Srbija je danas evropski Avganistan, tzv. talibani iliti "čuvari revolucije" vire iza svakog ćoška

      U izdanju "Kulturbunta" iz Pančeva upravo se pojavila knjiga intervjua Drage Borića "Pepeo i prah", zbirka razgovora sa nekim od najznačajnijih poslenika alternativne rok scene bivše Jugoslavije, značajna kao hronologija "tihog otpora" koji je rokenrol davao ludilu koje ne prestaje. Uz stav autora koji vrca iz svakog pitanja ili primedbe, intervjui u ovoj knjizi pomalo podsećaju na nekadašnje tekstove iz "Džuboksa". Njihova suština je (rok) muzika. A kako je sve počelo u životu Drage Borića?
       - Za sve je "kriva" kilometraža. Dete sam železničkih i autobuskih kolodvora i pripadajućih restauracija. Početkom osamdesetih malo je bilo pank ili novotalasnih dešavanja koja bih propuštao. Koncerata bi bilo gotovo svakodnevno, najčešće destinacije bile bi Zagreb, Rijeka i Ljubljana. Pomenuću samo kreativne vrhunce, red je u svakom slučaju beskonačan. Pankrti, Parafi, Kazalište, Termiti, rani Laibach, Orgazam, Idoli, Šarlo, i tako sve do opskurnih stvari kao što su bili Radost Evrope ili Pingvinovo potpalublje. Što se tiče tadašnjih rok smotri, u najvećem delu su me odredili ljubljanski Novi rok i zagrebački JURM (Jugoslovenski rok moment). Hajde da pomenemo i subotički Omladinski festival, pogotovu novotalasni "udar" na njegovu tradicionalnu okoštalost. Bila jednom jedna zemlja, a u njoj u isto vreme kad i na svim svetskim koncertnim binama jedni Talking Heads, Gang Of Four, Test Department, Einsturzende Neubauten, Antinonjhere League... - dočarava Borić ono što je, rečnikom jugonostalgije kazano, ujedinjavalo omladinu "od Triglava do Đevđelije".
       Naš sagovornik izdvaja i Srbiju osamdesetih, Beograd i Novi Sad, kultna mesta poput SKC-a, Akademije, KST, Dadova, grupe Bodže i Obojeni program...:
       - ... i tako sve do nezaboravnog književnog barda, nedavno preminulog Vojislava Despotova. Te ratne 1991. dolazim u Beograd, u početku samo u tranzitu. To je trebalo da predstavlja "kratak predah", da bi se kasnije pretvorilo u tzv. nemoguću misiju. Veliku zahvalnost dugujem porodici Lokner, koja me je prosto dva meseca održala na životu. Svih tih godina bilo je i rok-tribina, kreativnih ekscesa kroz izdavaštvo, kao što je knjiga poezije Zvonka Karanovića "Mama melanholija"... Na kraju balade stigla je pančevačka nezavisna edicija "Kulturbunt" (pod okriljem tamošnjeg Pokreta za mir), koja je "krivac" za "Pepeo i prah". (Iza "Kulturbunta" je istoimeni časopis, strip-fanzin "Kuhinja", knjiga "Od Velike Srbije do SAO Riblje čorbe", serijal tribina pod nazivom "Promenite pozadinu - glasajte za život", a uskoro kreće i internet magazin "Spavamo k'o zaklani").
       Šta poručuje "Pepeo i prah"?
       - Knjiga je posveta jednom vremenu u kojem je rokenrol postao i ono najvažnije - posao. Krajem osamdesetih bilo je nekoliko načina da uđete unutra. Osim omladinske štampe i nekoliko rok magazina, počelo je ozbiljnije nezavisno rok izdavaštvo i koncertno menadžerisanje. Održavane su mnoge rok-tribine, fanzinaštvo je bilo u jedinstvenom uzletu - a onda su to sve "pojele" planetarno poznate "Godine raspleta". Ovo je moj stav i nema nikakve veze sa svih ovih deset godina tzv. jugonostalgije. Toliko smo se voleli da smo se morali poklati. To nije moja priča.
       Minimalistička medijska prezentacija knjige "Pepeo i prah" je svakako namerna. Najveći deo publike je pobegao ako je imao sreće, ili poginuo, a preostali nemaju novca ni za paštetu. Govoriti danas o bilo kakvom kreativnom doprinosu kroz civilizacijske parametre, na ovim prostorima biva vrhunski cinizam. Srbija je danas evropski Avganistan, tzv. talibani iliti "čuvari revolucije" vire iza svakog ćoška. Ova knjiga predstavlja posvetu jednom vremenu i ljudima. Njih nisu interesovale granice i teritorije, već pre svega kulturne integracije u trendu sa svetom. A taj svet svakako nisu Irak, Kuba, Severna Koreja ili Burma. Srbija danas, to je virtualna Kabala. Dakle, idealno mesto za nastavak kultnog filma Matriks, pod nazivom "Matriks 2 - Srbija 2000 ('Mi letimo u nebo, Mi znamo svoj put')".
      
       DAMIR JELISAVČIĆ