Izglasavanje Zakona o antiterorizmu opasno se približilo. Biće to primena starog dobro poznatog orijentalnog adeta - kadija te tuži, kadija ti sudi.
       Prvi poznati zakon doneo je vavilonski kralj Hamurabi 1900. godine pre nove ere. Bio je to najjavniji zakon na svetu. Kralj je naredio da se 282 paragrafa uklešu u kamen i postave na javno mesto.
       U uvodu je pisalo: "Neka kažnjena ličnost koja drži da je u pravu ode pred moj spomenik i na tom spomeniku pročita i sazna moje dragocene reči, koje jasno govore o njegovom slučaju i vidi koji je zakon na njega primenjen i neka mu se srce smiri."
       Dakle, već prvi zakonodavac je vodio računa da oni zbog kojih se zakon donosi budu zadovoljni zakonom i da se sa njegovim donošenjem osećaju bezbedniji nego bez njega.
       Zakon je praslovenska i opšteslovenska reč. Slovenski praglagol je g'nti, od koga je nastao glagol načeti, početi, začeti, kao i naše imenice načelo i počelo i sama reč zakon. Nešto što stoji na početku, vrhunski princip, načelo.
       I engleska reč lanj ima, na osnovu etimologije, slično značenje. Dolazi od staroengleske, ili čak keltske reči za nešto položeno, dakle i naloženo, naređeno. Dok francuska reč loi, kao i sve reči za zakon u ostalih romanskih naroda, počivaju na latinskoj imenici istog značenja lex, legis. Zar im Latini nisu ostavili u amanet i svoje zakone?
       Naravno da su zakoni u istoriji civilizacije bili povod za gorke komentare, od kojih je možda najciničniji koji je izgovorio engleski političar Edmund Berk u 18. veku: "Loši zakoni su najgora vrsta tiranije."
       Makijaveli je bio dobar poznavalac mehanizma vlasti kada je rekao: "Kad nešto bez zakona deluje kako valja, onda zakon nije ni potreban".
       Servantes je bio veoma kratak: "Zakon ide tako kako kralj hoće".
       Francuski mislilac Montenj je napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je bolje da uopšte nemamo zakone, nego da ih imamo u tolikom broju."
       Da završimo sa dobrim, starim Ciceronom: "Ekstremni zakon ekstremna nepravda."