NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Istorija svetske gluposti

Peti međunarodni salon karikature Zemun 2000 postao apsolutno najveća domaća smotra karikature i jedna od 15 najznačajnijih svetskih smotri

      U javnosti je gotovo neprimetno prošlo nedavno otvaranje, u poslednjih nekoliko godina nesumnjivo najznačajnije smotre karikature u našoj zemlji, petog po redu Zemunskog salona. Kako to ovde i biva jedna jedina osoba je u drugoj polovini devedesetih započela da organizuje, ni manje ni više nego međunarodno takmičenje na zadatu temu. Na ovom, već petom po redu konkursu (tema: "Istorija sveta od praistorije do 2000") izdavačkog preduzeća "Trag" na čijem je čelu Branko Najhold, učestvovalo je čak 505 umetnika iz 55 država sa 1 142 rada. I po ostalim prethodno navedenim kriterijumima, ovo je izuzetno uspešan konkurs. U Srbiji se s njim tek donekle mogu meriti samo "Zlatni osmeh Beograda" u organizaciji ULUPUDS-a i kragujevački salon antiratne karikature, ali ove dve, ionako manje smotre su bijenalne.
       I novčane nagrade su za naše prilike neuobičajeno visoke. Po odluci žirija, na čijem čelu je bila Klaudija Pesina (Italija), osvojili su ih: prvu (1 500 DEM) Darko Drljević, drugu (1 000 DEM) Javor Popov - Bugarska) i treću (500 DEM) Ignjat Gatalo. Dodeljena su i četiri specijalna priznanja (Patriku Hejmansu - Belgija, Jinu Huiu - Kina, Tomislavu Kraupi i Jovanu Prokopljeviću iz naše zemlje), kao i Plaketa Salona - priznanje za sveukupan doprinos ovdašnjoj karikaturi koje je ove godine pripalo Predragu Koraksiću Koraksu.
       Sasvim je sigurno da projekat ne bi uspeo da oni koji su ga "izneli" tokom pet sezona Najhold i njegova saradnica Julijana Živković nisu imali ono što kod nas uglavnom nedostaje - podršku okoline. Zaljubljenici u Zemun i karikaturu, poslovni ljudi i galeristi iz ovog mesta (Zoran Milinković, Milan Jan i Zvonko Biro, kao članovi Saveta Salona, Milan Janković, kao direktor, i Stojadin Mirkulovski, kao predsednik Salona) potpomogli su realizaciju, i finansijski i "logistički". Sve je podržao i Bata Ljubišić ustupivši Salonu galeriju "Stara kapetanija" na čijem je čelu. Sve nabrojano je dovelo do toga da je zemunski korpus do sada najveći domaći, a izvesno je da je postao jedan od 15 najvećih i najznačajnijih u svetu, što je u ovom našem okruženju gotovo nezamisliv uspeh.
       Ako se složimo da je Koraks ovdašnji "karikaturista devedesetih", onda je Najhold na istom polju "aktivista decenije". Ne samo što je od jednog gradića napravio svetski poznato mesto, već je i osnovao prvi, i za sada jedini domaći teorijski časopis za karikaturu "Kart", a, kao što je teorijska knjiga o karikaturi Slobodana Novakovića "Smeha, crtači" obeležila osamdesete, tako je i Najholdovo antologijsko delo "Zemunska škola karikature" reper devedesetih.
       Karikaturisti su, po prirodi svog posla, prisiljeni da razmišljaju pojednostavljeno, na granici stereotipa, na ivici koju, nažalost, često prelaze. U svakom slučaju, ograničen broj simbola kojima barataju doveo je do toga da su se teme i epohe na konkursu spontano razgraničile, a organizator pristigle radove tematski, žanrovski i hronološki lako razdvojio na poglavlja ("Praistorija", "Rimsko carstvo", "Napoleon", "Trojanski rat"...)
       Da nije novčanih iznosa, bilo bi gotovo nebitno kojim redosledom su nagrađivane karikature. Najvažnije je da je skoro svim najuspešnijim pripalo poneko priznanje. Prvu nagradu je osvojio crtež na kojem je prikazan Indijanac koji je, čim je video da se Kolumbo približava današnjem američkom kopnu, otišao na ivicu litice sa vezanim kamenom oko vrata, nameren da izvrši samoubistvo.
      
       SLOBODAN IVKOV


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu