Selektor Vujadin Boškov veruje da su, uprkos našoj tehnici i taktici, svi ostali imali sreće

      Narod više nema za šta da se uhvati; JUL nema za šta da se uhvati, a ni ministar sporta Đerić. JUL nema kome da uputi čestitke, Đerić nema koga svečano da primi. Puk'o fudbal!
       (Ostaje nam odbojka, dok je ne učlane u JUL).
       Kome Vlada narodnog jedinstva da poruči: Pokazali ste kako se brani obraz otadžbine i ustavni poredak zemlje!
       Šta će reći opozicija?
       Kako defetizam ne bi kočio reformu društva, najstariji dnevni list na Balkanu stavio je, na izveštaj o fudbalskom debaklu protiv Holandije, numerički tačan naslov: Jugoslavija osma u Evropi! Osmi smo od mogućih osam, u datom trenutku, što znači: glavu gore! Bolje vreme se nikad ne čeka, nego se stvara (Milovan Bojić).
       Elem, bolje pet, nego šest - rekao je, u odgovoru Berkampu, savezni selektor Vujadin Boškov dok su ga Holanđani ponižavali pred pedeset hiljada ljudi, a kad je pao i taj šesti gol, selektor je zaključio da su Holanđani prosto imali sreće! (Rajko Mitić, tim povodom: "Volim Vujketa, bio je dobar igrač, ali ne znam šta mu je..."). Čak se ni Milošević (Savo) nije obradovao što je pogotkom kod šest - nula pokvario nulu. Odnosi u timu, i pre i posle debakla, bili su hladni. Priča mi čovek koji je bio tamo: potpuna apatija, kao u otadžbini...
       O samoj igri laički bih izjavio: nedostatak ideja! Holanđani su mogli s nama (da čine) šta su hteli i koliko su hteli. Tu ne bi pomogao ni Milutin Mrkonjić, prokleta Jerina našega vremena (zato što građevinari rade na poček), svojim poslovičnim skraćivanjem roka, tj. utakmice.
       Država ipak ne očajava, nego nastavlja reformskim putem. Drukčija se utakmica kod nas igra: predizborna. Ministar Đerić ipak je primio delegaciju iz Jordana, JUL je saopštio da su suve slavine posledica promašene politike gradskih vlasti, Bane Ivković je promovisao arhitektonsko rešenje Kalenića pijace, u Novom Sadu primljeno hiljadu novih članova SPS-a, beogradska vlast uzurpira zelene površine u kriminalne svrhe (Milovan Bojić), predsednik opštine u Smederevu tužiće svakog ko na sednici drukčije misli, jer kleveće i laže, a socijalisti Obrenovca obećavaju građanima grejanje za osnovnu školu, krpljenje udarnih rupa na asfaltnom putu, nasipanje puta za groblje tucanikom, rasvetu - šest sijaličnih mesta (realizacija u prvoj polovini 2000. godine), utvrđivanje vlasništva parcela na groblju, postavljanje ležećeg policajca kod obdaništa "Veseljko"...
       Stiže i vest iz savezne skupštine: lanjski budžet Jugoslavije ostvaren sa 75 odsto!
       U toj utakmici važnu ulogu, u taktičkom smislu, nosiće i budući zakon protiv terorizma. Izjave Ivana Markovića i Gorana Matića imaće snagu zakona, biće odmah izvršne, bez prava žalbe.
       Ukratko, režim poručuje: neka pobedi bolji!
       Iskustvo sa Prvenstva Evrope u
       fudbalu je višeslojno. Na utakmici sa Slovenijom naučili smo da se ne isplati bojkot slovenačke robe, na utakmici sa Španijom da ni u fud- balu nema nezavisnog sudstva, a na utakmici sa Holandijom da je opasno preći na levicu, bez pripreme i levih ideja.
       Odlomak iz ispovesti V. Boškova: "Dva časa pred početak meča Mihajlović, Đukić i Jugović došli su kod mene i zahtevali da pomerim Đukića na levu stranu. Šta sam mogao da učinim, kad od vas to traže trojica igrača. Verovao sam da je njihova procena bolja od moje i pogrešio sam". Naravoučenije: kad šef popusti, pogreši.
       Zato znamo šefa koji ne popušta!
       Veli još Boškov da je došlo vreme spuštanja: "Spuštanje ove generacije dugo već traje, sad je trenutak da se jednom već spusti".
       Obrazloženje: "Nekoliko igrača zrelo je za lep rastanak od državnog tima. Predlagao sam ljudima iz Fudbalskog saveza da im organizujemo oproštajnu utakmicu, kupimo zlatne satove i lepo se oprostimo".
       Boškov lično neće zlatan sat, on ostaje.
       Vujadin Boškov, zvani Vujke (igrači ga zovu Mister), rođen 1931. godine, bio je upadljivo najstariji selektor na šampionatu; u Italiji - uzmimo taj primer - po važećem propisu niko ne može da bude trener ili selektor kad navrši 65 godina; dozvoljeno mu je samo savetničko mesto. Ali Boškov neće sat. Ima zaleđinu, kuće...
       Jedna kuća Vujadina Boškova je u Marbelji (Španija), druga u Đenovi (Italija), treća u Ženevi (Švajcarska), četvrta na Bledu (Slovenija), peta u Novom Sadu (Jugoslavija); hoću reći, ima gde da se skloni od eventualnog narodnog gneva (sa suprugom koja je u toj stvari nevina).
       Kuće je pošteno zaradio, nije član partije.
       Uzgred napominjem: i drugi imaju gde da se sklone (sa suprugom), ali im ne daju...
       Kako potiče iz naroda koji je pobedio NATO, što znači da i sam nosi gene planetarnog prkosa i veličine, selektor jugoslovenske fudbalske reprezentacije Vujadin Boškov trezveno je ocenio razmere pohoda na Belgiju i Holandiju: "Smatram da smo bili uspešni na Evropskom prvenstvu. Tehnički i taktički mi smo osma ekipa Evrope."
       Dodaje, bez lažne skromnosti: "Ukoliko Holandija postane evropski prvak, bićemo peti!"
       Neka drugi malo rade za nas.
       Do pobede...