Početkom 1994. dve španske banke kreću u trku za osvajanjem tržišta kapitala u Južnoj Americi. Danas kontrolišu skoro 20 odsto bankarske aktive u južnoameričkim zemljama

      Prve ozbiljne investicije španske banke Banko Santander u Čileu i Porto Riku, učinjene početkom osamdesetih godina, bile su ocenjene kao rizična finansijska avantura. Danas, dvadeset godina kasnije, o tome se govori kao o mudrom i dalekovidom poslovnom potezu koji ovoj banci donosi ogromnu dobit, sa vidnom tendencijom da ta dobit i dalje raste. Šta se to dogodilo za samo dve protekle decenije što je svetske ekonomiste navelo da istu poslovnu ideju ovako vide?
       Odgovor treba potražiti u 1994, kada dve španske banke Banko Santander Central Hispano i Banko Bilbao Biskaja Arhentaria iznenada kreću u nezadrživu trku za osvajanje južnoameričkog tržišta kapitala. Trka je iznenadna samo za neupućene, jer su stručnjaci i jedne i druge banke, svako u svojim analizama, stigli do istog zaključka; ovo ogromno i svežeg novca gladno tržište jeste velika šansa i lepa budućnost španskog bankarstva. Za ovo su imali jake argumente; prvo, domaće tržište je ušlo u zrelu fazu, što će reći - prisustvo jake konkurencije koja ograničava slobodu kretanja a time i dobit; troškovi otuda rastu; prostor se sužava. Za dalji razvoj neophodna je bila alternativa - Evropa se nalazila pred istim problemima kao i Španija, Azija je daleka, nepoznata i nesigurna zona koja malo obećava, Rusija još manje... Dakle - Južna Amerika. Spoljni razlozi ovakvog zaključka nalazili su se u istom jeziku, kulturi, tradiciji i dobrim ekonomskim vezama, a oni unutrašnji, koji su na kraju i pretegli, stajali su u niskoj stopi povezanosti lokalnog stanovništva sa bankom. Dok je 98 odsto Španaca, starijih od osamnaest godina, imalo neki odnos sa bankom, u Južnoj Americi je to bio slučaj sa jedva 40 odsto punoletne populacije.
      
       Bankarska frka
       Bruto proizvod zemalja Južne Amerike bio je praćen sa samo 25 odsto kredita i depozita, dok se u Španiji isti odnos zaustavlja na 70 odsto. Po organizaciji, pristupu tržištu, idejama i efikasnosti, lokalne banke su bile daleko iza španskih, što će reći slobodnog prostora koliko hoćeš. I na kraju, severnoamerički kapital se nalazio u velikom odlasku, smatrajući da je Južna Amerika samo varljiva finansijska tajna u kojoj stvari uvek krenu dobro ali se nikada tako ne završe.
       Uz ove jake adute analitičara, start bankarske trke za novo otkriće Amerike dao je i evro. Evropski gubitak zarada pri zameni valuta treba nadoknaditi tamo gde je ova operacija (tako mila bankarima), i za privredu i za stanovništvo, još neizbežna.
       Prvih šest godina trke dalo je i sledeće rezultate; dve navedene španske banke danas kontrolišu 17 odsto ukupne bankarske aktive Latinske Amerike; 17 odsto depozita; 19 odsto kreditnih investicija; 46 odsto penzionih fondova i 10 odsto od ukupnih investicija. Za sve ovo bilo im je neophodno oko jedanaest milijardi američkih dolara, nešto sreće i puno znanja. I veliki broj sposobnih ljudi - obe banke imaju više zaposlenih na novom tržištu nego u Španiji. Iako su krenule različitim putem - BSCH kupujući male i srednje banke, a BBVA učestvujući u lokalnim bankama kao većinski akcionar - obe su stigle do izvanrednih poslovnih rezultata. A nagoveštaj približavanja njihovih strategija (povećanje investicija, podizanja nivoa štednje, efikasnijeg angažovanja ušteđevina, povezivanje čitavog kontinenta bankarskom mrežom i, na kraju, obavezni nastup na berzi), osim izbegavanja nepotrebne konkurencije, nagoveštava njihov zajednički dalji rast.
      
       Uspeh
       Povodom ovoga naleta španskih banaka mogu se čuti i komentari da se "Španci vraćaju" kao i oni da je u pitanju velika svetska, bankarska, dogovorena podela tržišta kapitala po kojoj je španskim finansijerima pripao Zeleni kontinent. No, kakvi god da su izvori ovih komentara, i jedan i drugi iz ko zna kakvih razloga ne vide, ili ne žele da vide, da španska privreda već punih deset godina uzastopno beleži spektakularni uzlet na svim poljima, a da su predviđanja u ovom smeru još pozitivnija. A kada je to tako, onaj najbrži deo svake ekonomije - kapital - najpre i zatraži, i nađe, i osvoji nove prostore za svoje delovanje. Ni kapital jedne od deset najrazvijenijih zemalja sveta ne može drugačije.
       Tako govore i stručnjaci iz obe banke i, dok primaju čestitke za dosadašnji uspeh, najavljuju da posao još nije završen. Ostaje Brazil, jedina zemlja na kontinentu gde španski kapital nema veći značaj od lokalnog. Kažu i to da se uveliko spremaju za naredni oktobar kada će biti privatizovana Banespa, peta banka po veličini u Brazilu. A sigurni su u to da će ovakav gigant, i to u ovakvoj zemlji, pripasti španskoj banci. Tada to niko na ovom svetu neće zvati rizičnom avanturom kao što je to činjeno pre dvadesetak godina u Čileu.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ