NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pucanj u srpske novinare

Na našu urednicu Valentinu Čukić ispaljen je rafal. Pogođena je u stomak i grudi. Hašif Mulići, predsednik Udruženja novinara Kosova, kaže da o tome ništa nije čuo

      Novinarka prištinskog Radio Kontakta Valentina Čukić ranjena je prošle nedelje u Prištini, pošto je na nju i njenog pratioca Ljubu Topalovića nepoznati napadač ispalio rafal. Incident se dogodio oko osam sati uveče u centralnoj ulici, u blizini RTV Kosova, kada se iz grupe mladića koja ih je pratila jedan izdvojio i pucao u njih. Topalović je zadobio rane na butini i zglobu, a Valentina Čukić u predelu stomaka i grudi. Ona se trenutno nalazi u bolnici britanskog bataljona, gde je operisana, izvađena joj je slezina i nalazi se van životne opasnosti.
       Valentina Čukić rođena je u Prištini gde je studirala pravo, a kada je fakultet izmešten, počela je da radi na Radio Kontaktu kao urednik političke emisije "Otvoreni studio" koja se emitovala na srpskom i na albanskom jeziku.
       Novinari Radio Kontakta do sada su više puta bili izloženi napadima i pretnjama. Pre dve godine srpske vlasti zabranile su im rad, zatim su prostorije više puta opljačkali i Albanci i Srbi, a pre nekoliko meseci na stan, u kome su se nalazili novinari, bačena je bomba. O poslednjem incidentu vlasnik i glavnik urednik Zvonko Tarle, kaže:
       - Ovo je pucanj u sve srpske novinare, kojih u Prištini ima još desetak. Ako je neko znao da je Valentina Srpkinja, morao je znati i da je novinar. U Prištini ima još oko 250 preostalih Srba i za svakog se zna ko je, šta je i čime se bavi.
       Nema mnogo ljudi koji bi se bavili medijima, niti možemo očekivati od ljudi da rizikuju živote, a biti novinar u Prištini veoma je rizično, više nego što nam se čini.
       Ne mogu da se složim da je Valentinin hendikep bio u tome što zna srpski jezik, jezik zemlje u kojoj živi. Ovo što se dogodilo treba gledati u svetlosti etničkog čišćenja i namere da se gradovi potpuno očiste. Iz Prištine je već proteran srpski jezik, na srpskom ne možete dobiti ni čašu vode.
      
       Da li je bilo reakcije predstavnika međunarodne zajednice?
       - Bernar Kušner i Karla del Ponte sutradan su položili cveće na mesto zločina. Ne znam da li mesto na kome je na dve osobe pucano može biti mesto za slanje poruka optimizma, ili bi bilo bolje da su cveće odneli Valentini u bolnicu, a da policija traga za napadačima. Valentina i njen napadač sigurno ne mogu da se pomire na mestu na kome je Kušner položio cveće. Možda su to isuviše simbolične poruke da bismo ih mi razumeli, ali mi deluju licemerno. Taj ko je uzeo sebi za pravo da puca u tuđi život i da pobegne, verovatno se sa nekog bezbednog mesta smeje Kušneru.
      
       Kako su reagovale kolege iz albanskih medija?
       - Na Kosovu je danas sve između "hteti " i "smeti". Korektno su izvestili Radio 021, RTV Kosova i inostrani mediji. "Koha ditore" je objavila da je pucano na mladi bračni par koji se idilično šetao prištinskim ulicama, nisu hteli ili nisu smeli da objave da je reč o novinaru, a Hašif Mulići predsednik Udruženja novinara Kosova, izjavio je narednog dana da ne zna ni za kakav incident i da prvi put čuje informaciju.
      
       "Dita" je, posle ubistva Petra Topoljskog, koga su optužili za ratne zločine, kažnjena kratkim zatvaranjem. Albanski mediji izgleda imaju odrešene ruke da rade kako hoće?
       - Većina albanskih medija pružila je podršku "Diti", a ne međunarodnoj zajednici, ali nije "Dita" prva koja je nekoga optužila, bilo je i drugih slučajeva, a posle toga su ljudi napuštali Kosovo. Administracija UN pokušala je to da reši početkom godine uredbom protiv etničke mržnje, a sada i zakonom o medijima, ali sve to nema značaja dok na Kosovu ne funkcioniše pravosudni sistem.
       Međunarodna zajednica u načelu podržava koncept multietničkih medija, ali je došla na Kosovo nepripremljena. Sa druge strane, albanski narod nije dao prave odgovore na demokratske izazove, odgovorili su na njih frustracijama. Delim bol sa svakim ko je izgubio nekog od najbližih u toku rata, ali se ne može dozvoliti da zbog svojih frustracija uzmu pravdu u svoje ruke, niti da se javno objavljuju ničim utemeljene optužbe za zločine. To je ispisivanje medijskih poternica.
      
       Kako se završio vaš sukob sa "Koha ditore", koja je takođe objavila jedan prilično problematičan tekst?
       - "Koha ditore" me je optužila da manipulišem Srbima, promovišem lažnu multietničnost, da sam Miloševićeva produžena ruka, da sam Srbin koji se lažno predstavlja kao Hrvat... Posle tog teksta idem ilegalno u Prištinu, u kojoj sam završio gimnaziju i u kojoj moja porodica nikada nije imala problema sa Albancima. Sada treba nekom ekstremisti da objašnjavam da sam Hrvat i da nisam Miloševićev čovek. Uostalom, ne želim da opstanem na Kosovu samo zato što sam Hrvat, tako sam rođen, niti se ponosim time, niti me je sramota. Inače, nemam nikakva jugoslovenska dokumenta, nigde ne mogu da otputujem i najdirektniji sam talac onoga za koga me optužuju da radim. Voleo bih da, umesto rasprava o privatnim stvarima, i u Beogradu i u Prištini vidim dogovor na nivou građana.
      
       Da li je opstanak radija, posle poslednjeg napada, doveden u pitanje?
       - Ovo je trenutak kada međunarodna zajednica mora reći da li joj trebaju multietnički mediji i da li hoće da zaštiti ljude koji se bave ovom profesijom. Krajnje je vreme da se svaki atak, kao što je ovaj učinjen na Valentinu Čukić, počne doživljavati kao atak na UN i OEBS. Jedan donator već nam je rekao da neće da finansira samoubice, jer zna da je to što mi radimo na Kosovu samoubilački.
       Naš izvršni direktor Sonja Nikolić biće uskoro primljena kod Havijera Solane i izneće mu istoriju naših problema i zahteve. Ukoliko ne dobijemo pozitivan odgovor, zatvorićemo radio. Prvi put radio je zatvorio Milošević, a drugi put će ga zatvoriti Unmik.
      
       IVANA JANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu