Predstavnici međunarodne zajednice tvrde da su spremni da pomognu proces povratka srpskih izbeglica. Naša država, međutim, na samom startu postiže autogol - zabranjuje miting u Kraljevu

      Prošle nedelje sam u jednom danu doživeo dva razočaranja. Nisam verovao da će država pokušati da zabrani miting "Za povratak" koji je Srpsko nacionalno veće organizovalo u Kraljevu, s ciljem da okupi, motiviše i mobiliše prognane Srbe da se vrate u svoj zavičaj. Bio sam iznenađen i kada sam spazio olakšanje kod ljudi, na ulasku u okupirano Kosovo, koji su se, posle mitinga, iz Kraljeva vraćali u Kosovsku Mitrovicu. Znam da se život u teškim vremenima, po pravilu, sastoji u razrešavanju zabluda i raspršivanju iluzija, ali nikome od nas nije jasno kome u našoj državi smeta inicijativa za povratak prognanih Srba na Kosovo i Metohiju.
       Srpsko nacionalno veće Severnog Kosova je sav svoj angažman posvetilo opstanku slovenskog življa na ovim prostorima. Borimo se za fizičku, pravnu i ekonomsku sigurnost Srba na Kosovu, a uslov svih uslova je povratak proteranih Srba.
       Pre ravno godinu dana, sa dvadesetak Mitrovčana koji nisu pripadali ni političkoj, niti ekonomskoj eliti, heterogenih po starosnoj strukturi, socijalnom statusu i obrazovanju, ali hrabrih i odlučnih, uspeli smo da odbijemo nalete militantnih Albanaca i sačuvamo severnu Mitrovicu. Bili su to očajnički otpori na, brzim odlaskom Vojske Jugoslavije i policije Srbije, opustošenom Kosovu. Očajnički i bez uspeha pokušavali smo da ubedimo ljude u kolonama iz Peći, Prizrena, Orahovca, Istoka, Kline, Prištine, koji su u panici bežali na sever, da se zaustave u Kosovskoj Mitrovici i da se tu konsolidujemo. Setili smo se sudbine izbegličkih kolona Srba iz Krajine i Bosne i Hercegovine. Među nama nije bilo nijednog profesionalnog vojnika, niti policajca. Prve nalete ekstremnih Albanaca smo odbili, a onda smo započeli pregovore sa Kforom. Pokušali smo da opstanemo nenasilnim sredstvima, da izbegavamo konflikte, da mobilišemo ljude...
       Krajem jula prošle godine napravili smo prve koncepte o povratku Srba. Kontaktirali smo prognane Srbe u Kraljevu, Čačku, Kruševcu, Beogradu... Septembra 1999. godine u Zubinom Potoku formiran je Komitet za povratak Srba. Bila nam je potrebna pomoć za povratak prognanih. Prirodno, pomoć smo najpre zatražili od svoje države. Insistirali smo da se Prištinski univerzitet vrati u Kosovsku Mitrovicu. Tražili smo pomoć države u snabdevanju, rekonstrukciji uništenih kuća, privrednih pogona, oživljavanju privrede, saobraćaja, telekomunikacija sa srpskim enklavama. Zahtevali smo finansiranje rada Srpskog nacionalnog veća i uključivanje državnih službenika i svih ljudi koji su na Kosovu, a nisu angažovani.
       Umesto pomoći, počele su zakulisne igre lokalnih vladajućih struktura koje su izgubile poverenje naroda, ali očuvale kontrolu fondova i pogrešnim informacijama o stanju na Kosovu ne doprinose opstanku Srba na ovim prostorima. Propagandno preuveličavaju humanitarnu pomoć koja se šalje na Kosovo. Počelo je i anatemisanje Srpskog nacionalnog veća, zbog toga što smo mi svedoci njihovih promašaja i neshvatljivog rivalstva.
       U međuvremenu, u Kosovsku Mitrovicu vratilo se više od 15 hiljada Srba. Početkom jula prošle godine u severnom delu grada bilo je svega dve hiljade Srba, a sada nas je više od sedamnaest hiljada. I to je rezultat koji ohrabruje.
       Mi želimo da se svi prognani Srbi vrate, jer njihov povratak znači opstanak Srba na Kosovu. Od toga nećemo i ne smemo odustati.
       Znamo da Srbe na Kosovo ne može da vrati vlada iz Beograda, jer nema nikakve kontakte sa Kforom i Unmikom. Bernar Kušner uz pomoć četvoročlane grupe Srba iz Gračanice, čak i da hoće, ne može da pokrene nikakvu ozbiljnu inicijativu.
       SNV Severnog Kosova, međutim, ima kontakte sa narodom, imamo i kakav-takav kontakt sa međunarodnim organizacijama Unmikom i Kforom, okupljamo sve srpske potencijale na ovom području, solidnu infrastrukturu i imamo recept kako se opstaje. Ne preterujem ako kažem da predstavljamo ozbiljnu snagu koju respektuju i međunarodne organizacije, konsultuju nas o svim svojim potezima vezanim za zdravstvo, školstvo i bezbednost u ovom delu Kosova.
       Kušner, međutim, 2. maja ove godine osniva svoj komitet za povratak Srba sa očiglednom namerom da opstruira, uspori ili potpuno spreči ovaj proces. Mi nismo ušli u taj komitet, jer smo shvatili suštinu i ne želimo da na taj način budemo potpuno ograničeni u svojim aktivnostima. Na ovaj način imamo poziciju strane koja priprema celu operaciju povratka, imamo snagu da izvedemo najveći deo te operacije, a preostali deo mora da izvrši međunarodna zajednica, ili da se jasno deklariše kao nedobronamerna i antisrpska.
       Pripremili smo planove povratka, odredili lokacije na kojima se može osigurati bezbednost, utvrdili da postoji želja prognanih Srba da se vrate na Kosovo. Potrebna je pomoć naše države, ali i međunarodne zajednice. Predstavnici međunarodne zajednice tvrde da su spremni da pomognu proces povratka srpskih izbeglica. Naša država, međutim, na samom startu postiže autogol - zabranjuje miting u Kraljevu. Nismo imali namere da politizujemo miting, da se vraćamo na greške, da bilo koga optužujemo, niti da se partijski svrstavamo. Upravo zbog toga poveli smo dvadesetak naših ljudi da bi sprečili eventualne ekscese ili pokušaje politizacije tog skupa. Ne želimo da ubiramo nikakve poene povratkom Srba na Kosovo. Nastojimo samo da tim procesom osiguramo opstanak na ovim prostorima.
       Kao što smo i najavili, održaćemo novi miting u Kraljevu 17. jula. Uveren sam da ćemo već tada imati prve rezultate u organizovanom povratku Srba na Kosovo i Metohiju. Moći ćemo da kažemo ljudima koji su putevi povratka, gde sada mogu da se vrate, kako da organizuju bezbedan život i kakva ih budućnost očekuje.
       Povratak prognanih Srba na Kosovo je proces koji niko neće moći da spreči. To je proces koji znači ispravljanje istorijske nepravde nanete jednom narodu.
       I pored svih problema i nerazumevanja, ja sam optimista i verujem da ćemo uspeti.