije posle već zakazanog susreta predstavnika MPC i SPC u manastiru Kaleniću "negde u julu".
      
       MILE RADENKOVIĆ