Pobačaj u Hrvatskoj nije zabranjen zakonom, ali sveštenstvo ovim osetljivim pitanjem i dalje povremeno ucenjuje državni vrh zemlje

      Učenici osnovnih škola u Hrvatskoj više se ne smejulje na časovima biologije, a nema ni tipičnog pubertetskog dobacivanja. Ko bi još mogao da se smeje činjenici da je čovek nastao od majmuna, mada je školski program donedavno tvrdio da je Darvinovo učenje jeres. Smrtno ozbiljni osnovci učili su da je čoveka stvorio Bog, pa je biblijski mit o bezgrešnom začeću Device Marije bio na najboljem putu da postane jedina zvanična istina o poreklu Hrvata. Pogotovo kada se nad domaće "predziđe kršćanstva" nadvilo dijabolično trojstvo - demografska obnova, nedovoljan natalitet i nerešeno pitanje pobačaja.
      
       Ustavni kompromis
       Natalitet Hrvata i dalje je ozbiljan nacionalni problem, a koreni mu navodno sežu još u "komunističko grozobjesje". Pobačaj u Hrvatskoj nije zabranjen zakonom, ali deo kaptolskog klera ovim osetljivim pitanjem povremeno ucenjuje politički vrh zemlje. U predizborno doba bilo je čak i otvorenih ultimatuma tada vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici. Sveštenstvo je tražilo da se promeni Ustav i zabrani pobačaj. U suprotnom, Crkva je nagovestila da će "partiju crvenih vjernika" ostaviti na milost i nemilost birača. Hrvati su početkom godine ipak izabrali novu "uređivačku politiku" u zemlji, ali Ustav nije diran. Promene se nisu dogodile ni u zakonu koji dozvoljava pobačaj ukoliko žena iz različitih razloga ne želi da rodi i ukoliko on može da se obavi bez opasnosti po njeno zdravlje.
       Ipak, žena koja u Hrvatskoj ne želi da rodi, o prekidu trudnoće mora da se konsultuje sa lekarom, socijalnim radnikom i sveštenikom. Savetovanje ove vrste je njena zakonska obaveza, bez obzira na veroispovest ili, recimo, ateizam. Pobačaj se plaća oko dve stotine maraka, obavlja se isključivo u bolnicama koje je ovlastilo nacionalno Ministarstvo zdravlja, ali lekari uvek imaju pravo na "prigovor savesti" zbog čega mogu da odbiju zahvat. Ovde se još svi sećaju medicinsko-pravnog skandala koji je pre godinu dana izbio u jednoj uglednoj zagrebačkoj bolnici. Lekari su odbili da obave selektivni pobačaj, pa je mlada majka izgubila osmoro dece. Višestruka trudnoća održavana je sve dok život majke nije došao u pitanje, a tragičan epilog bio je glavna prepreka postavljanju novog natalitetnog rekorda nacije.
      
       Ugrožena reprodukcija
       Crkva ipak nije odustala. Radikalni krugovi na zagrebačkom Kaptolu su, bez svoje poslovične diplomatije, najavljivali da će na proteklim parlamentarnim izborima otvoreno podržavati političke stranke u čijem programu piše da je pobačaj najgori kriminalni akt protiv Boga i čoveka, države i nacije. Bivša opozicija kojoj je crkvena pomoć uvek bila korisna zato se veoma trudila da iskaže svoja humana i bogobojazna uverenja, ali su današnji izborni pobednici insistirali na činjenici da je Hrvatska ipak laička, a ne katolička država.
       Crkvena isključivost najviše je, međutim, iznenadila Hrvatsku demokratsku zajednicu koja je neslavno izgubila izbore. Nekadašnji savetnik za etička pitanja pokojnog predsednika Franje Tuđmana, akademik Nedjeljko Mihanović energično je poručivao da je pravo na život "temeljna moralna premisa ljudske zajednice". Kako je istovremeno bio i predsednik državne komisije za odnose sa verskim zajednicama Mihanović se javno deklarisao kao protivnik pobačaja čak i kada je mali broj rođenih bio u direktnoj vezi sa lošim ekonomskim prilikama u zemlji. Čuvena rečenica Tuđmanovog savetnika za etiku iz tog doba glasi: "Socijalna situacija u Hrvatskoj nije toliko akutna kao u nekim afričkim i azijskim zemljama."
       Povremeni zahtevi Kaptola da država zabrani abortus, u takvoj su situaciji samo so bačena na otvorenu ranu. Visoki kaptolski kler nije zabrinut samo za demografsku budućnost nacije, nego i za sopstveni opstanak. Rasprave o (ne)zakonitim prekidima trudnoće ovde su samo popunjavale opšti vakuum. Kao moralni autoritet Hrvata, Crkva danas prolazi kroz "krizu identiteta". Idiličnom dobu u kome su biskupi za sitne pare prodavali indulgencije (oproštenje od greha) komunističkim pokajnicima, došao je kraj. Sveštenici polako nestaju sa malih ekrana, političkih tribina i primanja stranih diplomata.
      
       Crkvena anatema
       Njihov povratak u crkve ipak nije bitnije odredio evropsku budućnost Hrvatske. Zajedno sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije ona se i dalje nalazi u grupi zemalja koje se smatraju "umjereno zaostalima". To je, međutim, samo deo zloslutnog nasleđa vlasti koja je Darvinovu teoriju evolucije proglasila bajkom, a mit o bezgrešnom začeću osnovnim obrazovnim postulatom. Nove "stečajne" upravitelje Hrvatske čekaju i teža iskušenja. Hrvatska biskupska konferencija najavila je, naime, i mogućnost primene "kanonskog prava" na roditelje i lekare koji posegnu za prekidom trudnoće. Kazna koja ih očekuje je kroz dugu crkvenu istoriju poznata pod imenom "ekskomunikacija", a njena najpoznatija žrtva bio je holandski filozof Baruh Spinoza. Jevrejska zajednica u Amsterdamu je pre 350 godina mladog kritičara verske dogme isključila iz sinagoge i jevrejske opštine.
       Na Spinozin racionalizam bačena je najteža crkvena anatema, a za tekstove poput čuvene "Etike" koji su mu doneli posmrtnu slavu u evropskim filozofskim krugovima, crkva je presudila da "zaslužuju da budu bačeni u tamu pakla".
       Filozof koji je duhovno stanje svog vremena opisao poznatom metaforom o "idolima pećine i plemena", odavno je mrtav, ali je crkvena kletva i dalje aktuelna. Biskupi su svoje rekli, a na političarima je da jednom o svemu tome organizuju "javnu raspravu". Vreme nije u pitanju, jer svaki potencijalni birač u Hrvatskoj, a pogotovo onaj sa ateističkom prošlošću, zna da samo onaj ko dugo ćuti, ima pravo na poslednju reč.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ