NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Iluzija budućnosti

Nekako u istom trenutku kada se raspao Sovjetski Savez i Jugoslavija, počele su priče o globalizaciji svetske privrede - u bivšim zemljama SSSR-a i SFRJ te priče su uvek vezane za tranziciju

      Prema procenama stručnjaka Sekretarijata OECD novo globalno doba treba da počne za nepune dve godine. Što naš narod kaže, niko u svom selu ne može da bude prorok. Niko osim stručnjaka koji kreiraju globalnu svetsku ekonomiju. Oni znaju šta će se dogoditi i kako, jer ako to ne bude kako su oni zamislili, oni će uraditi sve da to tako ipak bude.
       Globalizacija svetske privrede i sve što ona sobom donosi promiče pored vlada većine zemalja, brojnih institucija i naučnika. Događaju u Sijetlu, na sastanku STO (Svetska trgovinska organizacija) i u Italiji, pripisani su, a zaista su to i bili, kao neka vrsta neohipi pokreta, koji nije jasno definisan. Između ostalog i zato što "integralnije ekonomsko-proizvodno-razvojno usklađivanje i informacijsko-menadžmentsko povezivanje i koordinacija" nikako ne može da bude pojam koji će biti jasan običnom čoveku (bez obzira na njegov nivo obrazovanja).
       Zbog toga u svim zemljama u tranziciji skoro da ne postoji nikakva naučno obrađena literatura. Globalizacija svetske privrede se shvata samo kao američko zlo, ili dobro u koje MI nismo umešani, već nas neko "umešava", naravno, za naše dobro.
       Drugo, pitanje je koje su to zemlje u tranziciji. Prema opštem pojednostavljenom mišljenju, to su bivše socijalističke zemlje. Ali, po mišljenju profesora dr Sretena Sokića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, zemlje u tranziciji su, pored pomenutih, i većina nerazvijenih zemalja i neke evropske zemlje (Španija, Portugalija, Grčka), koje su već u načelu prihvatile pojam globalizacija svetske privrede.
      
       Arhitekta novog sveta
       "Pred svim zemljama je prihvatanje novih sadržaja i dominantne uloge pojedinih visokorazvijenih zemalja, a posebno SAD, kao glavnih nosilaca sadržaja i oblika globalizacije. Još za vreme izborne kampanje Bila Klintona, SAD su postavile sebi zadatak da ostvare ulogu arhitekte novoga sveta i postanu 'faktor podrške pozitivnim snagama globalne integracije - ekonomske, tehnološke, političke', što znači da je nađen povod za evoluciju - pretvaranje državnih interesa u globalne, a u najnovije vreme u gotovo samostalnu odluku o upotrebi vojne sile NATO", kaže dr Sreten Sokić, pisac knjige "Tranzicija - iluzija ili budućnost" ("Zavet", Beograd 2000), jedne od retkih knjiga te vrste koja se bavi nama još nepoznatim pitanjima iz naše stvarnosti i budućnosti.
       Prema proceni stručnjaka OECD, novo globalno doba će omogućiti da zemlje koje se danas nalaze u siromaštvu ostvare "znatno viši nivo materijalnog bogatstva". Ne zna se ni kad će biti ostvaren taj viši nivo bogatstva - ni po koju cenu. Ono što dr Sokić primećuje jeste činjenica da uprkos brojnim problemima, najrazvijenije zemlje tragaju za "novim načinom" kako da u raznovrsnim "eksportnim varijantama, ublaže sopstvene negativne tokove i stabilizuju svoju ekonomiju".
       Gde je tu, onda, briga za zemlje koje žive u siromaštvu? Vlade ovih zemalja istovremeno postavljaju nerealne, čak i nekontrolisane zahteve za regionalno zadovoljenje od "posebnog državnog interesa". Evropska unija je preduzela niz ekonomskih mera koje presudno utiču na savremene procese globalizacije, prvenstveno štiteći svoje interese i "previđajući" ekonomske efekte savremene globalizacije po pojedine ekonomije i zemlje, koje su vrlo često negativne. Većina zemalja koja se nalazi u procesu tranzicije očekuje i priželjkuje saradnju sa visokorazvijenim zemljama. Od ove saradnje kao i od materijalne i ekonomske podrške zavisi i praktični rezultat započetih temeljnih reformi. Nažalost, svetski procesi globalizacije, za sada, nisu uvažili napore tih zemalja za uključivanje u njihove globalne tokove.
       "Nastanak novog globalnog doba ekonomije i razvoja demokratije uslovljen je politikama i strategijama niza regionalnih svetskih integracija, uvek pod uticajem pojedinih visokorazvijenih zemalja Zapada", kaže dr Sokić. Očigledna je želja Evropske unije da se osamostali, ali ne na račun zemalja u tranziciji što bi ih, moguće, udaljilo od procesa svetske globalizacije.
      
       Ekonomija tranzicije
       Poslednjih godina javljaju se mnoge inicijative za privrednu obnovu Balkana. Evropska unija prošle godine osnovala je tim pod nazivom "Snage za Balkan", sastavljen od bankara, ekonomista i inženjera, da bi utvrdila prioritetne projekte u razvoju ovog regiona i pomogla oporavku i ekonomskoj stabilizaciji jugoistočne Evrope. Sve zemlje jugoistočne Evrope su u nekoj vrsti tranzicije koja je, nažalost, primećuje profesor Sokić, bitno uslovljena mnogim slučajevima blokade i sankcijama prema SR Jugoslaviji.
       U periodu 1992 - 1996. SAD su primenjivale sankcije protiv 35 zemalja.
       "To je američkim kompanijama ili potpuno blokiralo pristup tržištima čija je vrednost procenjena na 790 milijardi dolara ili 19 odsto ukupnog izvoznog tržišta."
       Očigledno je da proces svetske globalizacije polako menja ekonomsku, ali i političku sliku sveta. Iako je odavno bio najavljivan, niko ga ozbiljno nije shvatao, naročito ne socijalističke zemlje koje su tada bile u fazi prestrukturiranja društva koje je nametalo njihovu potrebu za tranzicijom. Niko, u prvi mah, nije mogao da shvati šta to SAD i druge visokorazvijene zemlje Zapada smatraju pod procesom svetske globalizacije. Sve zemlje postsocijalističkog sistema opredelile su se, nezavisno od objektivnih specifičnosti i mogućnosti, za tranzicione procese. Ali, prve promene vrlo brzo su zastale i dosadašnji rezultati doveli su do velikog, čak tragičnog jaza u odnosu na visokorazvijene zemlje. Ulaganja za ubrzanje tranzicionih procesa još su na nivou opštih apela i opredeljenja a ujedno i ključna poluga za očuvanje vlasti u ovim zemljama.
       Očigledno je da ova knjiga profesora Sretena Sokića tek otvara temu koja praktično postaje "noćna mora" ili glavni problem svih nerazvijenih zemalja u koju su nekim čudom upale sve zemlje bivšeg socijalističkog sistema, nepripremljene, s otvorenim mogućnostima za sve vrste manipulacija.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu