Izdaja - reč ovih dana lebdi srpskim informativnim etrom, političkim prostorom, kao zloćudni tumor metastazirajući u biću ove zemlje i njenih građana. Lepi se kao etiketa, svima odreda - mi njima, oni nama - i tako ukrug. Lepi se olako, bez imalo razmišljanja o tome šta ona znači, koje su konsekvence moguće kako po onog ko se etiketira, tako isto i po onog ko se usudio da bez procene i razmišljanja izrekne sud koji bi svakog patriotu kosnuo teže od bilo koje druge lične kvalifikacije i uvrede.
       Izdaja - izriče se, a da se ne zna njeno značenje, kazuje se, a ne analizira. Izdaja može imati više oblika, može biti zaodenuta u razna ruha, mogu se izdati razne stvari i ideje. Isto tako, ono što je izdaja sa jednog stanovišta, sa drugog ona to apsolutno ne mora biti. Međutim, najstrašnija izdaja jeste izdaja sopstvene duše. Bez obzira na to šta je nekog navelo na taj put, opravdanja i oproštaja ne može biti. Poslednjih godina srpska javnost pokušava da pronađe svoju dušu, da se vrati tradiciji, da sačuva otadžbinu i odbrani Kosovo, da omogući opstanak naroda i države. Da li se te težnje mogu kvalifikovati kao izdaja? Ko takve kvalifikacije ima smelosti da izrekne i u čije ime? I, na kraju, zašto Srbi u svakoj kritičnoj i prelomnoj situaciji moraju među sobom da traže "poturice"? Kada ćemo i hoćemo li se složiti oko toga šta nam valja činiti, a da sami ne činimo najveću prepreku ostvarenju željenog?
       Hoće li se probuditi duh solidarnosti koji se među ovim narodom ispoljavao sve do nedavno? Prilikom obeležavanja desetogodišnjice zločina u kragujevačkim Šumaricama, godine 1951. na stratište je došla grupa žena odevenih poput monahinja, dostojanstvene, kao preslikane sa ikona u našim srednjovekovnim manastirima, sa ručno vezenim tradicionalnim motivima na svojim nošnjama. Žene su, naravno, došle sa Kosova da oplaču ubijene i pored toga što nijedna od njih među žrtvama nije imala ni rođaka ni poznanika. "Za ime Boga, pa to su Srbi!" bio je njihov odgovor na pitanje zbog čega su onda prevalile toliki put i došle u Kragujevac.
       Imamo li pravo da izgubimo Kosovo? Ko će da ga izda?!
      
       SINIŠA LUKIĆ,
       Bečej